Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Srbija će početkom aprila završiti prvi izveštaj o rezultatima reformi u okviru programa sektorske budžetske podrške za koju do sredine 2019. ima na raspolaganju 80 miliona evra od EU, najavila je 31. marta pomoćnik ministra državne uprave Ivana Ćirković. Novac se koristi za reformu javne uprave i unapređenje javnih finansija, a od toga se 10 miliona evra odobrava kroz tehničku podršku.

“Mi trenutno pripremamo prvu takozvanu samoprocenu. To je izveštaj koji ne bi trebalo da bude preobiman, ali se prilaže i ceo set dokumenata koji verifikuje svaku od tvrdnji o napretku. Očekujem da ćemo ga imati početkom aprila u nacrtu”, rekla je Ćirković.

Ovaj novi vid pretpristupne pomoći EU iz IPA fondova koristi se za reformu javne uprave i upravljanje javnim finansijama.

Ćirković je ocenila da je apsorbovanje 80 miliona evra na osnovu reformskih ciljeva i izveštavanja do sredine 2019. možda isuviše ambiciozan plan, ali da postoji saglasnost u vladi da treba dati prioritet ovom programu, kao programu ukupne podrške reformi javne uprave u Republici Srbiji.

Kao mogući datum isplate prve tranše navela je period od septembra do novembra, dodajući da je ovo novi program,za koji je neophodno na svim nivoima usaglašavanje sa svim relevantnim instutucijama koje učestvuju u primeni.

Specifičnost sektorske budžetske podrške je da se novac ne odobrava projektno, već Srbija na osnovu utvrđenih pokazatelja izveštava Evropsku komisiju o rezultatima u reformi javne uprave i finansijskoj stabilnosti zemlje, na osnovu čega dobija novac koji može koristiti za bilo koju budžetsku namenu.

Ćirković ističe da ovakav pristup podstiče koordinaciju u okviru vlade, a da je pokazatelj i poverenja Evropske komisije u spremnost vlasti da u potpunosti same vode ceo proces za koji se dobija pomoć.

Navodi da je velika korist i to što Srbija ima slobodu da novac koji dobije na osnovu uspešno sprovedenih reformi nameni u budžetu za bilo koju svrhu u zavisnosti od potreba, rekla je Ćirković, navodeći da još nije donet plan o tome kako će se ova sredstva koristiti.

Ciljevi: zadržavanje kadrova, učešće javnosti u donošenju propisa

U fokusu ovog programa su trenutno akcioni plan Ministarstva državne uprave za optimizaciju i Ministarstva finansija za upravljanje javnim finansijama.

“Oni proizlaze iz celog seta funkcionalnih analiza koje je Svetska banka proizvela od 2015.godine do danas”, i kojima su u cilju davanja preporuka za reformu vlade na svim nivoima obuhvaćene 94 institucije u sektorima finansija, obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite, navela je Ćirković, dodajući da se na analizu poljoprivrede još čeka.

Ti sektori su odabrani zato što pružaju ogroman broj usluga građanima, navela je Ćirković.

Prema njenim rečima, akcioni plan za reformu državne uprave za sada ima 11 mera, a jedan od ključnih ciljeva su zadržavanje kadrova posebno u jedinicama za pretpristupnu pomoć gde su potrebna velika ulaganja za obuku kadrova.

Preispituje se i organizacija unutar uprave, odnosno moguće ukidanje grupe kao najmanje organizacione jedinice u delovima sistema, a pripremljena je i izmena Zakona o državnoj upravi kako bi se jasno propisalo učešće civilnog društva u donošenju propisa.

“Jedan od ciljeva je i donošenje Zakona o planskom sistemu i dva podzakonska akta kojim će se objediniti sistem planiranja u Srbiji, uvesti strateško planiranje, uvesti metodologije za analizu i planiranje zasnovano na pokazateljima, povećati uključenost javnosti u donošenje strateških i akcionih planova, ali i povezati njihovo planiranje sa budžetom”, navodi Ćirković.

Sektorska budžetska podrška koju Srbija sada koristi odobrena je iz IPA programa 2015. godinu, i sastoji se od pomoći od 70 miliona evra kroz tri fiksne i tri varijabilne tranše, dok se dodatnih 10 miliona izdvaja za tehničku podršku za postizanje predviđenih ciljeva.

Tehnička podrška se mora ugovoriti do kraja godine, kako bi sledeće godine mogla da se sprovede da bi se ciljevi ostvarili do kraja programa, navodi Ćirković.

Sektorka budžetska podrška, ističe Ćirković, predviđa stalni politički i strateški dijalog sa Evropskom komisijom o napretku u reformama, budući da ne postoje standardni projektni zahtevi.

Napisala: S.V., preuzeto sa www.euractiv.rs