Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Poljoprivrednici u Srbiji će od druge polovine 2016. mooći da se prijave za prve pozive za korišćenje pretpristupnih fondova za poljoprivredu (IPARD), a do kraja 2023. moći će da iskoriste 175 miliona evra. U ministarstvu poljoprivrede smatraju da bi udruženja poljoprivrednih proizvođača sada trebalo da pomognu članovima da se pripreme za korišćenje ovog novca. Kako navode, vode se razgovori sa bankama da se omoguće krediti poljoprivrednicima za potrebna ulaganja, budući da se novac iz IPARD fonda dobija tek nakon ostvarene investicije. U Beogradu je 11. februara održana prva sednica Odbora za praćenje programa IPARD II.

Srbija uskoro očekuje akreditaciju za IPARD, a u maju ili junu u Beograd dolaze i revizori iz Brisela koji bi trebalo da procene spremnost Srbije.

“Mi za to vreme popravljamo neke administrativne stvari tako da se prvi pozivi mogu očekivati u drugoj polovini ove godine”, rekao je pomoćnik ministra za ruralni razvoj Dragan Mirković nakon sednice Odbora.

Zahtev za akreditaciju je, kako je naveo, Srbija podnela u novembru 2014. godine, dok je Ministarstvo poljoprivrede u novembru 2015. podnelo zahtev za samostalno korišćenje sredstava.

Da bu se Srbija osposobila za korišćenje novca, nedavno je odobreno zapošljavanje 103 osobe u Upravi za agrarna plaćanja, au Ministarstvu navode da će u budućnosti biti potrebno dalje širenje kapaciteta.

Prvih 15 miliona evra iz IPARD je, kako je naveo Mirković, već na računu Srbije, a za period 2014-2020. Srbija će na raspolaganju imati 175 miliona evra, s tim što novac može da se troši sa zadrškom od 3 godine, odnosno za 2014. zaključno sa 2017, što znači da se ovih 175 miliona evra treba iskorisitit do 2030. godine.

Mirković je rekao da je teško proceniti tempo raspisivanja poziva i korišćenja novca. Naime, akreditacija će ići postepeno za razlićite mere u okviru IPARD, a i sama procedura traje, jer se investicija mora realizovati, i tek nakon što se potvrdi da je u skladu sa evropskim standardima poljoprivrednik ili prerađivač dobija novac.

Ulaganja koja će taj novac doneti biće, kako je rekao, do 400 miliona evra. Pored 175 miliona evra, dodatnih 25% će morati da sfinansira Srbija, dok će i sami proizvođači morati da učestvuju u investiciji sa oko 50%, mada taj udeo varira. IPARD II program se koristi za povećanje produktivnosti i konkurentnosti poljoprivrede Srbije, usklađivanje sa standardima EU, prilagođavanje zahtevima domaćeg i inostranog tržišta, kao i poboljšanje kvaliteta života u ruralnim područjima.

Kako prevazići teškoće

Mirković je rekao da su u savet za praćenje IPARD, pored predstavnika državnih tela koja učestvuju u trošenje fondova, uključena i udruženja poljoprivreda. Od njih u Ministarstvu očekuju da se angažuju i pomognu svojim članovima da se osposobe za korišćenje novca, odnosno sprovođenje potrebnih procedura.

U Ministarstvu se nadaju da će za početak makar veći proizvođači biti spremni da se prijave i iskoriste novac za unapređenje standarda i konkurentnosti koji im je na raspolaganju.

Druga prepreka bi za deo proizvođača mogao da bude novac, budući da oni sami moraju da finansiraju investiciju, nakon čega dobijaju povraćaj.

Prema Mirkovićevim rečima u toku su razgovori sa bankama kako bi se omogućile kreditne linije za deo proizvođača koji po sadašnjim uslovima ne bi do novca mogli da dođu. Rekao je da su u bankama zainteresovani.

Naveo je da vreme u kojem se očekuje povraćaj novca iz IPARD zavisi od prirode investicije. Na primer, ukoliko je reč o nabavci opreme poput kamiona, lako je dokazati da li je investicija u skladu sa evropskim standardima jer je sama oprema već obeležena i standardizovana, dok za proveru uvođenja standarda u proizvodnju treba malo više vremena.

Novac će moći da koriste svi u poljoprivrednom sektoru, i poljoprivredni proizvođači, registrovana gazdinstva, kao i zadruge. Uslov je da javni kapital ne učestvuje sa više od 25%.

Napisala: S.V., preuzeto sa www.euractiv.rs