Poglavlja 23 i 24 biće među najzahtevnijim za usklađivanje u pregovorima o članstvu sa EU, ali i ključna za izgradnju efikasne pravne države. Depolitizacija institucija i sprečavanje zloupotrebe političkog uticaja samo su neke od krupnih promena koje će se od Srbije tražiti da bi se povela borba protiv korupcije i stvorile nepristrasne, efikasne i odgovorne institucije. Brojanje usvojenih zakona, strategija i akcionih planova više neće imati toliki značaj. Članice EU će želeti da se uvere da zemlja ima upravo takve institucije, da je u stanju da sprovede preuzete obaveze i da je proces reformi nepovratan.
Iskustvo drugih zemalja koje su pristupale EU pokazalo je da je stvarni napredak u ovoj oblasti veoma teško ostvariti, pa su Bugarska i Rumunija morale da budu stavljene pod mehanizam nadzora i nakon što su postale članice. Zato je doneta odluka da se ova poglavlja otvaraju na početku i zatvaraju na kraju pregovora, a prva zemlja na koju je ovakav pristup primenjen bila je Crna Gora.
Bez odgovarajućeg napretka u ovim oblastima neće se dozvoliti ni napredak u pregovorima u celosti. Izvesno je da će ove reforme, poput stvaranja nezavisnog i efikasnog pravosuđa i odgovarajućeg sistema za azil, biti izazov za Srbiju, jer je reč o oblastima koje Srbija s mukom pokušava da reformiše ili tek da razvije. Takođe, država će morati da omogući viši nivo zaštite ljudskih prava, uključujući slobodu izražavanja ili okupljanja, što će u prvi plan staviti pitanja poput održavanja Parade ponosa. Na dubinu problema pokazalo je i istraživanje sprovedeno za Novinsku agenciju Beta, koje je pokazalo da 71% građana ne veruje u sudove, a 70% građana tužilaštvu, kao i da više od 90% građana smatra da sudski postupci traju duže nego što bi trebalo.
Autor: Maja Poznatov
(…)
Tekst u celini možete pročitati na sajtu www.euractiv.rs
Napiši komentar