Zahvaljujući porodici Knežević koja je obnovila mesto svojih predaka, „niklo” prvo etno selo u Rasinskom okrugu.
Polovina stanovništva Srbije živi u selima, a od tog broja jedna trećina živi od poljoprovredne proizvodnje. Nažalost, stvarnost je„ crna” – sela u Srbiji „umiru”. Predviđanja su da će u budućnosti, za deceniju i po, svako četvrto selo nestati sa geografske i demografske karte. Po ovom trendu ne razlikujemo se od Evrope gde je napuštanje sela jedno od obeležja 20.veka. Socio-ekonomske promene i demografsko pražnjenje sela na našim prostorima započelo je šezdesetih godina. Od kraja osamdesetih, sa opštom krizom, dodatno je izazvano preseljenje u gradove.
Porodica Knežević osmelila se 2006. godine da započne posao oživljavanja sela Latkovac, u opštini Aleksandrovac. Na imanju, mestu predaka glave porodice Dragana, osmisli su etno selo. Dragan i supruga Ružica, koji su duže od 40 godina radnici ugostiteljstva, i njihove tri kćerke od tadašnjeg Ministarstva trgovine, turizma i usluga na konkursu za razvoj turizma dobijaju kreditna sredstva od tri miliona dinara i uz sopstveni novac počinju rekonstrukciju sela Latkovac. Ukupna vrednost projekta procenjena je na 13,5 miliona dinara. Neophodno je još pet miliona dinara da bi se ovaj projekat završio. Nažalost, nije uspostavljena saradnja sa opštinom, a osim kredita iz 2006. druge pomoći od državnih institucija nije bilo.
Septembra 2006. godine počela je rekonstrukcije kuća starih više od 100 godina. Muka je bila što radnici ne znaju tehnike gradnje blatom i nabojem. Ipak, uspeli smo za manje od šest meseci da sredimo objekte. Prošlog leta stigli su prvi gosti – seća se Sanja Knežević, studentkinja arheologije koja je zbog obaveza u etno selu rešila da se po diplomiranju posveti porodičnom poslu. Već se vratila u Latkovac. Uz osmeh kaže da je seoski turizam način da se mladi zadrže u selima Srbije.
U tri kuće okrečene jarkim bojama: plavom, crvenom i zelenom, smešteno je 26 postelja.
U nekadašnjem vinskom podruku, a potom zgradi suda i zatvora nalazi se prostrana trpezarija. Prvo etno selo u Rasinskom okrugu udaljeno je od Kopaonika 56 kilometara, 30 od Kruševca, 56 od Kraljeva. Preporuka za odmor su netaknuta priroda, staze za šetnju, četiri arheološka nalazišta starog grada Koznika u neposrednoj blizini.
U prvoj godini rada bilo je oko 3.000 dnevnih poseta i do 500 noćenja. U vreme Aleksandrovačke berbe u Latkovcu organizovana je tradicionalna svadba župskog kraja. Selo je tada bilo domaćin studenatima Zapadne Evrope.
Uspostavljena je saradnja sa Društvom MNRO iz Aleksandrovca. Tapiserije, grnčarske proizvode i druge rukotvorine koje članovi Društva izrade prodaju u u etno dućanu. U junu, 40 osoba sa smetnjama ovde će imati kurs grnčarije i starih zanata, što je njima korisna radna terapija.
Selo je nekada bilo jedno od najvećih u regiji, a danas ima 400 stanovnika. Želja porodice Knežević je da nekadšnjem centru vinogradarstva i stočarstva vrati stari sjaj i doda nešto novo. Umetnički, obrazovni i kulturni karakter etno sela Latkovac je osim porodici Knežević doneo posao jednom domaru i tokom leta nekolicini sezonaca. Lokalno stanovništvo gostima nudi domaće proizvode, a nije zanemarljiv ni socijalni razvoj sela.
Napiši komentar