Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Srbija je za sedam mesta popravila poziciju na globalnoj listi konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma za 2014. i zauzela 94. mesto među 144 države. Skok sa 101. mesta na listi za 2013. Srbija je zabeležila na osnovu povećanja vrednosti indeksa globalne konkurentnosti sa 3,8 na 3,9 , navodi se u izveštaju koji je objavila Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN) kao partner Svetskog ekonomskog foruma. Najkonkurentinija zemlja u svetu je Švajcarska, u Evropskoj uniji predvode Finska i Nemačka a na Zapadnom Balkanu lider je Makedonija.

Vrednost indeksa globalne konkurentnosti (IGK) kreće se između jedan i sedam, gde je jedan najgora, a sedam najbolja ocena.

Srbija je prema rezultatu za 2014. ponovila istorijski najveću vrednost indeksa globalne konkurentosti, što je rezultat aktuelne percepcije poslovnog sveta o sposobnosti zemlje da obezbedi dugoročno stabilan privredni rast, navodi se u izveštaju.

Najveću vrednost indeksa od 3,9 Srbija je ostvarila uoči prvog talasa krize 2008. godine, da bi već naredne, 2009. godine vrednost IGK primetno opala na 3,77 , a nakon toga je usledio period postepenog oporavka indeksa.

Srbija je u kategoriji institucija na 122. poziciji sa indeksom 3,2 , po infrastrukturi je na 77. mestu (indeks 3,9), po makroekonmskom okruženju na 129. mestu (indeks 3,5) u svetu, a zdravstvu i osnovnom obrazovanju na 68. mestu sa indeksom 5,8.

Po kriterijumu visoko obrazovanje i obuka Srbija zauzima 74. mesto na listi (4,3), u efikasnosti tržišta dobara 128. mesto (3,8), efikasnosti tržišta rada 119. mesto (3,7), sofisticiranosti finansijskog tržišta 109. mesto (3,5), po tehnološkoj spremnosti 49. mesto (4,4), a po veličini tržišta 71. mesto (indeks 3,7).

Prema sofisticiranosti poslovnih procesa Srbija zauzima 132. poziciju (indeks 3,2) među 144 države na listi, a prema inovacijama 108. mesto (indeks 2,9).

U poređenju sa 2013. godinom pad je zabeležena u efikasnosti tržišta rada, dok je značajan rast ostvaren u infrastrukturi, makroeknomskom okruženju, visokom obrazovanju i obuci, efikasnosti tržišta dobara i tehnološkoj osposobljenosti.

Najveći pozitivan pomak Srbije je zabeležila u oblasti tehnoloska osposobljenost i to za 0,51 poen, zahvaljujući pre svega broju interent korisnika, prosečne količine prenetih podataka po korisniku kao i broju korisnika mobilnog interneta.

Makedonija predvodi u regionu

Po plasmanu na listi konkurentosti u regionu Zapadnog Balkana slabiju poziciju od Srbije ima samo Albanija, koja je na 97. mestu sa vrednošću indeksa od 3,84.

Najbolje rangirana je Makedonija na 63. poziciji sa indeksom 4,26 , koja je zabeležila i skok od 10 mesta na listi.

Crna Gora je zadržala 67. poziciju na osnovu vrednosti IGK od 4,23 , Slovenija zauzima 70. mesto (pad od osam mesta) uz vrednost indeksa od 4,22 , dok je Hrvatska na 77. poziciji po konkurentnosti, dva mesta niže nego u 2013. sa vrednošću IGK od 4,13.

Bosna i Hercegovina nije rangirana na listi za 2014. zbog nemogućnosti da se prikupe podaci, a u 2013. godini bila je na 87 mestu sa indeksom od 4,02.

Finska najkonkurentnija evropska ekonomija

U Evropskoj uniji i dalje postoji jaz između veoma konkurentnog severa s jedne strane i juga i istoka koji zaostaju po konkurentnosti ali se pojavila i nova podela između zemalja koje sprovode reforme i onih koje to ne rade.

Nekoliko zemalja koje je teško pogodila ekonomska kriza, poput Španije, Portugalije i Grčke, načinilo je značajan napredak u unapređenju funkcionisanja svojih trižsta i raspodeli proizvodnih resursa.

Španija je u izveštaju SEF za 2014-15. na 35 mestu, gde je bila i u 2013-14, kada su na listi bile četiri zemlje više nego sada, Portugalija je 36. prema 51. godinu dana ranije a Grčka 81. ili za deset mesta više nego prethodno.

Istovremeno su neke zemlje nastavile da se suočavaju sa velikim izazovima na planu konkurentnosti, poput Francuske i Italije, i nisu se, prema oceni iz SEF, u punoj meri angažovale na unapređenju konkurentnosti.

Francuska je zadržala 23. poziciju na globalnoj listi, nakon četiri uzastopne godine pada. Ta zemlja je popravila stanje na tržištu rada, koje je tradicionalno problematična tačka, ali je fiskalna situacija nastavila da se pogoršava.

Italija je 49. na globalnoj listi, kao i godinu dana ranije. U izveštaju se ocenjuje da italijanske kompanije, posebno mala i srednja preduzeća, i dalje muče loš pristup finansijama i visoki porezi.

Najkonkurentnija zemlje EU je Finska a sledi Nemačka. Obe zemlje su na novoj listi pale za po jedno mesto pa je Finska sada četvrta na svetu a Nemačka peta.

Finska generalno ima dobre performanse na svim poljima a mali pad na svetskoj listi uglavnom je posledica blagog slabljenja makroekonomskih prilika.

Takođe mali pad Nemačke posledica je, prema oceni SEF, bojazni oko institucija i infrastrukture koje je samo delom nadoknadilo unpređenje makroekonomskog okruženja i finansijskog razvoja. I nemački obrazovni sistem je dobio slabije ocene nego ranije.

Velika Britanija je napredovala za jednu pozuiciju i sada je 9. Performanse te zemlje poboljšane su zajvaljujući rezultatima koji su proistekli iz nižeg fiskalnog deficita i javnog duga. Britanija i dalje ima koristi od efikasnog tržišta rada i viskog nivoa finansijskog razvoja.

Švajcarska ponovo prva u svetu

Prvo mesto na svetu po konkurentnosi i najveću vrednost indeksa od 5,7 u 2014. godini ponovo je zabeležila Švajcarska, dok je najnižu vrednost od 2,79 i 144. poziciju zabeležila Gvineja i time pogurala Čad, za jedno mesto na gore.

Redosled vodeće trojke na listi je blago izmenjen u poređenju sa 2013, tako da su se Švajcarskoj i Singapuru na vrhu liste pridružile SAD koje su pri tome prestigle Finsku i Nemačku.

Rusija je 53. u svetu, za deset mesta bolja nego u 2013, Kina je 28, Turska 45, Brazil 57. a Indija 71.

Indeks globalne konkurentnosti zasnovan je na dvanaest stubova konkurentnosti koji su organizovani u tri grupe. Prva grupa su osnovni zahtevi koja uključuje stubove institucije, infrastruktura, makroekonomska stabilnost, zdravstvo i primarno obrazovanje.

Drugu grupu čine faktori povećanja efikasnosti koju formiraju stubovi visoko obrazovanje i obuka, efikasnost tržišta dobara, efikasnost tržišta rada, sofisticiranost finansijskog tržišta, tehnološka spremnost i veličina tržišta, dok su u trećoj grupi sofisticiranost poslovnih procesa i inovacije.

Izvor: Beta, EurActiv.rs