Izbori su za neko vreme odložili donošenje izmena i dopuna Porodičnog zakona, koji će uvesti velike novine u familijarne odnose u Srbiji. Jedna od njih je i osnivanje alimentacionog fonda iza kog bi stala država. Tako bi, pod određenim uslovima, samohrani roditelji koji ne mogu finansijski da izađu na kraj sa oblačenjem, školovanjem i obuvanjem svojih potomaka, dok se njihov bivši bračni drug baškari na hiljadama evra, mogli, uz izvršnu sudsku presudu, da dobiju alimentaciju za taj mesec od države, a ova bi posle jurila nesavesnog roditelja da nadoknadi troškove.
“Mada se izrada izmena Porodičnog zakona odužila, očekuje se da radna grupa počne ozbiljno da radi od septembra, a po agendi konačan nacrt zakona trebalo bi da bude gotov u februaru”, kaže Dragan Vulević, iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Trenutno se razmatraju modaliteti kako bi se skupio novac za ovaj alimentacioni fond, koji bi bili izvori finansiranja, ko bi sve tačno imao pravo na pomoć, koji bi bili njeni rasponi… Pošto je i ranije bilo sličnih pokušaja koji nikada nisu zaživeli, Vulević naglašava da ovoga puta fond ne sme ostati mrtvo slovo na papiru.
Ova institucija, inače, postoji u mnogim evropskim zemljama, gde one iz svog budžeta plaćaju mesečno izdržavanje mališanima umesto nesavesnih očeva i majki, protiv kojih potom pokreću postupke.
Prema podacima Autonomnog ženskog centra, broj krivičnih prijava za nedavanje alimentacije konstantno raste. Dok je 2002. prijavljeno 877 dela, 2011. je prijavljeno više od 1.770, a naredne 2.141. Zato je ovaj centar predložio osnivanje alimentacionog fonda iz koga bi se isplaćivala davanja deci čiji roditelji ne ispunjavaju obavezu u roku od tri meseca uzastopno, ili u roku od šest meseci sa prekidima.
Da bi stvar ozbiljno zaživela, moraće da se uključi i Ministarstvo pravde, koje će izaći sa izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Zasada, kada su u pitanju porodični odnosi, oni su u isključivoj nadležnosti sudskih izvršitelja. Mnogi veruju da bi ostavljeni roditelj i dete bez prihoda lakše do novca došli uz pomoć privatnog izvršitelja. To su opcije o kojima se još razmišlja. Takođe, razmatra se da li će fond biti na republičkom, ili lokalnom nivou.
U Srbiji zvanično ima oko 56.000 samohranih roditelja, ali su procene da je prava brojka oko 75.000 (mada neki tvrde i 79.000). Od toga su 75 odsto žene. Procene su i da svaki drugi muškarac smatra da prestankom bračnog prestaje i njegov roditeljski status i – odbija da plaća izdržavanje dece. Uz to, svake godine razvede se 8.000-10.000 novih bračnih parova.
Najčešće plaćanje alimentacije izbegavaju očevi (pravdajući se stereotipom: „Neću njoj da dajem pare, ko zna šta radi s njima i s kim se vucara!“), mada jedno od beogradskih udruženja samohranih roditelja ima više od 200 članova muškog pola. Nažalost, u grupi neplatiša sve češće se mogu naći i majke. Ako je roditelj dužnik zvanično nezaposlen i ne prima platu preko računa, sud ne može da naplati alimentaciju iako je ona određena.
Ujedno, on po pravilu svu pokretnu i nepokretnu imovinu prepisuje na svoje roditelje ili nekog drugog, pa je i taj vid naplate nemoguć. Uskraćeni supružnik može zbog toga da podnese krivičnu prijavu protiv dužnika i to je jedan od načina da se izvrši pritisak. Ali, procesi dugo traju i preskupi su za ostavljenog koji jedva krpi kraj od prvog do prvog u mesecu.
Zato se mnogobrojna udruženja roditelja nadaju da bi nova pravila izvršenja podrazumevala da izvršitelji mogu da uđu u trag svim prihodima dužnika, a njih vrlo često ima mnogo više od onih prikazanih sudu, kao i u trag svoj imovini, bez obzira na koga se ona formalno vodi. Kako saznajemo, i zakonodavac ozbiljno razmišlja o takvim mogućnostima.
PSIHOLOŠKA I PRAVNA POMOĆ
Mnogobrojna udruženja samohranih roditelja, među kojima je i „Jelek“, imaju različite programe psihološke podrške i osnaživanja samohranih majki i očeva, ali i pružanje socijalnih usluga. Većina njih daje i besplatnu pravnu pomoć.
Preuzeto sa www.novimagazin.rs
Napiši komentar