Vlada Republike Srbije
Srbija će 14. decembra, gotovo dve godine nakon formalnog pokretanja pristupnih pregovora sa EU, otvoriti i prva dva poglavlja, posvećena finansijskoj kontroli i normalizaciji odnosa sa Kosovom, a tok pregovora donekle se razlikuje od prethodnih slučajeva proširenja zbog promena u strategijama proširenja, ali i specifičnosti Srbije koja istovremeno sprovodi normalizaciju odnosa s Prištinom.
Procedura pregovora za Srbiju najsličnija je onoj koja se primenjuje za Crnu Goru, budući da je uoči početka pregovora za ove dve zemlje uvedeno pravilo da se poglavlja 23 i 24, o pravosuđu, bezbednosti i ljudskim pravima, otvaraju među prvima, zatvaraju među poslednjima, i da eventualni zastoj u ova dva poglavlja može uticati na celokupan tok pregovora.
Srbija međutim ima dodatnu specifičnost, a to je poglavlje 35 koje nosi naziv Ostala pitanja, a za Srbiju će to biti poglavlje u kojem se prati normalizacija odnosa sa Prištinom odnosno primena sporazuma. Ovo poglavlje će za Srbiju imati poseban značaj, u istoj ravni sa poglavljima 23 i 24, što je i zvanično objavljeno.
U Delegaciji EU u Srbiji za EurAktiv je rečeno da poglavlje 35, iako u slučaju Srbije nije tipično, prati proceduru koja je “u skladu sa pregovaračkim okvirom i zasnovana je, mada ne odražava do detalja, proceduru za druga poglavlja”, pa su za njega održana i dva skrininga, eksplanatorni i bilateralni, 22. januara i napravljen je izveštaj sa skrininga, kao i zajednička pregovaračka pozicija EU koja je prema registru Saveta EU podneta 30. novembra.
Insistiranje na tri ključna poglavlja se zaista i primenjuje, što pokazuje i slučaj poglavlja 32 – finansijska kontrola, za koje je Srbija zeleno svetlo za otvaranje dobika u maju 2014, a pregovarački okvir je prema registru dokumenata Saveta EU podnela u avgustu te godine. Međutim čekalo se da Srbija bude spremna za otvaranje nekih od ključnih poglavlja, pa će sada biti otvoreno zajedno sa poglavljem 35.
Prema informacijama šefice pregovaračkog tima u toku su i pripreme za otvaranje poglavlja 23 i 24, što doskora nije bilo moguće jer je Srbija morala da ispuni uslove za otvaranje, takozvano merilo, odnosno da podnese akcione planove u kojima jasno iznosi plan izmena kako bi se u potrebnoj meri uskladila sa standardima EU.
Dužinu pregovora teško je predvideti jer to zavisi od spremnosti same zemlje, usklađenosti sa EU, brzine ispunjavanja postavljenih uslova za otvaranje ili zatvaranje poglavlja, ali i od eventualnih bilateralnih sporenja sa članicom EU koja može da blokira tok pregovora pošto o svakom novom koraku odlučuju sve članice.
To je iskusila Hrvatska kojoj je Slovenija blokirala pregovore mesecima zbog teritorijalnog spora, ali i Makedonija koja je postala kandidat 2005. godine ali ne može da otvori pregovore uprkos preporukama Evropske komisije da je spremna zbog spora oko imena sa Grčkom.
U slučaju Srbije za sada nema naznaka da bi bilateralni spor takvog tipa mogao da uspori pregovore, ali normalizacija odnosa sa Kosovom često poprima političku dimenziju s obzirom da članice nemaju jedinstven stav prema nezavisnosti Kosova, odnosno dok pet njih Kosovo ne priznaje, ostale priznaju a nekima je to jedno od prioritetnih pitanja.
Pregovori Hrvatske trajali su šest godina, a Crna Gora je pregovore pokrenula 2012. godine, dok je Turska koja počela pregovore 2005. specifičan slučaj jer među članicama EU ne postoji konsenzus da toj zemlji treba dati evropsku perspektivu, koja je Zapadnom Balkanu jasno data.
Izvor: EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Napiši komentar