Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) smanjila je procenu ekonomskog rasta u Jugoistočnoj Evropi (SEE) u 2015. a najviše su snižene prognoze za Srbiju i Bugarsku, objavio je 19. januara evropski kreditor. Procene rasta Crne Gore i Makedonije su povećane dok su za Albaniju, BiH i Kosovo ostale na nivou iz septembra. EBRD ukazuje da će većina zemalja u regionu, s ozbirom da su neto uvoznici nafte i gasa, imati koristi od pada cena energenata na svetskom tržištu, što svakako ne važi za Rusiju čiji će BDP pasti za gotovo 5%. Za ceo region u kojem deluje EBRD predviđa mali pad BDP u 2015. godini.

Ekonomske teškoće Srbije iz 2014, kao posledica poplava, verovatno će se nastaviti i EBRD sada u Srbiji u 2015. očekuje rast od samo 0,5% prema rastu od 2% prognoziranom u septembru, navodi se u novim ekonomskim prognozama.

EBRD ocenjuje da će novi program Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koji se očekuje na proleće, pomoći da se u Srbiju vrate fiskalna disciplina i poverenje investitora.

Međutim, aranžman sa MMF pratiće mere štednje koje će delovati deprecirajuće na domaću tražnju na kratak rok, navodi se u novom izveštaju EBRD.

U većoj meri EBRD je smanjio i prognozu rasta Bugarske u 2015, na 0,8% sa septembarskih 2%, a zbog problema u bankarskom sektoru i slabe domaće tražnje. Kako se navodi, domaću tražnju dodatno će ograničiti manje investicije zbog odustajanja od projekta gasovoda Južni tok.

Istovremeno je prognoza ovogodišnjeg privrednog rasta Crne Gore povećana na 3% sa 2,5% zbog većeg priliva direktnih stranih ulaganja i napretka u velikim infrastrukturnim projektima.

I Makedonija će imati veći rast, od 3,5% prema u septembru prognozirana 3%, čemu će najviše doprineti snažan izvoz.

Prognoze rasta u 2015. godini za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu (BiH) i Kosovo EBRD je ostavio na septembarskom nivou od 2,5 odnosno 2,7 odnosno 3,5%.

EBRD nije promenio ni procenu rasta Rumunije (2,8%), najveće ekonomije u regionu SEE. U toj zemlji kreditor očekuje da rast poverenja i investicija, kao i niže cene nafte, deluju kao protivteža pojačanim geopolitičkim tenzijama i neizvesnosti oko ekonomije zone evra.

Ekonomski rast u Jugoistočnoj Evropi u 2015. godini EBRD sada prognozira na 2,2% prema 2,6% jesenas.

Za ceo region u kojem je angažovan EBRD za 2015. prognozira pad privrednih aktivnosti od 0,3% dok se u septembru 2014. godine računalo na rast od 1,7%.

EBRD navodi da je pad svetskih cena nafte pojačao pritisak na Rusiju, čija ekonomija i tako nije u dobrom stanju, i takođe pogodio ekonomski rast u zemljama izvoznicama energenata i drugim zemljama blisko povezanim sa najvećom ekonomijom na istoku Evrope.

Ekonomsti EBRD prognoziraju da će bruto domaći proizvod (BDP) Rusije u 2015. pasti za gotovo 5%. U septembru je u Rusiji očekivan pad BDP od samo 0,2%.

Međutim, EBRD napominje da od nižih cena sirovina koristi imaju zemlje Centralne i Jugoistočne Evrope, kao i Južnog i Istočnog Mediterana, što će im pomoći da delom nadoknade negativne efekte slabe tražnje u zemljama zone evra.

Rizici

Vodeći rizik za rast u regionu EBRD vidi u daljem padu cena nafte koji bi pojačao pritisak na ekonomiju Rusije, njen bankarski sistem i rublju, posebno u svetlu činjenice da Rusija u 2015. treba da vrati inostranstvu dug koji se procenjuje na oko 150 milijardi dolara. Tu su i smanjenje ruskih deviznih rezervi, koje su ipak još uvek velike, i ograničen pristup međunarodnom tržištu kapitala.

Produbljivanje krize likvidnosti u Rusiji negativno bi delovalo na ekonomije Istočne Evrope i Kavkaza i Centralne Azije, što se već pokazalo u decembru 2014, navodi se u novom izveštaju EBRD.

I dalje je veliki geopolitčki rizik vezan za moguću eskalaciju krize oko Ukrajine i Rusije, koja bi imala ozbiljne posledice po ceo region u kojem je EBRD angažovan, upozorava kreditor dodajući da, uprkos trilateralnom sporazumu koji su postigle Ukrajina, Rusija i EU, postoji rizik od prekida isporuka ruskog gasa Evropi tokom zime.

Takođe, eskalacija geopolitičkih potresa na Bliskom istoku i u Severnoj Africi može da predstavlja ozbiljan rizik za zemlje Južnog i Istočnog Mediterana i Tursku.

Rizik, posebno za ekonomije zone evra, predstavlja i razlika između ekonomskih performansi SAD i zone evra, uz slabiju tražnju iz Kine.

Ishod izbora u Grčkoj 25. januara takođe bi mogao da doprinese povećanju ekonomskih neizvesnosti u zoni evra, kao i izbori u još nekim zemljama EU u narednim mesecima, uključujući Veliku Britaniju.

Turbulencije u zoni evra najveći uticaj imale bi na ekonomije Centralne Evrope i baltičke zemlje i SEE, koje su trgovinski i finansijski najviše povezane sa zonom evra.

Postoji međutim i mogućnost da ekonomski rast u regionu EBRD bude veći nego što prognozira kreditor u novom izveštaju, posebno ukoliko rast trgovine da veći podstrek svetskoj ekonomiji nego što se očekuje.

Izvor: EurActiv.rs