Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

U Beogradu je 10. jula održan prvi sastanak radne grupe za pregovaračko poglavlje 28 o zdravstvu i zaštiti potrošača koja će u okviru Nacionalnog konventa zastupati stavove civilnog društva u pregovorima sa EU u ove dve oblasti. Koordinatorka Konventa Nataša Dragojlović rekla je da je Konvent kao model saradnje sa civilnim društvom dobar, zato što civilnom društvu osigurava učešće u pristupnim pregovorima, a ne narušava nezavisnost organizacija.

Koordinator grupe Nebojša Lazarević iz Centra za evropske politike rekao je da će najveći zadatak grupe biti da pripremi komentare i preporuke na pregovaračku poziciju Srbije, koja će se pripremati nakon što Srbija dobije zeleno svetlo za otvaranje poglavlja.

Na sastanku je predloženo da radna grupa daje mišljenja i u ranijim fazama, na primer prilikom izrade akcionih planova za otvaranje ili zatvaranje poglavlja.

Skrininzi odnosno analitički pregled usklađenosti zakonodavstva Srbije i EU zakazani su za decembar 2014. i mart 2015. godine, a poglavlje se otvara tek nakon što EU, na osnovu izveštaja Komisije o skriningu i stanju u ovim oblastima u Srbiji, proceni da je Srbija spremna za otvaranje poglavlja ili postavi dodatne uslove za to, takozvana merila.

Lazarević iz CEP-a rekao je da se tokom pregovora razgovara o rokovima primene evropskih propisa, budući da zemlje može da traži prelazne periode, odnosno odlaganje promene, da se pregovara o iznosu pomoći koji se može dobiti od EU, kao i način primene.

Kada je reč o poglavlju 28, Lazarević je ocenio da Srbija ne bi trebalo da traži prelazne periode.

“Postoje delovi prava EU koji su skupi, teški i suprotni interesima zemlje. Tu se traže odlaganja”, kazao je on.

Govoreći o standardima u oblasti potrošačke politike, on je rekao da su oni korisni i za potrošače, ali i za celo tržište jer doprinose suzbijaju nelojalnu konkurenciju koja škodi privredi.

Predstavnik udruženja Privatni lekari Srbije Višeslav Hadži-Tanović podsetio je da je Srbija u prethodne dve godine na evropskom indeksu EHCI bila poslednje rangirana po kvalitetu zdravstva u Evropi. On je rekao da je nedopustivo da Srbija bude na samom evropskom vrhu po smrtnosti od malignih i srčanih oboljenja, kao i da nema novca za slanje dece na intervencije u inostranstvo kada ne mogu da se leče u Srbiji.

Kao jedan od velikih problema naveo je sistem zdravstvenog osiguranja. Istakao je da postoji samo jedan fond, tako da za svoj novac korisnici nemaju mogućnost izbora. Veliki brojl judi leči se u privatnim ustanovama, a još veći udeo ljudi bi to želeo.

U Srbiji kako je istakao ima 4.500 privatnih zdravstvenih ustanova, u koje je uloženo tri milijarde evra, a ceo taj sistem nema nikakva prava u zdravstvenom sistemu.

Dobar model za učešće civilnog društva u pregovorima

Radna grupa za poglavlje 28 ima više od 15 članova, udruženja za zaštitu potrošača, privrednih komora i nevladinih organizacija koje se bave pravima potrošača i unapređenjem zdravstva, a još neke organizacije su najavile pristupanje.

Nacionalni konvent o EU okuplja više od 250 organizacija i koalicija civilnog društva iz cele Srbije. Organizovan je u 21 radnu grupu kako bi se pratio tok pregovora i sprovođenja reformi u oblastima iz 35 pregovaračkih poglavlja.

Koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Nataša Dragojlović, iz Evropskog pokreta u Srbiji, ocenila je da je Konvent dobar model za učešće civilnog društva u pregovorima sa EU, pogotovo uzevši u obzir da je Odlukom Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije Konvent formalno priznat kao telo koje će Odbor konsultovati prilikom razmatranja pregovaračkih pozicija Vlade Srbije.

Kako je navela, Srbija je taj model preuzela od Slovačke jer se pokazao uspešnijim od nekih drugih modela koji su primenjivale zemlje regiona.

Hrvatska je, kako je navela, napravila grešku jer je pripremna dokumenta označila kao državnu tajnu, čime je civilno društvo isključila iz procesa i okrenula protiv sebe. Organizacije civilnog društva onda su komunicirale sa državama EU i radile suprotno od vlasti.

U Crnoj Gori su  organizacije civilnog društva direktno uključene u pregovaračke grupe. To, kako je rečeno na sastanku, ima i prednosti jer ojačava radne grupe, ali je loše što smanjuje prostor organizacijama civilnog društva za delovanje u javnosti.

Dragojlović je istakla da je značajna uloga Konventa i da informiše građane na razumljiv način o tome šta će im EU integracije doneti u pojedinačnim oblastima.

Autor: S.V., preuzeto sa www.euractiv.rs