Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Od 2000. godine Srbija je od EU dobila tri milijarde evra pomoći za reforme i razvoj društva, od energetike do pomoći ugroženima i zbrinjavanja izbeglica. Najuspešnijih 60 projekata predstavljeno je na Sajmu projekata EU, prvom događaju te vrste u Srbiji. To je bila i prilika da se najavi da će u novom paketu pomoći IPA 2014 čije korišćenje počinje ove godine Srbija dobiti 189 miliona evra, kao i da će od 2016. šansu da dobiju finansijsku podršku EU dobiti i srpski poljoprivrednici. Šef Delegacije EU Majkl Devenport tom prilikom je rekao da se 25. marta završava prva faza pristupnih pregovora Srbije – skrining, odnosno pregled usklađenosti Srbije sa zakonima i standardima EU.

Devenport je rekao da je ovo prva budžetska godina u novom višegodišnjem finansijskom okviru EU za period od 2014. do 2020. u kojoj je Srbija sa 1,5 milijardi evra za sedmogodišnji period najveći korisnik na Zapadnom Balkanu.

“Pomoć IPA2 će se fokusirati na manji broj većih sektora kako bi se intenziviralo i ubrzalo pristupanje”, kazao je Devenport. Dodao je da očekuje da građani u narednim godinama počnu da osećaju rezultate pomoći kao što su pouzdanija državna uprava, brži sudovi, bezbednija hrana i slično.

Istakao je da će sa ovogodišnjim sredstvima ukupan iznos grantova EU Srbiji dostići tri milijarde evra od 2000. godine.

Iz fonda IPA za budžetsku 2014. godinu, koji će se koristiti od 2015,  Srbija će dobiti 189 miliona evra. Devenport je rekao da se “veoma skoro planira” potpisivanje finansijskog sporazuma s Vladom Srbije kako bi ta sredstva mogla da se koriste.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović je ukazala na jednu od novina u novom paketu pretpristupne pomoći IPA 2, a to je mogućnost da značajan deo sredstava IPA usmeri kroz budžetsku podršku sektorskim reformama, pre svega za reformu upravljanja javnim finansijama i državne uprave.

Sajam projekata pod nazivom EU i Srbija na delu bio je prilika da se predstave rezultati koji se ostvaruju sredstvima EU. Predstavljeno je 60 projekata iz 11 sektora, uključujući  zdravstvo, konkurentnost i inovacije, energetika i životna sredina, podrška izbeglima, interno raseljenima i Romima, kao i drugim ugroženim grupama za integraciju u društvo, mediji, kultura i društvo, pravosuđe i poljoprivreda. Sajam su organizovali Delegacija EU u Srbiji, EU Info centar i Kancelarija za evropske integracije.

EU je između ostalog pružila pomoć za uvođenje integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, za modernizaciju elektrane Nikola Tesla kako bi se smanjilo zagađenje Obrenovca u šta je uloženo 250 miliona evra, za produženi boravak za osobe sa smetnjama u razvoju u šta je uloženo 5,5 miliona evra novca EU.

Srpsku privredu kroz zajmove od 2001. godine podržava i Evropska investiciona banka, sa kojom je po rečima šefa Kancelarije te institucije u Srbiji Andreasa Beikosa potpisano ukupno 4,3 milijarde evra zajmova od čega je do sada povučeno 2,9 milijardi evra.

Prema rečima Beikosa, EIB će ove godine nastaviti da finansira ključne sektore, poput obnovei izgradnje infrastrukture i kreditiranje malih i srednjih preduzeća, a planira i da proširi aktivnosti na projekte koji pozitivno utiču na klimu, odnosno obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine.

EU najveći donator za obnovu posle poplava

Na skupu je rečeno da je EU najveći donator Srbiji za obnovu posle poplava, i da je Srbija u tome tretirana kao članica EU. Sredstvima EU obnovljeno je ili ponovon izgrađeno oko 1.000 stambenih objekata, 14 škola i jedno opdanište, a pružana je pomoć i preduzećima.

Pored toga, EU je nakon poplava u maju 2014. godine aktivirala svoj mehanizam civilne zaštite za pomoć Srbiji, uputivši  više od 800 ljudi, kao i pumpe i postrojenja za ispumpavanje i  za preradu vode za piće.

Tako je iz pretpristupne pomoći IPA 2014. više od trećine sredstava, odnosno 72 miliona evra, izdvojeno za obnovu od poplava i prevenciju sličnih nepogoda u budućnosti.

Devenport je rekao da je, pored izdvajanja sredstava iz IPA za obnovu posle poplava, Evropska komisija odlučila da se Srbiji donira više od 60 miliona evra iz fonda solidarnosti  za te namene.

“Srbija je (prilikom izdvajanja ove pomoći) tretirana kao da je već punopravna članica EU”, rekao je Devenport.

Devenport je rekao da, kada se ubroji već podeljena pomoć za poplave, ukupan iznos bespovratne pomoći EU za te namene iznosi 173 miliona evra, što znači da je EU najveći partner Srbije za prevazilaženje posledica poplava.

Pomoć poljoprivrednicima od 2016.

Ministarka bez portfelja za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je da će Srbija iz evropskog pretpristupnog fonda za pomoć poljoprivredi i ruralnom razvoju IPARD do 2020. moći da iskoristi 175 miliona evra, za koje će i poljoprivrednici moći i direktno da konkurišu.

“Imamo mogućnost da od sledeće godine raspisujemo javne pozive gde će sva registrovana gazdinstva moći da apliciraju za da sredstva”, kazala je ona novinarima.

Precizirala je da je za 2016. predviđeno 15 miliona evra i da će se svake godine povećavati za po pet miliona.

U početku će poljoprivrednici novac moći da koriste za nabavku mehanizacije, poput traktora i unapređenja tehnologija proizvodnje, rekla je Joksimović.

“Kako budemo pripremljeniji moći ćemo da koristimo i druge komponente IPARD-a”, rekla je Joksimović.

Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport rekao je da je pomoć poljoprivrednicima cilj projekta IPARD i da je veoma značajno što je otvorena Uprava za agrarna plaćanja koja upravlja tim projektima, što je bio uslov za korišćenje tih sredstava.

Otvaranje nekoliko poglavlja u 2015.

Devenport je najavio da će Srbija i Evropska komisija 25. marta završiti prvu fazu pregovora o pristupanju EU – skrining, odnosno analitički pregled usklađenosti pravnog okvira sa EU.

“Nadamo se i da će prvo poglavlje biti otvoreno tokom ove godine”, izjavio je Devenport, ocenivši da je pregovarački tim Srbije tokom skrininga pokazao “impresivnu posvećenost i profesionalnost”.

Dodao je da je sada na zemljama članicama da procene ispunjenost uslova odnosno standarda EU i donesu odluku o otvaranju poglavlja i dodao da na putu ka EU ima još dosta posla.

Devenport je rekao da su za otvaranje pogavlja 23 i 24, o pravosuđu, vladavini prava, bezbednosti i azilu, najznačajniji dobri akioni planovi čiji kvalitet treba da proceni Evropska komisija.

“Mislim da je to (otvaranje poglavlja) realno tokom narednih nekoliko meseci. Punom snagom je pripreman rad u ovom pravcu i spremni smo da ne samo politički već i finansijski pružamo pomoć i u ovoj oblasti”, rekao je on.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je danas da očekuje da se do kraja godine otvori nekoliko poglavlja u pregovorima sa EU.

“Uz dobre akcione planove za poglavlja 23 i 24 i nastavak dijaloga Beograda i Prištine bio bi uspeh kada bismo do kraja prve polovine godine otvorili prvo poglavlje, a do kraja godine očekujem nekoliko poglavlja”, rekla je Joksimović.

Ona je rekla da će se zalagati da se to što pre formira uži pregovarački tim.

“Verujem da ćemo u najskorije vreme formirati tim stručnih i kompetentnih ljudi koji će moći da budu aktivno uključeni u tok pregovora kad počne otvaranje poglavlja”, rekla je Joksimović.

Autori: M.P. i S.V., preuzeto sa www.euractiv.rs