Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Olgica Andrić: Sve je počelo od bloga i jednog humanitarnog koncerta kome je prisustvovala u rodnom Novom Sadu

Olgica Andrić је oformila grupu na Fejsbuku u okviru koje je trenutno okupljeno 50 prevodilaca. Njima se građani obraćaju za besplatnu pomoć – prevod medicinske dokumentacije za lečenje u inostranstvu. Mejl adresa na koji mogu da se obrate je prevodilacko.srce@gmail.com.

Od kada je na Fejsbuku formirala grupu „Prevodilačko srce”, Olgici Andrić, profesorki italijanskog jezika i sudskom prevodiocu, skoro svakodnevno se javljaju pacijenti iz čitave Srbije jer im je potreban prevod izveštaja lekara, uputa, molbe za kontakt za neku kliniku u inostranstvu.

Mlada i vredna devojka je u februaru ove godine, na treći rođendan svog bloga, rešila da uradi i nešto više. Podstaknuta svakodnevnim apelima za pomoć pacijentima, ali i željom da pomogne na način na koji najbolje može, odlučila je da besplatno prevodi medicinsku dokumentaciju.

Za tri meseca priključilo joj se 50 kolega: filologa, sudskih tumača, studenata medicine… Za sada su u mogućnosti da pruže usluge prevoda za većinu evropskih jezika, najviše za engleski, italijanski, nemački, francuski… Interesantno je da su u grupi brojnije dame; prevodioci širokog srca iz Srbije ali i naši ljudi koji žive u inostranstvu.

– Pokretanju inicijative prethodilo je nekoliko prevoda koje sam uradila porodicama čijoj deci je potrebno lečenje, kaže Olgica i dodaje da je pre nekoliko godina bila mnogo razočarana kada je, kao posetilac humanitarnih koncerata u Novom Sadu, videla kako malo ljudi se odaziva, a takođe i kako je generalno slab odziv na humanitarne akcije.

Dragana Marković, profesorka engleskog jezika iz Novog Sada

– Drago mi je ako na bilo koji način mogu da pomognem. Možda neću imati novac da uplatim kada se pokrene humanitarna akcija, ali uvek mogu da nešto prevedem, raspitam se koje klinike u Italiji leče određene vrste bolesti, pomognem porodicama da stupe u kontakt s njima. I to ću uvek činiti, objašnjava Olgica i dodaje da smatra da je Grupa dobro prihvaćena jer sve funkcioniše direktno. Ljudi se obrate za pomoć i dobiju prevod direktno od prevodioca koji nastavlja da komunicira s njima i nema nikakvog novca. Na „zidu” Prevodilačkog srca može da se čita prepiska kako humanitarci međusobno dele dokumentaciju – ukoliko je obimna – da bi je što pre preveli, konsultuju se sa medicinarima u vezi sa stručnim terminima…

Dragana Marković, profesorka engleskog jezika i književnosti iz Novog Sada, među prvima se priključila.

– Oduševilo me je kako je Olgica na jednostavan način povezala profesiju sa nečim tako humanim, kaže ona. Sve vidi kao priliku da se ukaže kao pozitivan primer drugima. – Dobre stvari i pozitivna energija uvek pronađu put i, koliko god bajkovito zvučalo, menjaju svet, smatra ona.

Za sada nisu u mogućnosti da registruju udruženje jer, iskreno, niko nema dovoljno vremena da se tome posveti. Uglavnom prevode u slobodnim časovima, noću. Zato bi bili zahvalni kada bi se neko prihvatio posla oko Udruženja.

Do sada im se nije obratio niko iz zvaničnih institucija. Takođe, teško su probijali medijsku blokadu. Vest o prevodiocima-humanitarcima najpre se pojavila u lokalnim medijima, a najviše se širila preko društvenih mreža, blogova.

Nadežda Rosarno Starović (25) je rođena u Novom Sadu. Završila je Fakultet za prevodioce u Trstu, gde je stekla diplomu prevodioca za italijanski, engleski i portugalski jezik. Iz Italije se preselila u Švajcarsku, a za Olgičinu ideju je saznala upravo preko bloga. Iako nikada ranije nije radila sa medicinskom dokumentacijom, to je nije sprečilo da se javi.

I Ljiljana Samardžić iz Sombora, master filolog i student postdiplomskih studija na Filozofskom fakultetu, predavač engleskog jezika, kaže da neko jednostavno želi da pokloni svoje vreme i sebe drugim ljudima, a neko ne.

– Ovo mi je i znak da u Srbiji, bez obzira na sve nedaće koje smo prošli i koje nas čekaju, čovečnost ne umire, već nalazi alternativne načine da se probije.

Facebook grupa “Prevodilačko srce”

Dugogodišnji prevodilac i predavač nemačkog jezika Aleksandra Bojanić iz Sremskih Karlovaca dodaje da kad god nešto prevede za „Prevodilačko srce” oseti oduševljenje i zadovoljstvo.

– Iako sam možda umorna, preplavi me sreća, ali i nada da naše društvo ipak nije izgubljeno, da postoje ljudi koji žele da pomognu.