Vlada Republike Srbije
Evropska komisija je 18. juna predstavila Strategiju EU za jadransko-jonski region koja predviđa saradnju između članica EU i zemalja Zapadnog Balkana u razvoju pomorstva, infrastrukture, zaštite životne sredine i turizma. Strategija treba da doprinese boljem korišćenju resursa i povezivanju u regionu, ali i evropskim integracijama Zapadnog Balkana kroz saradnju zemalja članica i kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU. Lideri EU bi trebalo da strategiju usvoje tokom predsedavanja Italije EU u drugoj polovini ove godine.
“U regionu koji je bio svedok najozbiljnijih sukoba u novije vreme u Evropi, Jadaransko-jonska strategija, uz saradnju zemalja EU i suseda koji nisu u Uniji, može igrati važnu ulogu u integraciji Zapadnog Balkana u EU”, rekao je evropski komesar za regionalnu politiku Johanes Han (Johannes Hahn).
Strategija predviđa saradnju između Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije, i članica EU – Hrvatske, Grčke, Italije i Slovenije. Kako se dodaje u saopštenju Evropske komisije, to je prva makro-regionalna strategija EU sa učešćem takvo velikog broja zemalja koje nisu članice EU.
Dokument se odnosi na “plavi rast”, odnosno razvoj ekonomije zasnovane na morskim resursima, transport kopno-more, energetsku povezanost, zaštitu životne sredine i razvoj turizma, kao sektore ključne za otvaranje radnih mesta i podsticanje ekonomskog rasta u regionu.
Za strategiju nisu predviđena dodatna sredstva EU već je planirano da se kombinuju postojeća evropska i nacionalna sredstva, kao i da se privuku privatne investicije. U primeni strategije koristiće se sredstva iz Evropskog strukturnog i investicionog dona (ESIF), kao i sredstva predviđena Instrumentom za pretpristupnu pomoć (IPA).
Po jedna članica EU i jedna zemlja koja nije članica koordinisaće rad na jednom od četiri elementa Akcionog plana Strategije.
Srbija i Italija su zadužene za pitanja saobraćajnih i energetskih mreža regiona, Grčka i Crna Gora za “plavi rast”, dok će Slovenija i BiH koordinisati rad na zašitti životne sredine, a Hrvatska i Albanija na razvoju održivog turizma.
Komesarka za pomorska pitanja i ribolov Marija Damanaki je istakla da se zemlje regiona ne suočavaju u pomorstvu sa izolovanim izazovima i istakla da je jedino logično da ih zajedno i usaglašeno rešavaju. Kao izazove je navela prevelik ulov riba, zagađanje, zagušenja u pomorskom saobraćaju i sezonski turizam.
“Pošto postoji potencijal za rast u mnogim od ovih oblasti, akcioni plan za Jadransko-jonski region može da pomogne regionu da izađe iz krize i krene u oporavak ekonomije”, rekla je ona.
Han je rekao da će Jadransko-jonska strategija biti treća makro-regionalna strategija EU nakon Strategije za baltički region i Dunavske strategije. Istakao je da iskustva u primeni te dve strategije pokazuju da se treba “usredsrediti na nekoliko prioriteta sa snažnim političkim vođstvom” da bi bilo rezultata.
Jedan aspekt Jadransko-jonske strategije biće i izgradnja kapaciteta, istraživanja, inovacije i mala i srednja preduzeća, kao i prilagođavanje klimatskim promenama i smanjenje njihovog uticaja i upravljanje rizicima od katastrofa.
Evropski savet je u decembru 2012. zatražio od Evropske komisije da pripremi strategiju za jadransko-jonski region pre kraja 2014. godine.
Strategija je sa Akcionim planom 18. juna dostavljena Savetu EU a lideri EU bi trebalo da je usvoje tokom predsedavanja Italije u drugoj polovini ove godine.
Izvor: EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Napiši komentar