Vlada Republike Srbije
Udeo osoba sa završenim visokim obrazovanjem u Evropskoj uniji u starosnoj grupi 30-34 godine raste dok procenat onih koji ne nastavljaju obrazovanje posle srednje škole opada. Žene su brojnije među visokoobrazovanim i takođe češće od muškaraca nastavljaju školovanje. U posmatranoj starosnoj grupi najviše fakultetski obrazovanih imaju Litvanija i Luksemburg a najmanje Italija i Rumunija. U Srbiji nešto više od milion ljudi ili 16,6% starih 15 i više godina ima više ili visoko obrazovanje.
Između 2002. i 2014. udeo osoba starih između 30 i 34 godine sa završenim visokim obrazovanjem u EU porastao je sa 23,6% na 38,9%. Taj trend vidljiviji je među ženama nego među muškarcima i u posmatranom periodu udeo fakultetski obrazovanih žena porastao je sa 24,5% na 42,3% a muškaraca sa 22,6% na 33,6%, saopštila je Evropska statistička služba.
Istovremeno procenat onih koji pre vremena napuštaju obrazovanje opada širom Evropske unije – sa 17% u 2002. na 11,1% u 2014, pri čemu se žene ređe odlučuju na prekid obrazovanja od muškaraca.
Cilj strategije Evropa 2020 u obrazovanju jeste smanjenje procenta onih koji ranije napuštaju obrazovanje na ispod 10% do 2020. godine, kao i povećanje udela onih sa završenim visokim obrazovanjem. Tom strategijom predviđeno je da do 2020. najmanje 40% populacije EU starosti između 30 i 34 godine ima završeno visoko obrazovanje.
Strategija Evropa 2020 za zapošljavanje i privredni rast pokrenuta je 2010. sa ciljem stvaranja uslova za “pametan”, održiv i inkluzivan rast.
U Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za poslednji kvartal 2014, od 6,08 miliona ljudi starih 15 i više godina 709.714 ima fakultetsko a 332.218 više obrazovanje.
Najviše visokoobrazovanih u Litvaniji, najmanje u Italiji
Udeo starih između 30 i 34 godine sa visokim obrazovanjem povećan je između 2002. i 2014. godine u svim članicama EU za koje postoje podaci.
Više od polovine populacije stare 30-34 godine sa završenim visokim obrazovanjem u 2014. godini imali su Litvanija (53,3%), Luksemburg (52,7%), Kipar (53,5%) i Irska (52,2%).
S druge strane, najmanji udeo visokoobrazovanih u posmatranoj starosnoj grupi zabeležen je u Italiji (23,9%), Rumuniji (25%), Malti (26,6%), Slovačkoj (26,9%) i Češkoj (28,2%).
Nacionalne ciljeve za 2020. za taj indikator već je dostiglo ili premašilo 12 članica EU – Danska, Estonija, Grčka, Kipar, Letonija, Litvanija, Mađarska, Holandija, Austrija, Slovenija, Finska i Švedska.
Podaci pokazuju i da je udeo starih između 30 i 34 godine sa završenim visokim obrazovanjem u 2014. bio veći kod žena nego kod muškaraca u svim članicama EU osim Nemačke.
Mladi u Hrvatskoj ne napuštaju obrazovanje
U poređenju sa 2006, procenat onih koji ranije napuštaju obrazovanje i obuku smanjen je u svim članicama EU za koje se raspolaže podacima, osim u Češkoj, Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj gde je ili stagnirao ili je blago povećan.
Istovremeno je udeo onih koji ranije izlaze iz obrazovnog sistema u Portugalji prepolovljen – sa 38,6% u 2006. na 17,4% u 2014. godini.
Taj indikator definiše se kao procenat populacije starosti između 18 i 24 godine koji ima najviše srednje obrazovanje i ne školuje se dalje niti ide na obuke.
Najmanji procenti onih koji rano napuštaju obrazovanje 2014. su beleženi u Hrvatskoj (2,7%), Sloveniji (4,4%), Poljskoj (5,4%), Češkoj (5,5%) i Litvaniji (5,9%) dok je udeo takvih od najmanje 15% registrovan u Španiji (21,9%), Malti (20,4%0, Rumuniji (18,1%), Portugaliji (17,4%) i Italiji (15%).
Kako navodi Eurostat, 15 članica EU veće je ispunilo nacionalne ciljeve za taj indikator za 2020: Češka, Danska, Nemačka, Irska, Grčka, Francuska, Hrvatska, Italija, Kipar, Letonija, Litvanija, Austrija, Slovenija, Luksemburg i Švedska.
Podaci pokazuju i da je u 2014. procenat onih koji ranije napuštaju obrazovanje i obuke bio niži kod žena nego kod muškaraca u svim članicama EU osim u Bugarskoj.
Izvor: EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Napiši komentar