Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

U svetu od neprenosivih bolesti, poput raka i dijabetesa, godišnje umire 38 miliona ljudi, a u 16 miliona slučajeva smrt je mogla da se izbegne da je bilo prevencije, pokazao je izveštaj Svetske zdravstvene organizacije (SZO) koji je predstavljen 19. januara. SZO navodi da je dovoljno uložiti jedan do tri dolara po stanovniku da bi se suzbile posledice tih bolesti u koje spadaju kardiovaskularne bolesti, rak, bolesti pluća i disajnih puteva i dijabetes. U Srbiji je verovatnoća umiranja stanovništva u dobi između 30. i 70. godine od te četiri glavne neprenosive bolesti u 2012. bila 24,5%, a u Švedskoj, na primer, 9,9%.

“Međunarodna zajednica ima priliku da preokrene trend neprenosivih bolesti”, rekla je generalna direktorka SZO Margaret Čan predstavljajući izveštaj.

“Zemlje bi, ulaganjem između jednog i tri dolara godišnje po stanovniku, mogle znatno da smanje broj pacijenata i smrti uzrokovanih neprenosivim bolestima”, dodala je ona.

Margaret Čan je dodala da bi u 2015. sve zemlje trebalo da utvrde ciljeve za sprovođenje preventivnih mera, navodeći da zbog odsustva takvih mera “milioni ljudi prerano umire”.

U 2000. godini 14,6 miliona ljudi je umrlo pre vremena, odnosno pre 70. godine, zbog neprenosivih bolesti jer nije bilo prevencije. Taj broj se povećao na više od 16 miliona u 2012, navodi SZO.

Umiranje u ranijem dobu usled bolesti može se izbeći ako se primenjuju politike protiv koznumiranja duvana ili alkohola, a u prilog fizičkih aktivnosti i bavljenja sportom.

SZO posebno poziva zemlje sa srednjim prihodima da primene takve politike jer je smrtnost od neprenosivih bolesti veća od zaraznih bolesti. Srbija je u izveštaju SZO svrstana u zemlje sa višim srednjim prihodima.

Gotovo tri četvrtine ili 28 miliona smrtnih slučajeva izazvanih neprenosivim bolestima otpada na zemlje sa slabim i srednjim prihodima. Po velikom broju preranih smrtni izdvaja se šest zemalja: Avganistan, Fidži, Uzbekistan, Kazahstan, Mongolija i Gvajana.

Ciljevi

SZO je 2013. predstavila akcioni plan čiji je cilj da se broj preranih smrti smanji za 25% između 2013. i 2020. Plan sadrži 9 ciljeva.

Neke zemlje su već ostvarile rezultate zahvaljujući merama koje su odlučile da primene. U Turskoj se broj pušača smanjio za 13,4% između 2008. i 2012, pošto je cena cigareta povećana a na paklice stavljena upozorenja o štetnosti duvana.

Takođe, potrošnja zašećerenih pića smanjena je za 20% u Mađarskoj koja se usredsredila na kampanju o štetnosti šećera po zdravlje.

U Argentini, Brazilu, Čileu, Kanadi, Meksiku i SAD pokrenute su kampanje kako bi se smanjila količina soli u hrani.

SZO procenjuje troškove za smanjenje posledica neprenosivih bolesti na 11,2 milijardi dolara godišnje, što je godišnje ulaganje od između jedan i tri dolara po osobi.

Godišnje u svetu od posledica duvana umre 6 miliona ljudi, od posledica alkohola 3,3 miliona, a do bolesti povezanih sa nedovoljnom fizičkom aktivnošću 3,2 miliona. Zbog preteranog korišćenja soli u hrani umire 1,7 miliona ljudi.

SZO je takođe zabinuta zbog posledica gojaznosti kod dece kod koje se takođe javljaju kardiovaksularne bolesti, hipertenzija i bolesti povezane sa artrozom. U svetu je 42 miliona dece mlađe od pet godina gojazno.

Prilike u Srbiji

U svetu je u 2012. godine 30-ogodišnjak imao 19% šansi da umre od jedne od četiri glavne neprenosive bolesti pre 70. rođendana. Ta verovatnoća je smanjena za 4 procentna poena u odnosu na 2000. godinu.

Prema izveštaju SZO, u Srbiji je verovatnoća umiranja od četiri neprenosive bolesti u dobi između 30 i 70 godine u 2012. bila 24,5%, a u Švedskoj 9,9%.

Ukupna godišnja potrošnja alkohola po stanovniku u dobi iznad 15 godina iznosila je 2012. u Srbiji 12,3 litara a u Švedskoj 9,7 litara.

Udeo stanovništva starijeg od 18 godina koje nije dovoljno fizički aktivno u Srbiji je 2010. iznosio 38,7% dok je u Švedskoj bio 28,7%.

Povišen krvni pritisak je prošle godine imalo 34,5% građana Srbije i 25,9% Šveđana.

Takođe, u Srbiji je 19,5% punoletnih građana bilo gojazno, a u Švedskoj 20,05%. Pod tim se podrazumeva da je Indeks telesne mase (BMI) bio veći od 30, što znači da bi na visinu od 168 centimetara osoba imala 85 kilograma ili na 178 centimetara 95 kilograma.

Ukupno 7,8% građana Srbije i 6,4% građana Švedske je 2014. imalo šećer iznad 7, korisilo lekove za dijabetes ili već imalo višegodišnju dijagnozu te bolesti.

Izvor: AFP i EurActiv.rs