Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Nova Evropska komisija je zvanično počela svoj petogodišnji mandat 1. novembra. Novi koledž od 27 komesara koji predvodi predsednik Žan-Klod Junker (Jean-Claude Junker), rešen je da transparentnost postavi u vrh svoje agende. Komisija mora da obezbedi da se sva ta priča o transparentnosti i otvorenosti primenjuje i u pregovorima o proširenju sa zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima.

Autorka: Tinatin Ninua, regionalna koordinatorka za Jugoistočnu Evropu u organizaciji Transparensi internešenal (Transparency international)

Evropske integracije su glavni pokretač napora u borbi protiv korupcije u zemljama koje teže članstvu u EU. Iako je jasno stavljeno do znanja da nijedna zemlja neće pristupiti EU tokom petogodišnjeg mandata ove Komisije, perspektiva integracije je i dalje glavni podstrek institucionalizaciji reformi za borbu protiv korupcije i promenama u cilju jačanja vladavine prava i demokratije u zemljama Zapadnog Balkana.

U slučaju Hrvatske koja je 2013. postala 28. članica EU, bilo je više pitanja u vezi sa otvorenošću tog procesa, što je otežavalo stvarno učešće javnosti i nadzor. Ustvari, civilno društvo je moralo da vrši pritisak nekoliko godina da bi vlada počela da objavljuje informacije o dokumentima u vezi sa pregovorima sa EU o kojima je raspravljala na svojim sednicama. Štaviše, ključni dokumenti Evropske komisije i Saveta, poput pozicija EU, nisu prokativno obelodanjivani, što je sprečavalo bilo kakav nezavisni nadzor.

Pregovarački okvir za Hrvatsku nije sadržavao nikakava očekivanja u pogledu transparentnosti procesa a hrvatski parlament nije razjasnio u kojoj meri civilno društvo može biti obavešteno i uključeno u proces pregovora. Rezultat toga je da je, prema mišljenju predstavnika civilnog društva, pristupanje Hrvatske postalo elitiistički proces koji je za “građane Hrvatske bio jedva razumljiv i daleko od njihove svakodnevice”.

Iako su se stvari poboljšale u obelodanjivanju dokumenata u pregovorima u slučaju Crne Gore i Srbije, i dalje postoji zabirnutost u vezi sa sveukupnom transparentnosti procesa.

Izveštaji o skriningu, koji se sada objavljuju na sajtu Komisije, korisno su oruđe koje svim zainteresovanim stranam daje mogućnost da utvrde u čemu nacionalno zakonodavstvo nije usklađeno sa pravnom tekovinom EU. Međutim, u procesu usklađivanja zakonodavstva i politika za određene oblasti bila bi korisna veća otvorenost.

U Srbiji, čiji pregovori sa EU su sada u intenzivnoj fazi, često se od institucija EU traži mišljenje o nacrtima zakona koji se upućuju parlamentu. Vlada ta mišljenja o predloženom zakonu zatim pominje kao pozitivna. Međutim, pošto ta mišljenja ne objavljuju ni Vlada ni EU, zainteresovane strane ne mogu da saznaju da li su predlozi o ključnim delovima antikorupcijskog zakonodavstva, na primer transparentnost vlasništva u medijima ili zaštita uzbunjivača, zaista pozitivno ocenjeni.

Civilno društvo na terenu bi bilo bolje osposobljeno za praćenje obaveza nacionalnih vlasti kada bi EU objavljivala mišljenja koja daje o nacrtima zakona ili kada bi obavezala vlade da ih obljavljuju dok se o zakonu raspravlja sa nacionalnim akterima. Primeri dobrih praksi već postoje u regionu. Na primer, Venecijanska komisija, koja je savetodavno telo Saveta Evrope u oblasti ustavnog prava, objavljuje nacrte mišljenja o tome da li je predloženi zakon u članici (Saveta Evrope) u skladu sa demokratskim standardima.

EU može i treba da ima centralnu ulogu u stvaranju prostora za učešće aktera koji ne predstavljaju državu u zemljama u procesu pristupanja u skriningu i praćenju proces pregovora i napretka koje vlasti ostvaruju u borbi protiv korupcije. U tom pogledu, Evropska komsija mora da objavi sve ključne dokumente u procesu pristupanja, poput izveštaja o skriningu, prevoda pravne tekovine EU i merila za otvaranje i zatvaranje poglavlja, ovi dokumenti moraju da se objavljuju na sajtovim Direktorata za proširenje i delegacija EU u datim zemljama. Takođe, Evropska komisija mora da objavljuje svoja mišljenja o određenim zakonima kao i da obezbedi odgovarajuće konsultacije sa civilnim društvom u procesu formulisanja tih mišljenja.

Proces pristupanja EU pruža istorijsku mogućnost zemljama da temeljno preurede način svog upravljanja pokretanjem i primenom važnih reformi. Transparentnost i svrsishodno učešće javnosti su neophodni da bi se obezbedilo da te reforme budu održive i kvalitetne, kao i “vlasništvo javnosti” i poverenje u taj proces.

Izvor: Kancelarija TI u EU
Prevela Maja Poznatov
Preuzeto sa www.euractiv.rs