Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Lokalne samouprave u Srbiji za usluge socijalne zaštite prosečno izdvajaju samo 3% budžeta i svaki treći grad i opština nema strategiju i odluke šta će konkretno finansirati, upozorila je 1. decembra sekretarka Odbora za zdravlje i socijalnu politiku Stalne konferencije gradova i opštna (SKGO) Jasmina Tanasić. Državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja Laslo Čikoš rekao je da država mora da smanji javni dug, ali da to ne bude na štetu korisnika socijalnih usluga.

“Idelani model finansiranja socijalnih usluga ne postoji, reč je o priroritetima, a prioriteti se postavljaju strateškim dokumentima. Ako nemate strateški dokument, nemate ni prioritet, dakle sve ide od banalnog poštovanja zakona”, rekla je Jasmina Tanasić za agenciju Beta pre početka sednice Odbora za zdravlje i socijalnu politiku.

Sednici Odbora, pored predstavnika resornih ministarstava, prisustvovalo je i 70 predstavnika iz 46 gradova i opština.

Ona je navela i da jedna trećina opština i gradova nema metodologiju kako obračunava cene i da samo tri odsto lokalnih samouprava ima cenovnik usluga, odnosno zna koliko koja usluga košta.

Državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnh pitanja Laslo Čikoš istakao je da država u svim lokalnim samoupravama i dalje finansira domski smeštaj u gerontološkim centrima, smeštaj osoba sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, kao i domski smeštaj dece.

Čikoš je za agenciju Beta naglasio da su sredstva opština i gradova skromna, kao i da je pomoć države nedovoljna, ali da će nastojati da poveća davanja.

“Država mora da smanji javni dug, ali ta smanjenja ne smeju da osećaju korisnici. Naša sredstva su takva da mi trenutno ne razvijamo već održavamo sistem i država mora da potpomaže da svaki naš građanin ima jednaku pomoć”, rekao je državni sekretar.

Pomoćnik sekretara za socijalnu politiku i demografiju Vojvodine Gojko Vujnović istakao je da pokrajina iz svog budžeta izdvaja oko 1% sredstava za socijalnu zaštitu. On je kazao da novih usluga socijalne zaštite nema i da lokalne samouprave u pokrajini veoma teško održavaju usluge koje su počele da se razvijaju kroz projekte, ali su postale ugrožene prestankom finansiranja donatora.

“Mi smo društvo koje stari i pomoć u kući starijim osobama je veoma važna, kao i razvijanje dnevnih boravaka, pružanje pomoći u kući, jer cilj je njihova deinstitucionalizacija, odnosno da se što manje smeštanja u ustanove”, rekao je Vujnović.

Kao primer dobre prakse, on je izdvojio Novi Sad koji je razvio lokalnu uslugu – dnevni boravak maloletnih učinilaca krivičnih dela, koji su osuđeni da kaznu izdržavaju u nekoj ustanovi. Prema njegovim rečima, grad nije hteo da čeka državu i sam je počeo da finansira njihov boravak u ustanovi u kojoj imaju pomoć stručnjaka.

Predsednik opštine Pančevo Saša Pavlov rekao je da taj grad za socijalne usluge izdvaja oko 100 miliona dinara godišnje, što  Pančevo čini jednim od socijalno najodgovornijih gradova.

Pavlov je kazao da je posebno ponosan na pomoć školskoj i predškolskoj deci sa invaliditetom kojima je obezbeđen prevoz do škole, kao i obroci.

Izvor: Beta, preuzeto sa www.euractiv.rs