Vlada Republike Srbije
Među malim i srednjim preduzećima u Srbiji trostruko je manje izvoznika nego među istim preduzećima u Evropskoj uniji, pokazala je analiza Mreže za poslovnu podršku. Prema analizi te konsultantske kuće, u Srbiji je izvozno orijentisano 4,1% malih i srednjih preduzeća, dok je prosek u 14 zemalja EU 11,9%. U Mreži ocenjuju da znatno zaostajanje Srbije za EU ukazuje na potrebu za novom strategijom razvoja malih i srednjih preduzeća čiji bi rezultat trebalo da bude povećanje prihoda od izvoza MSP sa sadašnjih 8,8% na najmanje 15%.
Kako se navodi u uporednoj analizi sektora malih i srednjih preduzeća (MSP) u Srbiji i 14 zemalja EU, mala i srednja preduzeća izvoznici u Srbiji učestvuju sa 8,8% u ukupnom prihodu tog sektora, dok je prosek 14 zemalja EU 25,2%.
Među zemljama EU najviše malih i srednjih preduzeća izvoznika ima Danska, gde izvozi 18,4% tih preduzeća, a najmanje Rumunija – 8,5%.
U Danskoj mala i srednja preduzeća koja izvoze učestvuju sa 37,2% u ukupnom prihodu tog sektora, a u Rumuniji sa 17,3%.
Podaci, pored ostalog, pokazuju da od razvijenosti sektora MSP direktno zavisi i životni standard stanovništva tih zemalja, tako da se zemlje sa najviše izvozno orijentisanih MSP smatraju i najboljim za život u Evropi.
Znatno zaostajanje za EU, prema Mreži za poslovnu podršku, ukazuje da je Srbiji potrebna nova strategija razvoja malih i srednjih preduzeća koja, za razliku od prethodne, ne sme biti kabinetski pisana.
Kako se ističe, nova strategija razvoja malih i srednjih preduzeća mora da bude oslonjena na direktne preporuke menadžera i vlasnika tih preduzeća zasnovane na praktičnom iskustvu i da uvede viši nivo pravne sigurnosti i predvidljivosti troškova poslovanja za domaće i strane investitore.
Nova strategija mora da bude detaljno segmentirana po privrednim granama i delatnostima i uspostavljena na tradicionalnim resursima kojima Srbija raspolaže i podršku sistema preduzećima iz tih delatnosti, navode iz Mreže.
Predlaže se da stragetija sadrži i sistemsku podršku džoint-venčer (joint venture) projektima domaćih MSP sa partnerskim iz EU i drugih zemalja.
Takođe se savetuju podela Srbije na područja od strateškog značaja za investicije i razvoj u pojedinim privrednim granama, hitna regulatorna reformu u cilju rasterećenja MSP od nagomilanih birokratskih procedura, kao i reforma obrazovnog sistema i posebni programi za stimulisanje stručnjaka da ostanu i rade u Srbiji.
Rezultat te strategije, prema Mreži za poslonu podršku, mora da bude najmanje 60.000 novih malih i srednjih preduzeća do 2020. godine koja rentabilno posluju i povećanje prihoda od izvoza MSP sa sadašnjih 8,8% na najmanje 15%.
“Taj rezultat je uslov da se Srbija iz grupe šest trenutno najsiromašnijih zemalja u Evropi do 2025. godine uzdigne na nivo srednje razvijene evropske zemlje”, ističe ta konsultantatska organizacija.
Analiza Mreže pošla je od zvaničnih podataka Eurostata, Evropskog ekonometrijskog instituta i Evropske komisije.
Za Srbiju su ukrštani podaci Republičkog zavoda za statistiku, Agencije za privredne registre, Republičke agencije za razvoj MSP i više prethodnih istraživanja različitih poslovnih asocijacija i organizacija civilnog društva koje prate određena kretanja u privredi.
Izvor: Beta, EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Napiši komentar