Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

U Briselu je 27. januara predstavljen Evropski zdravstveni potrošački indeks (EHCI) za 2014. po kojem se Srbija i dalje nalazi pri dnu evropske lestvice po kvalitetu zdravstvene zaštite jer je zauzela 33. mesto od ukupno 37 zemalja. Mane zdravstvene zaštite u Srbiji i dalje su neobaveštenost pacijenata i nepovoljni ishodi lečenja dok je među pomacima bolji pristup lekarima primarne zdravstvene zaštite. Srbija je u regionu bolje pozicionirana od BiH i Crne Gore. U ukupnom plasmanu, najbolju zdravstvenu zaštitu u Evropi ima Holandija.

Srbija je sa 473 boda od maksimalnih 1.000 bodova u odnosu na 2013. godinu napredovala za jedno mesto.

Vođa istraživanja Arne Bjorberg ocenio je u Briselu da ostvareni rezultati odražavanju “sumornu svakodnevicu” zdravstvene zaštite u Srbiji, dok se ministar zdravlja Zlatibor Lončar zahvalio zaposlenima u zdravstvenom sistemu na napretku za jedno mesto i izrazio očekivanja da će “ovakvi rezultati biti podsticaj za još kvalitetniji rad”.

“Svi indikatori ishoda za Srbiju i dalje su označeni crvenom bojom, što je slučaj i sa Rumunijom”, kazao je Bjornberg.

Prema njegovim rečima, osnovne odlike zdravstvene zaštite u Srbiji i dalje su neobaveštenost pacijenata, slab pristup i nepovoljni ishodi lečenja.

“Treba se usredsrediti na poboljšanje osnovnih funkcija, kao što je smanjenje smrtnosti kod novorođenčadi i rešavanje ‘jugoslovenskog nasleđa’ u vidu nejednakosti, korupcije, slabog pristupa i prenaglašenosti bolničkog lečenja”, preporučio je Bjornberg.

On je kazao da su primetni i pomaci, kao što je bolji pristup lekarima primarne zdravstvene zaštite i poboljšanja u vezi sa podacima o delotvornosti.

Povodom objavljivanja rezultata, ministar zdravlja Srbije izjavio je da bi oni trebalo da podstaknu zaposlene u zdravstvu da kvalitetno i dobro rade.

“Želeo bih da zahvalim svim zaposlenima u zdravstvenom sistemu Srbije koji su doprineli da se ostvare ovakvi rezultati. Moramo još više da radimo i da zajedno sa našim pacijentima dostignemo bolji nivo zdravstvene zaštite, jer je to naš zajednički interes”, naglasio je Lončar, a saopštilo Ministarstvo zdravlja Srbija.

U izveštaju se navodi da se čini da, nakon izbora u aprilu 2014, nova vlada Srbije ulaže napore da reformiše zdravstveni sistem i posebno se ukazuje na imenovanje predsedavajućeg “Doktora protiv korupcije” za specijalnog savetnika u Ministarstvu zdravlja.

Srbija je u ovogodišnjem izveštaju ostavila iza sebe Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, ali i Rumuniju. Međutim, pred Srbijom je još dug put do stanja zdravstvenog sistema poput onog u razvijenijim blakanskim zemljama.

Holandija prva, BiH poslednja

Najbolje pozicionirana među zemljama Zapadnog Balkana je Makedonija, na 16. mestu, sa 700 poena, prema 27. poziciji i 555 poena u 2013. Albanija je 30. na listi sa 545 poena, Crna Gora je 34. sa 463 poena dok je BiH poslednja, na 37. mestu.

Na vrhu liste i dalje je Holandija, sa 898 od maksimalnih 1.000 bodova, iza koje slede Švajcarska, Norveška, Finska i Danska. Holandija je jedina zemlja koja je među prve tri po kvalitetu zdravstvene zaštite od kada je pre deset godina EHCI prvi put objavljen.

U izveštaju se ističe da se uprkos finansijskoj krizi i merama štednje evropsko zdravstvo iz godine u godinu popravlja. Ukazuje se na veći procenat preživljavanja od srčanog udara, šloga i raka, kao i na smanjenje smrtnosti odojčadi u zemljama pogođenim krizom.

Ono što ne ohrabruje, kako se upozorava, jeste povećanje jaza u domenu zdravstva između bogatijih i siromašnijih evropskih zemalja koje je uočeno i istaknuto i u izveštaju iz 2013.

Kako se navodi, devet zemalja, sve zapadnoevropske, u ovogodišnjem indeksu ima više od 800 poena. Za njima, sa nevelikom razlikom, idu još tri – Austrija, Francuska i Švedska, a nakon toga je “jasno vidljiv” jaz do sledeće grupe u kojoj su zemlje centralne i istočne Evrope i Mediterana.

EHCI je postao standard u praćenju savremene zdravstvene zaštite još od svog početka 2005. godine.

Indeks se sastoji od kombinacije javnih statistika, anketa sprovedenih među pacijentima i nezavisnog istraživanja koje je uradila organizacija Helt konsjumer pauerhaus (Health Consumer Powerhouse) sa sedištem u Švedskoj. Ta organizacija procenjuje delotvornost zdravstvene zaštite u Evropi i Kanadi.

Izvor: Beta, EurActiv.rs