Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Uređenje enterijera poverili su profesionalcima–dizajnerima, ali je ideja da nameštaj bude od drvenih europaleta bila Markova i Milanova

Dvojica mladih Užičana su u avgustu 2013. godine otvorili  „Republik“ – prvi hostel u gradu na Đetinji, kapaciteta 25 ležajeva. Za manje od šest meseci rada ugostili su posetioce iz 20 država i, što je najvažnije, svi su im obećali da će ponovo doći.

U brojkama sve je precizno: 25 ležajeva, u 5 soba; površina 200 kvadratnih metara. Od početka rada, 26. avgusta 2013. godine,  ugošćeno više desetina posetilaca, iz 20 država. Enterijer urađen od prirodnih materijala. Pravila ponašanja u eko hostelu „Republik” u Užicu direktno su povezana sa ekologijom i reciklažom: sistem osvetljenja i upotrebe vode strogo slede principe zaštite životne sredine – hostel osvetljavaju štedljive sijalice, a u kupatilima se vodi računa o svakoj kapi vode koja se zagreva uz pomoć solarne energije.

Mladi pokretači hostela, koji se za nepunih šest meseci rada našao u svetskom udruženju „Hostelling international”, jesu dvojica prijatelja: Marko Ristovski (29) i Milan Bogojević (30).

Do pre pre godinu dana njihova imena nalazila su se na listi nezaposlenih u lokalnom ogranku Nacionalne službe zapošljavanja. Marko, menadžer hotelijerstva sa zavidnim iskustvom rada po hotelima i prekookeanskim kruzerima, i Milan, fotoreporter i kamerman, rešili su da započnu sopstveni biznis.

– Nismo imali novac, ali smo imali ideju. Puno smo putovali i boravili po hostelima. Uočili smo da takvih kapaciteta nema u našem gradu, započinje priču Marko Ristovski.

Sobe u hostelu “Republik”

Iako je Zlatibor, jedna od najposećenijih turističkih adresa Srbije, na 25 kilometara od Užica, u ovom gradu radi (bolje reći, tavori) samo jedan hotel.

Marko i Milan u ozbiljnije pripreme ubrajaju jednogodišnje osmišljavanje biznis plana. Od samog početka jedino su znali da će ekologija biti odrednica od koje neće odstupati. Baš kao ni od naziva „Republik“, direktno određenog Užičkom republikom iz Drugog svetskog rata.

– Ovaj kraj je, između ostalog, poznat po periodu iz 1941. godine, kada smo bili jedina neosvojena teritorija od strane nacističkih snaga, pojašnjavaju.

Iako bez novca, prijatelji su prvi podsticaj od 160.000 dinara dobili preko konkursa za pokretanje biznisa među mladima, koji je raspisala Nacionalna služba zapošljavanja.

– Velika pomoć je bila naš savetodavac koja nam je i rekla za konkurs. Novac smo iskoristili za zakup kuće. Tu smo se namučili, jer adekvatnu adresu nismo mogli da nađemo od februara do juna, iskren je Marko.

Onda se uključuju drugovi i porodice. Počinju pripreme, opremu za nameštaj pronalaze na vojnom depou u Čajetini. Ideja da nameštaj bude od europanela je njihova. Konačni izgled enterijera delo je mladih dizajnerki.

Marko Ristovski sa Đurđicom Đukelić i njenim suprugom, gostima iz Hrvatske

Istovremeno konkurišu za program „Zelene ideje“ Rokfeler fondacije, Erste banke i Trag fondacije. Priznaju da su bili iznenađeni kada su u konkurenciji od 109 projekata iz čitave Srbije osvojili prvo mesto. Nagrada od 8.000 dolara je dobro došla. Iskoristili su je za nabavku solarnih ploča, sistem za preradu vode, tj. za uređenje mokrog čvora.

Od 1.200 dolara, doniranih u okviru konkursa Grupe 484 i USAID-a za pokretanje biznisa od strane mladih – nabavljaju dušeke.

–Krajem avgusta, dok smo radili u hostelu, takoreći zatezali posteljinu, prvi gosti su zakucali na vrata. Bračni par iz Nemačke koji je krenuo na more u Crnu Goru. Videli su reklamne panoe. Umesto jednog noćenja kako su planirali, ostali su ovde čitav godišnji odmor – tri nedelje, sa ponosom priča Marko.

Osim koncepta prijateljstva sa prirodom, žele da primene svetski ustaljen način ostvarivanja kontakta hostelijera i gostiju.

– Tu smo da im pomognemo, da se osećaju kao da su kod prijatelja, a ne u objektu gde su oni gosti, a mi „staf“, pojašnjava Marko.

Prvi gosti su došli tako što su videli reklamu, a jedan od zidova u centralnoj prostoriji služi kao „knjiga utisaka”

Za goste je jedino „obavezna” poseta Muzeju, dok zainteresovanima nude izlete do Zlatibora, Ovčarsko-kablarske klisure… Preko sajta su ih kontaktirale vremešnije putnice iz Engleske. Pozvale su da pitaju da li mogu uopšte da dođu. Jer, mnogi hosteli imaju starosna ograničenja.

Takvu vrstu predrasude, priznaje, imala je i Đurđica Đukelić, gošća iz Hrvatske. Ona je sa suprugom boravila jednu noć u Užicu. Došla je da brani diplomski na Učiteljskom fakultetu.

– Prvo sam pomislila: Bože, kako da budem u hostelu, ali kada sam se čula sa direktorima i kada sam videla slike na sajtu, oduševila sam se, kaže ona uz osmeh, više nego zadovoljna uslugom.

Sigurno će ih preporučiti mlađim rođacima. Đurđica kaže i da je do sada samo jednom boravila u hostelu, i to u Bugarskoj.

Bilbord hostela “Republik”

– Tamo nisam bila zadovoljna i uopšte se ne može porediti sa ovim prelepim, čistim sobama, ljubaznim domaćinima, ističe ona.

A da sve nije bilo tako jednostavno kao što glase brojke na početku priče, i da je bilo dana kada su se pitali što im sve to treba, priznaje Marko.

– I sada je teško. Još uvek smo na početku i verujem da smo tek na pozitivnoj nuli: redovno plaćamo račune i ratu za kredit. Uspevamo da pomognemo i druge mlade koji započinju biznis, poput jedne perionice gde nosimo posteljinu. Ne libimo se ni Milan, moja devojka ili ja da radimo sve. Očekujemo tek posle tri godine da možemo da kažemo da smo uspeli.

Mladi i vredni ljudi puni su ideja za ovu godinu. Od organizacije pešačkih partizanskih tura, do adrenalinskih programa. Spremaju sajt na pet svetskih jezika i ne sumnjaju da će ih gosti pohoditi, kao i do sada.