Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Premijer Aleksandar Vučić izjavio je 20. maja da bez pomoći EU ne bismo imali nikakvu šansu da izađemo iz krize izazvane nezapamćenim poplavama i štete koje je ona nanela, ali i podvukao da je na nama najveći deo posla na oporavku zemlje. Vučić je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa evropskom komesarkom za humanitarnu pomoć i vanredne situacije Kristralinom Georgievom rekao da nam je najveća pomoć i podrška stigla i da će stići od EU.

“Svi drugi zajedno nam neće dati toliko pomoći kao EU, a građani Srbije treba da znaju da je najviše na nama da uradimo. Beskrajno hvala – da nam nije EU ne bismo imali nikakvu šansu”, istakao je Vučić.

On nije želeo da procenjuje kolika će ta pomoć biti, navodeći da bi mogao da je proceni u deset miliona evra, ali da bi bilo nefer i nekorektno prema partnerima iz EU da o tome govori i da treba sačekati prve procene štete.

Premijer je objasnio da u ovom trenutku možemo da računamo praktično na tri vrste pomoći od Unije.

Vučić je precizirao da je to najpre upravo humanitarna pomoć koju gospođa Georgieva usmerava, zatim sredstva iz fonda solidarnosti EU i konačno novac iz IPA fondovi koji prethodnih godina nismo iskoristili.

Za novac iz Fonda Evropske unije uslov je da je šteta koju smo pretpreli iznad 06,4 odsto BDP, što smo, kako je naveo, Vučić, na žalost sigurno postigli i kvalifikovali se za tu vrstu pomoći.

Kako ta pomoć sigurno neće ni približno pokriti sve naše troškove, Vučić je dodao da nam ostaje i treća mogućnost, za koju je, kako je rekao, posebno zahvalan gospođi Georgievoj, ali i šefu misije EU u Srbiji Majklu Devenportu kao i Goranu Svilanoviću, jer su ga uputili da novac iz IPA fondova koji Srbija nije iskoristila 2011, 12 i prošle godine, a iz kog izvora očekujemo značajna sredstva.

“Ako sada neko misli da ćemo sve probleme rešiti tako što ćemo uzeti novac iz neke druge kase, to se neće dogoditi, ali sve zajedno to će biti sredstva koja će nam pomoći da ogromne probleme nastale u katastrofalnim poplavama lakše i brže prebrodimo, rekao je Vučić uz napomenu da to ne znači da ćemo lako i jednostavno da vratimo stvari u prethodno stanje.

Prema njegovim rečima ne treba sada očekivati da nam nešto padne sa neba niti neko treba da očekuje “da ćemo sve lustere u Srbiji da zamenimo”, ali je rekao da je siguran da će svi oni koji su ostali bez krova nada glavom biti smešteni i da će im se izgraditi sve što je uništeno u poplavama.

Premijer je još jednom poručio da će se kontrolisati svaki dinar pomoći i da će se transparentno znati gde je otišao i dodao da će kontaktirati sve donatore kako bi im se objavila imena.

(…)

Georgieva: Novac iz fondova EU što pre, ali treba vremena

Georgieva je izjavila da Srbija ima punu podršku Unije u teškoj situauciji nastaloj katastrofalnim poplavama a kad je reč o pomoći, humanitarna je već počela da stiže, dok je za novac iz Fonda EU za vanredne situaucije i iz IPA fondova portrebno određeno vreme.

Ona je, na zajedničkoj konferenciji za štampu, posle razgovora sa srpskim premijerom Aleksandrom Vučićem, objasnila da konkurisanje za novac Fonda za vanredne situacije uobičajeno traje oko 10 nedelja, dok se na odluku čeka jos dva ili tri meseca.

Aplikacija, međutim, mora da se zasniva na preciznim potrebama, izjavila je Georgieva. Ona je dodala da će ta pomoć biti deo onoga čime će EU pokušati da ublaži štete koje je Srbija pretrpela, ali je napomenula da to ni to sigurno neće moći da pokrije kompletnu štetu.

Zahtev za podršku iz Fonda solidarnosti mora da se zasniva na tačnim procenama potreba, ukazala je ona, dođaući da je neophodno da procenjena šteta u Srbiji bude u visini od 175 miliona evra.

“Solidarni fond nije mehanizam za brzu pomoć”, ukazala je Georgieva.

Ono što Srbija može da uradi, kazala je ona, jeste da odmah sagleda fondove koji su joj na raspolaganju, a nisu bili iskorišćeni.

Pomenuvši kao lošu vest da neke zemlje nisu uspele ili želele da iskoriste sav novac iz IPA fondova koji im je ranije bio na raspolaganja, Georgieva je kao dobru vest navela što taj novac “može stigne u ovako teškim situacijama”.

Ona je naglasila da će EU staviti na raspolaganje sredstva za trenutnu pomoć, kojom može odmah da se reaguje.

Takođe je objasnila da je EU već počela sa prebacivanjem opreme, humanitarne pomoći, te ukazala da će sutra predati dva velika agregata u oblastima koje su ostale bez struje.

Georgijeva je kazala da elementarne nepogode EU posmatra kroz tri faze – prva faza je spašavanje života i zaštita imovine, druga je odgovor na humanitarne potrebe pogođenog stanovnštva, i treća faza je rehabilitacija i oporavak, koja će duže trajati i za to vladi podrška mogu biti IPA i Fond solidarnosti.

“Ponosni smo što ćemo učiniti da ta sredstva fonda učinimo dostupnim kako bi to bio deo pomoći u ovakvim uslovima”, rekla je Georgieva.

Ona je izrazila duboko saosećanje sa žrtvama poplava, dodajući da kao evropski komesar, ali i građanin susedne prijateljske zemlje duboko saoseća sa građanima Srbije.

Takođe je izrazila divljenje za brzu reakciju vlade i običnih ljudi, te je rekla da je ponosna što se EU bori protiv poplava rame uz rame sa kolegama iz Srbije, podsećajući da je Brisel još u petak mobilisao helikoptere, čamce, i da se danas pogođenim zonama nalazi više od 200 Evropljana koji štite kritične infrastrukture, i spašavaju sela.

Dalje je ukazala da je 12 zemalja članice EU rasporedilo posebnu opremu i specijalizovane timove u Srbiji, kao i da je juče dobijen novi zahtev na koji je Komisija odgovoraila, a tiče se pumpi visokog kapaciteta.

“Raduje me što smo videli da nismo samo odgovorili na zahteve Srbije, već pružili i više od onoga što je traženo”, rekla je Georgieva.

Kada se voda bude povukla uslediće vreme obnove i tada treba da se iskoruste IPA fondovi, smatra ona, dođući da su ti fondovi i solidarni fond značajna finansijska pomoć, koja je dopuna sredstvima Srbije, tako da oni koji su pretrpeli nesreću mogu pozitivno da gledaju u budućnost.

Evropska komseraka je poručila da u oblasti odgovora na elementarne nepogode EU prema Srbiji postupa kao što bi prema članici Unije, te podvukla da kandidati imaju ista prava. S tim u vezi je pozvala Srbiju da pristupi mehanizmu civilne zaštite još pre nego što postane članica, jer će kroz to sticati nova iskustva i znanja.

Ona je konstatovala da živimo u svetu i području, u kojem se povećava učestalost elementarnih nepogoda usled klimatskih promena.

Georgieva je poželela vladi i Srbiji da se što pre oporavi i iskoristi ovu nepogodu kao šansu za biznis za oporavak, kao i da još jednom dokaže da na Balkanu živi žilav narod.

Izvor: TANJUG