Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije/Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i Institut za psihologiju filozofskog fakulteta u Beogradu sprovode: Program podrške razvoju istraživačkih kadrova iz oblasti društvenih nauka – sekundarne analize podataka dobijenih kroz istraživanje PISA.

Opšti cilj ovog programa je bolje razumevanje faktora koji utiču na kvalitet i pravednost obrazovanja u Srbiji kroz podizanje kapaciteta istraživača/ica za realizaciju komplementarnih/sekundarnih istraživanja u onim oblastima koje nisu istraživane, a koje su veoma važne za formulisanje efikasne obrazovne politike. Program treba da podstakne istraživače/ice na početku karijere da koriste postojeću istraživačku građu.

Rezultati istraživanja će biti objavljena sredinom 2011. godine. Teme istraživanja su sledeće:

1. tema: Činioci razvoja viših nivoa čitalačke pismenosti – veštine argumentovanja u školskoj nastavi

Autori: Branković Marija, Buđevac Nevena, Ivanović Anja i Jović Vladimir

Testiranja naših učenika u okviru niza ciklusa PISA studije (2003, 2006, 2009) dosledno ukazuju na to da učenici iz Srbije ne postižu zadovoljavajuće rezultate na čitalačkoj pismenosti. Cilj istraživanja je identifikovanje teškoća sa kojima se učenici suočavaju u situacijama u kojima se od njih očekuje da koriste kompleksnije veštine čitalačke pismenosti, sa fokusom na argumentativnom mišljenju. Paralelno će biti sprovedena i analiza uslova i prepreka za razvoj ove veštine u školskoj nastavi u našoj zemlji. Nalazi istraživanja poslužiće formulisanju preporuka za konkretne korake kroz koje bi se učenicima moglo pružiti više podsticaja za razvoj veštine argumentativnog mišljenja.

2. tema: Metodički pristup kao faktor razvoja čitalačke pismenosti

Autor: Milana Grk

Rezultati svih dosadašnjih ciklusa PISA istraživanja u Srbiji  pokazuju  većina učenika iz Srbije godinama ne prelazi nivo reprodukcije kada je u pitanju čitalačka pismenost. Razlozi ovakvih statistika sa pravom se traže u metodičkim pristupima poučavanja učenika. Predmet ovog istraživanja su relacije između metodičkog pristupa poučavanju i nivoa čitalačke pismenosti učenika. Tačnije, da li kognitivni konstrukt nastavne teorije kao instrukcioni pristup utiče na prevazilaženje identifikovanih teškoća u razvoju čitalačke pismenosti učenika. Cilj istraživanja je da se utvdi a) koje su tipične teškoće i problemi koje imaju učenici pri rešavanju složenijih zadataka, i b) koja vrsta instrukcije i/ili vodjenog čitalackog iskustva bi doprinela ovladavanju veštinama koje učenici nisu razvili u dovoljnoj meri tokom prethodnog perioda školovanja. Na kraju se na temelju dobijenih rezultata predlože pedagoško-metodički pristup za koji se veruje da bi prevazišao postojeće barijere.

3. tema: Anksioznost u vezi sa učenjem matematike: Matematika bauk ili ne

Autor: Marina Videnovič, Jelena Radišić

Ono što odlikuje naše škole jeste izražena anksioznost učenika u vezi sa učenjem matematike.  Rezultati PISA testiranja iz 2003. upućuju na to da je samo među učenici iz osam zemalja ova vrsta anksioznosti veća. Ciljevi istraživanja su:  1) Ispitati vezu između anksioznosti u vezi sa učenjem matematike, demografskih i kontekstualnih činilaca i postignuća kako na skali matematičke pismenosti, tako i na nacionalnim testiranjima iz matematike; 2) Produbiti razumevanje o karakteristikama okruženja za učenje u kome se učenici osećaju manje anksiozno u pogledu svojih matematičkih kompetencija. Rezultati istraživanja bi trebalo da posluže kao oslonac obrazovnoj politici koja bi bila usmerena ka smanjivanju ove vrste anksioznosti, što bi se povoljno odrazilo na postignuće naših učenika iz matematičke pismenosti na PISA testu 2012.

4. tema: Profili učenika sa dobrim i lošim postignućem na PISA testu čitalačke pismenosti: karakteristike, razlike i moguće intervencije

Autor: Ljiljana Plazinić, Vedrana Radosavljević, Ivana Baucal

U ovom istraživanju čitalačka pismenost će biti dovedena u vezu s individualnim karakteristikama učenika, karakteristikama njihovih porodica i nastavnih procesa, na osnovu čega će biti opisani tipični učenici s visokim, niskim i prosečnim postignućem u oblasti čitalačke pismenosti u Srbiji. Ovi podaci poslužiće potom za definisanje relevantnih i specifičnih preporuka orijentisanih na kontekstualne činioce postignuća, a koje bi mogle doprineti nastojanju da se ojača naš obrazovni sistem i da se pomogne učenicima sa najnižim postignućima da pređu granicu funkcionalne pismenosti, a onima sa prosečnim postignućima da dostignu natprosečna. Nakon statističkih analiza, biće održane i fokus grupe s učenicima radi dubljeg razumevanja prirode i odnosa činilaca koji su utvrđeni kao značajni, kao i kreiranja preporuka koje su smislene i sa stanovišta učenika.

5. tema: Faktori učeničkih postignuća na testovima čitalačke pismenosti

Autor: Vitomir Jovanović

Osnovni cilj istraživačkog projekta jeste da odgovori na pitanje koji su činioci povezani sa napredovanjem u postignuću na PISA testovima čitalačke pismenosti. Pitanja koja su postavljena u okviru ovog projekta su: u čemu se razlikuju učenici  koji napreduju u ovladavanju veštinom razumevanja tekstova u odnosu na one koji napreduju ili čak nazaduju? Da li je pogodna socio-kulturna i socio-ekonomska sredina u kojoj se učenik/učenica razvija i raste odgovorna za ovakve razlike? Da li su to učeničke predstave o tome kakvo je znanje i da li su nastavnici ti koji znaju definitivne odgovore na svako pitanje ili je znanje nešto mnogo složenije? Da li su to učenikova uverenja u vlastitu sposobnost? Da li je to pozitivan odnos prema školi, knjigama i akademskom postignuću?   Da li su to veštine nastavnika da zainteresuje i navede učenike na dublje čitanje i razumevanje različitih tekstova?

6. tema: Veza pohađanja predškolskog vaspitanja i postignuća na PISA testu

Autor: Hana Baronijan, SunčicaVujić:

Korišćenjem rezultata PISA istraživanja u 2003, 2006 i 2009 godini ovim istraživanjem će se ispiti efekat predškolskog vaspitanja na kasniji uspeh učenika, uzimajući u obzir socio-ekonomske i demografske karakteristike domaćinstava, kao i regionalne i karakteristike susedstva. Uspeh učenika se meri na osnovu rezultata testiranja 15-godišnjaka u pogledu matematičke, čitalačke i naučne pismenosti ocenjene putem PISA istraživanja, kao i na osnovu ponavljanja razreda. Uticaj predškolskog vaspitanja na kasniji uspeh u školi se odvojeno ocenjuje za dečake i devojčice.

7. tema: Povezanost učeničke percepcije odnosa sa nastavnikom, postupaka nastavnika i strategija u čitanju i razumevanju tekstova sa postignućem na PISA testovima

Autori: Nataša Cvijan, Milan Stančić i Marko Milanović

Opšti stav u literaturi koja se bavi nastavnicima jeste da je kvalitet rada nastavnika najvažniji faktor u objašnjenju rezultata učenika. S druge strane, u svakodnevnom životu možemo čuti kako su nastavnici izgubili nekadašnji ugled i kako imaju sve manji uticaj na učenike. Stoga nas je i zanimalo da proverimo da li  kvalitet odnosa sa nastavnikom utiče na uspešnost učenika, kao i da utvrdimo koji su to specifični postupci nastavnika na času koji motivišu, odnosno demotivišu učenike. Isto tako, važno nam je da utvrdimo u kojoj meri postoji povezanost između postupaka nastavnika i učeničkih strategija u čitanju i razumevanju tekstova, kao i da li određeni postupci nastavnika imaju drugačiji uticaj na učenike različitog pola, socio-ekonomskog statusa i nivoa anksioznosti.  Dobijeni rezultati omogućili bi nam da identifikujemo kompetencije nastavnika koje doprinose boljem postignuću učenika, a što bi moglo predstavljati osnovu za kreiranje programa za inicijalno obrazovanje nastavnika, kao i programa za stručno usavršavanje aktuelnih nastavnika, koji bi vodili većem kvalitetu i pravednosti obrazovanja u Srbiji.