Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Organizacija za promovisanje demokratije i ljudskih prava Fridom haus (Freedom House, FH) svrstala je i ove godine zemlje balkanskog regiona među “delimično slobodne” i “slobodne” u najnovijem izveštaju o političkim pravima i slobodama u svetu. Prema izveštaju FH objavljenom 28. januara, kao slobodne zemlje ocenjene su Srbija, Crna Gora, Hrvatska i Slovenija, a Bosna i Hercegovina, Kosovo, Makedonija i Albanija svrstane su među delimično slobodne. Na globalnom nivou, sve agresivnije taktike autoritarnih režima i rast broja terorističkih napada doprineli su uznemirujućem padu sloboda u 2014, devetu godinu uzastopno, a broj zemalja u kojima je uočen pad sloboda gotovo je udvostručen.

U godišnjim izveštajima FH, zemlje se po poštovanju političkih prava i građanskih sloboda rangiraju ocenama od jedan do sedam – jedinica označava najviši stepen sloboda i prava, a sedam predstavlja najmanji stepen.

Srbija je, kao i u prošlogodišnjem izveštaju, dobila ocene dva i za politička prava i za građanske slobode.

Najbolje je u regionu rangirana Slovenija, u kojoj su politička prava i građanske slobode ocenjeni jedinicama, a najgore Kosovo sa dve četvorke.

Iako u kategoriji delimično slobodnih, Kosovo jedino u regionu u odnosu na prethodnu godinu beleži napredak u poštovanju političkih prava.

Većina zemalja regiona ostala je na istim pozicijama kao i u prethodnom izveštaju, sa izuzetkom Makedonije i BiH u kojima je, prema procenama FH, situacija u oblasti političkih prava 2014. pogoršana.

Posle Slovenije, kao najslobodnija u regionu, ocenjena je Hrvatska koja i ove godine ima ocenu jedan za politička prava i ocenu dva za građanske slobode.

Srbija je treća na “regionalnoj listi”, potom Crna Gora koja ima ocenu tri za politička prava, a ocenu dva za građanske slobode.

Kao delimično slobodne zemlje u izveštaju FH ocenjeni su Albanija sa dve trojke, Bosna i Hercegovina koja ima ocenu četiri za politička prava i ocenu tri za građanske slobode i Kosovo sa dve četvroke.

Prema kvalifikacijama Fridom hausa, slobodne zemlje su one u kojima postoji politička konkurencija, gde se poštuju građanska prava i ljudske slobode i zemlje koje imaju nezavisne medije.

Delimično slobodne države su one zemlje u kojima je ograničeno poštovanje političkih prava i građanskih sloboda. One pate od korupcije, slabe vladavine prava, etničkih i verskih sukoba i političkog okruženja u kojem je jedna stranka dominantna i pored određenog stepena pluralizma.

Neslobodne su države u kojima ne postoje osnovna politička prava, a građanske slobode se sistematski krše.

Uznemirujući pad globalnih sloboda

Na globalnom nivou, sve agresivnije taktike autoritarnih režima i porast broja terorističkih napada doprineli su uznemirujućem padu sloboda u 2014, devetu godinu uzastopno, saopštila je organizacija Fridom haus.

Broj zemalja u kojima je zabeležen pad sloboda skoro se udvostručio, sa 33 na 61, a broj zemalja u kojima se situacija poboljšala rekordno je mali u odnosu na period od pre devet godina, kada je erozija sloboda počela, navodi FH u ovogodišnjem izveštaju.

Invazija Rusije na Ukrajinu, demokratska regresija egipatskog predsednika Abdela Fataha el Sisija, intenzivna kampanja turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana protiv slobode štampe i civilnog društva i dalja centralizacija vlasti u Kini dokaz su opadanja demokratskih standarda, što je zabeleženo u skoro svim svetskim regionima, ocenjuje FH.

Od 195 zemalja koje su ocenjivane, 89 ili 46% (skoro 2,9 milijardi ljudi ili 40% svetske populacije) se smatra slobodnim, 55 ili 28% (nešto više od 1,7 milijardi ljudi ili 24% svetske populacije) delimično slobodnim i 51 ili 26% (2,6 milijardi ili 36% svetske populacije) neslobodnim.

FH navodi da kada se radi o neslobodnim zemljama, od 2,6 milijardi ljudi koji žive u njima, više od polovine, jesu građani Kine.

Organizacija FH navodi da u novom i uznemirujućem razvoju situacije, najveći broj zemalja doživeo je pad sloboda zbog državne prismotre, ograničenja internet komunikacije i udara na integritet pojedinaca.

Najgore se kotiraju regioni Bliskog istoka i Severne Afrike, a prati ih Evroazija.

Sirija, diktatura zaglibljena u građanski rat, etničke podele i terorizam, dobila je najnižu ocenu FH koju je ijedna svetska zemlja dobila u poslednjoj deceniji.

Najgore od najgorih zemalja su, kako navodi FH Centralnoafrička Republika, Ekvatorijalna Gvineja, Eritreja, Severna Koreja, Saudijska Arabija, Somalija, Sudan, Sirija, Turkmenistan i Uzbekistan.

Kada se radi o izbornim demokratijama, njihov broj je 125, a pet zemalja je steklo status izborne demokratije: Fidži, Kosovo, Madagaskar, Maldivi i Solomonska ostrva. Libija i Tajland su izgubili status izborne demokratije.

Tunis je od delimično slobodne postao slobodna zemlja, dok je Gvineja-Bisao napredovala od neslobodne do delimično slobodne zemlje.

Četiri zemlje su od delimično slobodnih pale na neslobodne: Burundi, Libija, Tajland i Uganda.

Izvor: Beta, preuzeto sa www.euractiv.rs