Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Na putu Srbije ka Evropskoj uniji pažljivo će se pratiti primena antidiskriminatornih standarda, rekao je 9. decembra ambasador Nemačke u Srbiji Hajnc Vilhelm (Heinz Wilhelm). On je ocenio da zakoni EU i Evropska konvencija za ljudska prava Saveta Evrope pružaju efikasan mehanizam za borbu protiv diskriminacije i da je važna njihova primena. Na konferenciji o primeni evropskih antidiskriminatornih standarda rečeno je da su zemlje Zapadnog Balkana donosile sveobuhvatne zakone protiv diskriminacije, dok su evropske direktive usmerene na određenu oblast i ne prenose zabranu na privatno pravo. Na skupu je rečeno i da je Evropski sud za ljudska prava do sada izrekao jednu presudu protiv Srbije zbog kršenja Evropske konvencije o ljudskim pravima po osnovu zabrane diskriminacije.

“Kako Srbija bude išla dalje na putu evropskih integracija, detaljna primena antidiskriminatornih standarda biće pažljivo praćena”, kazao je Vilhelm na konferenciji o primeni evropskih antidiskriminatornih standarda u Palati Srbija.

On je rekao da se ova konferencija, koju su organizovale Kancelarija za ljudska i manjinska prava i Nemačka fondacija za međunarodnu pravnu saradnju (IRZ), održava u pravom trenutku, s obzirom da je 9. decembra u Briselu u sklopu pripreme pristupnih pregovora Srbije sa EU počeo bilateralni skrining o poglavlju 23 koje se odnosi na pravdu i osnovna prava.

Vilhelm je ocenio da zakoni EU i Evropska konvencija za ljudska prava Saveta Evrope pružaju efikasan mehanizam za borbu protiv diskriminacije a da je od presudne važnosti njihova primena. “Diskriminacija se tiče svih nas kao društva”, istakao je nemački ambasador i dodao da je diskriminacija po različitim osnovama i dalje prisutna.

Direktorka vladine Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović podsetila je da je u junu doneta Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije koja je, kako je istakla, posebno važna jer će pružiti mogućnost za dalje unapređenje regulative i primenu standarda.

Ona je rekla da se u publikaciji o evropskim standardima u borbi protiv diskriminacije, koja je predstavljena na konferenciji, navode najvažniji antidiskriminatorni standardi, institucije za njihovo sprovođenje i najvažniji pravni instrumenti Saveta Evrope.

Ta publikacija je pripremljana uz podršku Nemačke fondacije za međunarodnu pravnu saradnju koja pruža podršku državama u tranziciji u oblasti prava.

Rukovodilac projektnih aktivnosti IRZ Štefan Pirner (Stefan Purner) rekao je da je projekat pokrenut u Crnoj Gori a da je cilj priručnika da pruži praktične informacije o evropskim standardima u borbi protiv diskriminacije.

Državna sekretarka Ministarstva pravde i državne uprave Srbije Gordana Stamenić kazala je da je Srbija potpisala većinu međunarodnih konvencija i ugovora o ljudskim pravima i protiv diskriminacije, kao i da su Ustavom Srbije zajamčena ljudska prava.

“Poštovanje i implementacija međunarodnih obaveza i standarda u okviru evropskih integracija zahteva adekvatnu normativnu regulaciju i pre svega sprovođenje evropskog antidiskriminatornog prava”, rekla je Stamenić.

Ona je dodala da je važan i razvoj svesti kod građana i učešće celokupnog društva, uključujući institucije i civilno društvo.

Zamenica šefa Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Nadia Ćuk rekla je da države “ne treba samo da poštuju postojanje manjina, već i da stvore uslove da one izraze i sačuvaju svoju posebnost”. “Raznolikost je naša budućnost”, rekla je ona i dodala da to, međutim, više nije “sponatnai čin” već nešto što je potrebno regulisati politikama i normama.

Jedna presuda protiv Srbije

Bivši zastupnik Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava Slavoljub Carić rekao je da se članom 14 Evropske konvencije o ljudskom pravima zabranjuje diskriminacija, a da se zabrana diskriminacije odnosi na prava i slobode priznate u Konvenciji.

Protokol 12 Konvencije se, međutim, odnosi na opštu zabranu diskriminacije, ali je malo zemalja – samo 18 članica Saveta Evrope, ratifikovalo taj protokol, zbog čega je praksa Suda za ljudska prava na tom planu mala, rekao je Carić.

Sve zemlje bivše Jugoslavije su ratifikovale ovaj protokol, a poslednja Slovenija u novembru 2010. Protokol je stupio na snagu u Srbiji 1. aprila 2005, kao i u BiH, Hrvatskoj, Makedoniji, dok je u Crnoj Gori stupio na snagu u junu 2006.

Evropski sud za ljudska prava je doneo odluku da su povređene odredbe Konvencije o zabrani diskriminacije u jednom slučaju protiv Srbije, rekao je Carić. On je naveo da je u slučaju “Milanović protiv Srbije” Sud presudio da je povređen član 3 Konvencije, pošto je pripadnik verske manjinske zajednice Hare Krišna bio izložen napadima nepoznatih osoba bez adekvatnog reagovanja policije.

Prema njegovim rečima, u slučaju vojnih rezervista koji su tužili Srbiju zbog neisplaćenih naknada za učešće u ratu, takođe je reč o zabrani diskriminacije po Konvenciji. Presuda se u tom slučaju još čeka.

Carić je rekao da Evropski sud za ljudska prava ima i savetodavnu nadležnost, ali da je tu dosta skromna praksa, pošto se malo zemalja obraća za mišljenje.

Zakoni regiona sveobuhvatni, propisi EU uži

Profesor Pravnog fakulteta u Zenici Zoran Meškić rekao je na skupu da su zakoni o zabrani diskriminacije zemalja regiona sveobuhvatniji dok se evropske direktive usredsređuju na jednu oblast.

On je ocenio da se u donošenju sveobuhvatnih zakona nekada i malo preteruje što izaziva otpor prema zabrani diskriminacije jer se stvara osećaj da je sve zabranjeno.

Meškić je ukazao i na pitanje prenošenja zabrane diskriminacije u privatno pravo, što je slučaj u zemljama regiona, poput BiH i Srbije, ali ne i u EU. Prema njegovim rečima, evropske direktivne ne prenose zabranu diskriminacije u građansko pravo, već se odnose na domen pružanja usluga dostupnih javnosti.

Unošenje zabrane u građansko ili porodično pravo predstavlja klizav teren, rekao je Meškić i dodao da bi, na primer, moglo da se postavi pitanje da li bi kćerka mogla da se pozove na diksriminaciju ako roditelj ostavi testamentom više sinu.

To, takođe, otvara pitanje na koje razloge bi privatno lice moglo da se pozove pri činjenju diskriminacije, podsetivši da država obično opravdava diskriminaciju višim ciljem – zaštitom javnog zdravlja, bezbednosti ili poretka, dok vrlo retko može da se pozove na ekonomske ralzoge.

Prema Zakonu o zabrani diskriminacije Srbije, neposredna diskriminacija se ne može opravdati.

Autor: M.P., preuzeto sa www.euractiv.rs