Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Populacija starog kontinenta biće sve starija jer će u narednim decenijama Evropljani živeti duže i imati manje dece. Prognozira se da će Evropska unija 2060. imati nešto više stanovnika nego sada ali će oni biti znatno stariji nego danas. Demografski trendovi znače i da će od sredine veka nadalje u EU na dva radno aktivna biti jedan penzioner prema četiri na jednog sada. Na duži rok se prognozira i smanjenje udela javne potrošnje za penzije u bruto domaćem proizvodu u većini članica EU (u 15 zemalja) a kao rezultat penzijskih refomi.

Izveštaj Evropske komisije “Starenje 2015”, koji sadrži projekcije za period 2013-60, predstavlja odgovor na potrebu da se ozbiljno razmotre efekti starenja populacije na evropski socijalni model na koju su već ukazali Evropska komisija i Evropski savet.

U izveštaju se prognozira da će populacija EU do 2050. porasti za gotovo 5%, na 526 miliona, a zatim će početi da opada da bi 2060. godine Unija imala 523 miliona stanovnika. U 2013. je EU imala 507 miliona stanovnika. Napominje se da će do rasta populacije doći samo uz prognozirani priliv migranata u EU.

Stručnjaci ukazuju i na razlike u populacionim trendovima pa će polovina članica EU 2060. imati više a druga polovina manje stanovnika nego 2013. Smanjenje populacije prognozira se Bugarskoj, Nemačkoj, Estoniji, Grčkoj, Španiji, Hrvatskoj, Letoniji, Litvaniji, Mađarskoj, Poljskoj, Portugaliji, Rumuniji, Sloveniji i Slovačkoj.

Demografi prognoziraju da će stopa fertiliteta u EU rasti, iako će ostati ispod stope prirodne smene generacija, dok će se istovremeno beležiti veliki i stalan rast očekivanog životnog veka na rođenju.

Očekuje se da očekivani životni vek na rođenju za muškarce poraste u posmatranom periodu za 7,1 godinu, na 84,8 godina u 2060, a za žene se računa na rast od 6 godina, na 89,1.

Takođe se očekuje da se priliv migranata u EU nastavi i prognozira se da će do 2040. porasti na 1,36 miliona a zatim će opasti na 1,03 miliona ljudi do 2060.

Kao rezultat demografskih trendova, do 2060. godine će koeficijent starih 65 i više godina prema onima od 15 do 64 godine u EU porasti sa 27,8% na 50,1%. To znači da će EU umesto četvoro radno sposobnih na svakog starijeg od 65 godina imati dva u dobu za rad.

Prognozira se da će ponuda radne snage (20-64 godine) u EU i zoni evra stagnirati između 2013. i 2023. a nakon toga će u Uniji do 2060. opasti za 8,2% ili za 19 miliona ljudi. Taj pad će u zoni evra biti još uočljiviji, za 9,2% ili oko 14 miliona ljudi.

S obzirom na projekcije populacije, radne snage i stope nezaposlenosti, stopa zaposlenosti u EU (20-64 godine) porašće sa 68,4% u 2013. na 72,2% u 2023. i 75% u 2060. Slično se očekuje i u zoni evra, gde se za 2060. prognozira stopa zaposlenosti of 74,7%.

Faze demografskog razvoja

Prema očekivanjima, broj zaposlenih starosne dobi 20-64 će dostići maksimum od 215 miliona u 2022. a zatim će se spustiti na 202 miliona do 2060. I to će biti posledica starenja populacije koje će samo delom nadoknaditi priliv migranata i očekivano smanjenje strukturne nezaposlenosti.

Demografski razvoj u EU do 2060. kao značajan faktor na tržištu rada istraživači su podelili na tri faze.

U prvoj fazi, koja je počela 2007. i završena 2011. godine, demografski razvoj je bio podsticajan po ekonomski rast – radno sposobna populacije je rasla ali je povećanje zaposlenosti bilo usporeno zbog efekata finansijske i ekonomske krize.

Rastuća zaposlenost koja kompenzuje smanjenje radno sposobne populacije obeležje je druge faze, koja je počela 2012. i trajaće do 2022.

U tom periodu radno sposobna populacija počinje da se smanjuje jer “bejbi-bum” generacija stiže do penzija. Međutim, pretpostavljeno smanjenje stope nezaposlenosti uz projektovani rast stope zaposlenosti žena i starijih radnika umanjiće uticaj demografskih promena i ukupan broj zaposlenih će u toj fazi početi da raste.

Trećom fazom demografskog razvoja, od 2023. nadalje, dominiraće efekti starenja populacije. Projektovano povećanje zaposlenosti će usporiti jer će uticaj rasta zaposlenosti žena, kao i penzijskih reformi, biti manje izražen. I broj radno sposobnih i broj zaposlenih će u tom periodu početi da opada.

Izvor: EurActiv.rs