Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Izbori u Srbiji nisu usporili skrininge u okviru pristupnih pregovora sa EU, a ni promena vlade neće ugroziti taj proces. Štavise, po rečima šefice pregovaračkog tima Tanje Miščević, agenda je čak ubrzana jer su grupe dobro pripremljene, a plan je da se što pre, do kraja godine, otvore najzahtevnija poglavlja 23 i 24 o ljudskim pravima, pravosuđu, vladavini prava i bezbednosti. Međutim, kako je poručeno na skupu o ulozi civilnog društva u pregovorima sa EU, ovaj tehnički posao ne sme “sa dnevnog reda” da istisne napore da se celo društvo angažuje u evropskim integracijama. To je, kako je istaknuto, smisao uključivanja građanskog društva u širem smislu, kao i karika koja često nedostaje i u samoj EU. Miščević je ukazala i da bi za pregovore izvesni izazovi mogli da proisteknu iz izbora u EU.

Šefica tima za pregovore sa EU Tanja Miščević rekla je da izbori u Srbiji nisu omeli pregovore. Jedina posledica biće eventualno promena određenih ličnosti u pregovaračkim grupama, ali to kako je istakla neće ugroziti kontinuitet rada zato što je veći deo stalno zaposlenih, koji garantuju da se proces ne prekida.

Veći izazov po njenim rečima može da proistekne iz izbora u EU, ali ni tu ne treba očekivati veće probleme.

Jedna od opasnosti je da u narednom sastavu Evropske komisije ne bude komesara za proširenje jer, kako je istakla, kruže glasine da je to je moguće.

“To bi bila jako velika greška i predstavljalo bi loš signal za region Zapadnog Balkana koji je nedvosmisleno evropski. Nadam se da ti navodi nisu utemeljeni i da rasprave neće ići u tom pravcu”, rekla je Mišcević na okruglom stolu Centra za spoljnu politiku o ulozi civilnog društva u pristupnim pregovorima.

Pored toga, tempo posla bi donekle mogao da bude doveden u pitanje.

“Naš interes je da što pre otvorimo poglavlja. Evropska komisija u doba izbora i formiranja novog koledža komesara moraće da bude osetljivija prema državama članicama, koje mogu ali ne moraju biti na našoj strani”, rekla je Miščević.

Dodala je, međutim, da su u Komisiji profesionalci i da ne sumnja da će i dalje sve raditi kako treba.

Na redu energetika

Pregovori se nastavljaju sledeće sedmice, skrinigom iz oblasti energetike i transevropskih mreža, rekla je Miščević, istakavši da je reč o oblasti koja, uz poljoprivredu i ruralni razvoj i zaštitu životne sredine predstavlja jednu od ključnih, ne samo zbog obima pravnog nasleđa i potrebnih napora i novca, već zbog toga što je reč o oblastima koje su ključne za razvoj potencijala Srbije.

Na pitanje da li je upoznata sa preporukama koje su Srbiji stigle u vezi sa gasovodom Južni tok, Miščević je rekla da Srbija ne zauzima toliko značajno mesto kada je reč o Južnom toku, i dodala da će skrining biti prilika da se postave takva pitanja.

Plan je, kako je navela, da se ove godine uloži napor da se otvore poglavlja 23 i 24, iako to podrazumeva mnogo tehničkog posla, poput izrade akcionih planova za ispunjavanje merila koje postavi Brisel, ali i njihovog usvajanja u zemljama članicama.

Podsetivši da Srbija, kao i Crna Gora, mora da poglavlja 23 i 24 otvori među prvima i zatvori na samom kraju, kao i da sve vreme pregovora ostvaruje odgovarajući napredak, ona je rekla da istu snagu ima i poglavlje 35 kroz koje će se meriti napredak u normalizaciji odnosa sa Kosovom.

“Reč je o poglavlju o kojem još ne znamo sve jer je reč o praćenju sprovođenja svega onoga što je dogovoreno u procesu pregovora Beograda i Prištine. Još se krećemo u zoni sivog”, rekla je Miščević, govoreći o izazovima u pregovorima.

Civilno društvo neophodno za uspeh

Ceo taj proces je usko tehnički i često nije u domenu interesovanja šire javnosti, ili dovoljno razumljiv za nju. Zato organizacije građanskog društva treba da kontrolišu odluke koje se donose, ali i da doprinesu angažovanju građanstva u ovom procesu.

Miščević je ocenila da u Srbiji postoji konsenzus o značaju uloge civilnog društva u pregovorima i izgradnji građanskog društva u Srbiji i dodala da su ne samo nevladine organizacije već i drugi elementi građanskog društva, od fakulteta i instituta do sindikata, uključeni u pregovore.

Otpravnik poslova Ambasade Francuske Fransoa Bone ukazao je da civilno društvo ima ključnu ulogu ne samo u Srbiji nego i u Evropi da bi se garantovalo preispitivanje i stvarna uključenost celog društva u demokratske procese.

Ni u Evropi ne postoji dovoljna svest da je izgradnja Evrope ozbiljno političko pitanje koje zaslužuje i angažovanje i osporavanje, i da je izvestan zamor od Evrope posledica takvog pristupa, naveo je on.

Predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović ukazala je na problem nepoverenja prema nevladinim organizacijama.

“Tokom 90-ih godina formirane su brojne organizacije civilnog društva koje su imale značaj za demokratizacijju, ali su često percipirane kao antidržavne”, rekla je Joksimović.

Čini mi se da se nešto od tog nepoverenja održalo i do danas”, kazala je ona, dodajući da na javnoj i političkoj sceni postoji nova kampanja protiv organizacija civilnog društva.

Napisao: Smiljana Vukojičić Obradović, preuzeto sa www.euractiv.rs