Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Srbija će pored normalizacije odnosa sa Kosovom i vladavine prava morati da se usredredi i na ekonomske i socijalne reforme, a u proces pregovora o članstvu u EU treba više da uključi civilno društvo, ocenjeno je 31. januara na sastanku Srpsko-nemačkog civilnog dijaloga. Učesnici skupa su ukazali da Srbija treba da očuva zamah na planu reformi, kao i da ne treba da zanemari dijalog sa Prištinom zbog izbora. Iznete su i ocene da će na proširenje EU uticati protivrečni politički interesi koji u vezi s tim procesom postoje i u zemljama kandidatima i u članicama EU.

Srbija ne treba da zbog izbora zapostavi dijalog o normalizaciji odnosa sa Prištinom i mora da nastavi da postiže dogovore u okviru tog procesa koji je bitan za njen napredak na putu ka EU, rekao je na skupu zvaničnik nemačkog Ministarstva spoljnih poslova Hans-Ulrih Zidbek (Hans-Ulrich Sudbeck).

Zidbek je rekao da se u 2014. godini, kao izbornoj godini i u Srbiji i na Kosovu, “ne sme izgubiti fokus sa dijaloga” i da je potrebno brzo postizati nove dogovore. Ocenio je da postoji velika opasnost da se zbog predizborne kampanje izgubi taj fokus i podsetio da je napredak u dijalogu jedan od ključnih uslova za napredak u pristupanju EU.

“Ako želite da do 2018. završite pregovore, što je ambiciozan plan, mora biti napretka i u tome. Mora brzo da se napreduje u dijalogu”, rekao je Zidbek koji je šef Odseka za Zapadni Balkan u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova. On je dodao da se prva prilika za rešavanje pitanja u odnosima s Kosovom pruža 12. februara i dodao da bi bilo dobro da se već tada reše neka od njih poput integracije pravosuđa i policije na Kosovu i formiranja Zajednice srpskih opština.

Zvaničnik nemačkog Ministarstva spoljnih poslova Kristof Reclaf (Christoph Retzlaff) rekao je na skupu da Srbija u procesu pristupanja EU treba da se usredsredi na normalizaciju odnosa sa Kosovom i vladavnu prava ali i na ekonomske i finansijske reforme. On je rekao da slučaj Hrvatske protiv koje je EU pokrenula proceduru zbog prekomernog deficita pokazuje koliko su ekonomske i finansijske reforme postale bitne.

Reclaf koji je šef Odeljenja za proširenje EU i za odnose sa Zapadnim Balkanom u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova dodao je da srpske vlasti ne treba da uslove u pristupanju shvataju kao dikatat iz Brisela već kao šansu za temeljnu modrenizaciju.

On je rekao da je Nemačka u procesu donošenja odluke o otvaranju pregovora tokom prošle godine “kritički zahtevala određene stvari od Srbije”, odnosno povezala to sa normalizacijom odnosa sa Prištinom, ali je istakao da je to uradila na jasan i fer način.

Nemački diplomata je rekao da će Nemačka veoma aktivno pružati podršku Srbiji u procesu pregovora, uključujući stručnu pomoć.

Šef operacija u Delegaciji EU u Srbiji Martin Kern je rekao na skupu da ekonomska situacija ne pruža mnogo prostora za ulaganja u primenu pravne tekovine EU i dodao da će Evropska komisija nastaviti da podržava različite reformske procese i stručno i finansijski.

U narednom budžetskom okviru EU za period 2014-2020. težište pomoći će biti na procesu pregovora i na važnim reformama, poput reforme pravosuđa ali i socijalnih i ekonomskih reformi koje će biti u fokusu, rekao je on.

Kern je rekao da je između 1,5 i 1,7 milijardi evra u narednih sedam godina izdvojeno za Srbiju, a da se finansijska pomoć može “proširiti” i boljom koordinacijom sa drugim međunarodnim institucijama.

Na skupu je rečeno i da je Nemačka najvažniji inostrani partner Srbije, ne uzimajući u obzir Evropsku uniju, i da je vrednost sredstava koje je Nemačka od 2000. godine namenila Srbiji iznosi 1,6 milijardi evra. Pomoćnica direktora Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije Ana Ilić rekla je da se očekuje da će stabilnost u pomoći i kontinuitet bilateralne saradnje s Nemačkom biti nastavljen i u narednim godinama.

Protivrečni interesi kao faktor

Učesnici skupa – predstavnici srpskih i nemačkih institucija i organizacija civilnog društva, pozdravili su otvaranje pregovora o članstvu sa Srbijom 21. januara kao istorijski korak, i ukazali na prioritete i faktore koji će uticati na tok pregovora i pristupanja.

Šef operacija u Delegaciji EU u Srbiji Martin Kern nije želeo da špekuliše o tome kada bi Srbija mogla da postane članica EU podsetivši da će to zavisiti od napretka koji ostvari u pregovorima i kapaciteta da primeni obaveze koje proističu iz članstva.

Zamenik direktora Kancelarije za evorpske integracije Srđan Majstorović je rekao da je cilj Srbije da do kraja 2018. završi pregovori kako bi ušla u EU u vreme narednom budžetskog ciklusa, ambiciozan ali da se zasniva i na oceni Evropske komisije iz 2011. Prema toj oceni, Srbija može da u srednjem roku, što kako je objasnio znači 4 ili 5 godina, biti spremna za ispunjavanje obaveze iz članstva izuzev za nekoliko teških poglavlja poput poljoprivrede, životne sredine i kohezione politike.

Šef biroa Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost u Briselu Dušan Reljić je ocenio da pregovori treba da traju što duže jer je tada najviše postoji prostora za promene – vlada je spremnija da nešto promeni a organizacije civilnog društva mogu aktivnije zahtevati promene. On je dodao da nije dobro ni da pregovori predugo traju da se ne bi izgubilo interesovanje.

Reljić je ocenio da postoje jaki protivrečni interesi u vezi sa integracijama i u zemljama kandidatima i u članicama, koji mogu uticati na proces proširenja.

Prema njegovim rečima, političkoj klasi u zemljama kandidatima odgovaraju integracije zbog legitimiteta koje time dobija, ali je taj proces istovremeno razvlašćuje jer zemlje potpadaju pod kontrolu institucija EU. Reljić je ocenio i da privreda nije preterano zainteresovana za integracije jer su standardi u oblasti životne sredine vrlo zahtevni a troškovi usklađivanja vrlo veliki, pa se u suštini “prebacuju na narednu generaciju”.

Istovremeno, u EU postoji svest da ujedinjenje nije gotovo bez uključivanja Zapadnog Balkana koj je pre svega zanimljiv sa bezbednosnog stanovištva. Međutim, rašireno je i uverenje da je reč o teškim kandidatima zbog donedavnih sukoba u regionu i loše ekonomske situacije što podstiče i strah da će članice morati da saniraju njihove budžeti kada uđu u EU.

Uključiti više civilno društvo u pregovore

Na skupu je ocenjeno da je potrebno više uključiti civilno društvo u pregovore o članstvu Srbije u EU, a zvaničnik nemačkog Ministarstva spoljnih poslova Kristof Reclaf je kao dobar primer naveo model Crne Gore koja je u pregovore direktno uključila i civilno društva.

Dušan Reljić je, takođe, ocenio je da je bitno da u različite zainteresovane strane učestvuju direktno u pregovorima, za pregovaračkim stolom a ne posredno.  Kako je rekao, politički interes za uključivanje interesnih grupa u proces pristupanja jeste u tome što one mogu da pruže pravi uvid u stanje u različitm oblastima. Dodao je da vlasti nisu uvek voljne da pruže takav uvid, dok mediji nisu u stanju da budu “kontrolori”, što je odraz teške ekonomske situacije.

Zamenik direktora kancelarije za evropske integracije Srđan Majstorović je rekao da ne smatra da organizacije civilnog društva treba direktno da budu uključene u pregovore jer ih vodi vlada, a njihovo uključivanje bi pokrenulo i pitanje političkog legitimiteta.

On je dodao da Srbija treba da osmisli sopstveni pristup pregovorima, i istakao da je u vrlo ranoj fazi pregovora omogućila civilnom društvu da se uključi kroz praćenje skrininga i pripremu materijala za Evropsku komisiju. Tim organizacijama je, kako je dodao, omogućeno da i u kasnijoj fazi učestvuju u izradi pozicija za pregovaračka poglavlja, a razmatranje tih pozicija u parlamentu će omogućiti i javnu raspravu.

Generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji Maja Bobić je rekla da vlada treba da učini i konkretne korake za uključivanje organizacija civilnog društva, dostavljanjem rasporeda i tema, a da s druge strane te organizacije treba da budu “proaktivne”. Bobić je rekla da je interes civilnog društva da proces pregovora bude transparentan i da uključi što više interesnih grupa.

Autor: M.P., preuzeto sa www.euractiv.rs