Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Svaka treća žena u svetu doživela je partnersko nasilje, upozorila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u seriji studija u medicinskom časopisu Lanset (The Lancet) objavljenih povodom Međunarodnog dana borbre protiv nasilja nad ženama koji se obeležava 25. novembra. U Srbiji je 2013. u partnerskom nasilju ubijeno 40, a ove godine 21 žena i sve se češće ukazuje na potrebu da se izmeni krivični zakon kada je reč o nasilju nad ženama. Iz resornog ministarstva najavljuju da će ti propisi biti usklađeni sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, što je predviđeno i Akcionim planom za poglavlja 23 u pregovorima sa EU.

Nivo nasilja kojem su izložene žene i devojčice i dalje je neprihvatljiv, iako se u proteklih nekoliko decenija sve više posvećuje pažnja tome, ocenjuje SZO i dodaje da dosadašnji napori u borbi protiv tog vida nasilja nisu dovoljni.

U svetu je između 100 i 140 miliona devojčica i žena bilo izloženo genitalnom sakaćenju, oko 70 miliona devojčica je udato, često protiv svoje volje, pre navršene 18. godine, navodi se u studiji i dodaje da je 7% žena u svetu bilo silovano tokom života. Žene su često žrtve i modernog ropstva. Prema podacima UN, žene i devojčice čine 55% od 20,9 miliona žrtava ropskog rada u svetu i 98% od 4,5 miliona osoba primoranih na prostituciju.

Nasilje nad ženama, koje posebno dolazi od izražaja u sukobima i humanitarnim krizama, ima dramatične posledice po mentalno i fizičko zdravlje žrtava, navodi SZO.

“Nema čarobnog štapića kojim se može iskoreniti nasilje nad ženama. Ali možemo dokazati da je moguće promeniti način razmišljanja i ponašanje već u jednoj generaciji”, rekla je profesorka na Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu Šarlota Vots (Charlotte Watts).

SZO traži od zemalja i donatora da izdvoje veća sredstva za borbu protiv dikriminacije žena, ističući da to nije samo problem za socijalne službe i pravosuđe već i za zdravstvo. “Zdravstveni radnici često prvi stupaju u kontakt sa ženama žrtvama porodičnog nasilja”, rekla je dorktorka Klaudija Garsija-Moreno (Claudia Garcia-Moreno) koja je u SZO zadužena za istraživanja o nasilju nad ženama. Zbog toga je, kako je istakla, neophodno da zdravstveno osoblje prođe odgovarajuću obuku.

U studiji se predlaže vlastima, zdravstvenim radnicima i međunarodnim donatorima pet pravaca delovanja. Zemlje treba da daju veću sredstva za borbu protiv nasilja kako bi ona zaista bila prioritet i da ukažu da je to kočnica za razvoj i pristup zdravstvu. Istovremeno, treba prevazići prepreke za uspostavljanje rodne ravnopravnosti u zakonima i institucijama.

Autori dodaju da je neophodno promovisati ravnopravnost i nenasilno ponašanje i ukazivati da se žrtve ne smeju stigmatizovati. Usvajanje zakona u različitim oblastima, poput zdravstva, obrazovanja i pravosuđa, čiji će cilj biti prevencija nasilja nad ženama, doprineće promeni mentalitet.

Dodaje se da zemlje treba da redovnije izrađuju studije i brže sprovode mere koje su najefikasnije u borbi protiv rodne diskriminacije.

Prema podacima Evropske komisije, u EU je svaka peta žena bila izložena fizičkom nasilju tokom života, a svaka deseta seksualnom nasilju. Oko 500.000 žena i devojčicama je bilo izloženo genitalnom skrnavljenu.

Vrlo često žene ne prijavljuju nasilje u porodici. Prema istraživanju u okviru koga je 42.000 žena u 28 članica EU govorilo o svom iskustvu, samo 14% žena je prijavilo policiji najteže oblike nasilja koje je počinio partner, a 13% najteže oblike nasilja koje nije počinio partner.

U Srbiji od početka godine ubijena 21 žena

U Srbiji je u partnerskom nasilju u 2013. godini ubijeno više od 40, a od početka ove godine 21 žena, pokazuju podaci koje je 24. novembra izneo zaštitnik građana Saša Janković.

Po podacima Ministarstva pravde, za krivično delo nasilja u porodici 2013. godine su podnete krivične prijave protiv 5.748 osoba, a optužnice podignute protiv 2.674. Od izrečenih 2.118 presuda, 1.987 je osuđujuće, a 131 bila je oslobađajuća.

Ombudsman i više organizacija za zaštitu prava žena su pozvali na izmene krivičnog zakona. Ombudsman je saopštio da je upozorio Savet za rodnu ravnopravnost da su neophodne izmene krivičnog zakonodavstva kako bi se odgovarajuća pažnja posvetila psiho-socijalnom tretmanu nasilnika.

“Institucije treba da sprovode kontinuiranu obuku svojih zaposlenih u cilju prepoznavanja slučajeva nasilja i brzo i efikasno postupanje po prijavi nasilja. Naročito snažan odgovor države mora biti na suzbijanju i sprečavanju femicida, kao najtežeg oblika nasilja nad ženama”, navedeno je u saopštenju.

U saopštenju se navodi da su Romkinje, žene sa invaliditetom, izbegle i interno-raseljene žene, žene lošijeg imovnog stanja, žene sa poremećajima u ponašanju, društvene grupe sa povećanim rizikom od nasilja i da je o tome obavešten Savet.

Mreža žena protiv nasilja zatražila je 24. novembra podršku organizacijama koje pružaju specijalizovane usluge za žene žrtve muškog ili porodičnog nasilja, strože kazne za nasilnike, da proganjanje bude krivično delo i osnivanje kriznih centara za žrtve silovanja. Ta mreža je zatražila od države da podrži formiranje jedinstvenog SOS telefona za žrtve nasilja i podsetila da se organizacijama koje pomažu ženama koje su pretrpele nasilje godišnje javi više od 10.000 žena.

Usklađivanje zakona sa Konvencijom SE

Ministar pravde Srbije Nikola Selaković izjavio je 25. novembra da će krivični propisi biti usaglašeni sa odredbama Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici.

“Usaglašavanje domaćeg krivičnog zakonodavstva sa Istanbulskom konvencijom predviđeno je Akcionim planom za pregovore u okviru Poglavlja 23. Tim usaglašavanjem Srbija će dostići evropske standarde u sprečavanju nasilja nad ženama”, rekao je ministar pravde.

Po Selakovićevim rečima, Konvencija unapređuje mehanizme zaštite žena od nasilja i jedini je evropski pravno obavezujući instrument za suzbijanje nasilja nad ženama.

Izvor: Beta, Euractiv.rs