Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Igračke su logičke, edukativne, podstiču na razmišljanje

Projekat „Obrazovni program za majku i dete” finansiran od strane Romskog obrazovnog fonda (Roma education fund – REF), u okviru koga su otvorene biblioteke igračaka u pet gradova Srbije (Kraljevo, Kragujevac, Novi Sad, Obrenovac i Kruševac), nagrađen je od strane Evropske komisije. Priznanje se dodeljuje od ove godine, a u konkurenciji je bilo 60 projekata iz sedam država.

Mališani iz Obrenovca, smešteni u kolektivnim centrima nakon majskih poplava, ne samo što su bili tužni zbog prinudnog iseljavanja iz svojih uništenih domova, već i što nisu mogli da idu u omiljenu biblioteku igračaka.

Poput vršnjaka iz Kruševca, Novog Sada, Kragujevca i Kraljeva, oni se igraju ili pozajmljuju igračke u biblioteci igračaka smeštenoj u prizemlju zgrade u kojoj se nalaze prostorije romskih NVO i radio stanica. Biblioteka-igraonica je pretrpela štetu posle prirodne katastrofe. Zahvaljujući pribranosti zaposlenih, najveći deo inventara je spašen, a devastirani prostor je renoviran.

U početku je postojao strah od iznajmljivanja, ali sada mali korisnici bez ikakve bojazni omiljene igračke sa radošću nose u svoje domove i potom vraćaju

Deca uzrasta do sedam godina ponovo se igraju baš kao i mališani u preostala četiri grada. U Kraljevu je biblioteka smeštena u prostorijama Mesne zajednice „Centar“. Sve biblioteke igračaka su deo projekta „Obrazovni program za majku i dete” koji sprovodi pet NVO – „Ruke prijateljstva” (Kraljevo), „Romanipen” (Kragujevac), „Romani Cikna” (Kruševac), „Humanitarni centar Rom” (Obrenovac) i „Mala srećna kolonija” (Novi Sad), a finansiran je od strane Romskog obrazovnog Fonda (REF).

Projekat je u oktobru ove godine nagrađen od strane Evropske komisije tek uspostavljenom Nagradom za integraciju Roma.

U konkurenciji od više od 60 projekata iz šest država Zapadnog Balkana i Turske, segment pet biblioteka igračaka, kao deo sveobuhvatnog programa koji se sprovodi tri godine, prepoznat je kao izuzetan.

Obrazloženje žirija je glasilo da projekat ostvaruje sve što je Komisija želela da istakne: povećava vidljivost i uključenost romske populacije u društvo.

Tatjana Obradović Tošić, koordinatorka projekta „Obrazovni program za majku i dete”, kaže da je njime obuhvaćeno tri segmenta: unapređenje roditeljskih praksi, alternativni program ranog dečijeg razvoja i umrežavanje romskih NVO. – U okviru prvog organizujemo radionice za majke dece uzrasta do sedam godina. Organizovali smo i opismenjavanje žena i klubove čitanja. Biblioteke igračaka i praćenje upisa romske dece u predškolske ustanove i kasnije njihov ostanak u sistemu obrazovanja takođe je jedno od polja rada, objašnjava ona.

Sve biblioteke igračaka otvorene su 2013. godine, a poslednja – peta – u novosadskom naselju Veliki rit zaživela je ove godine. Metod rada je svuda isti. Bibliotekarka i asistentkinja rade sa decom. Mališani kroz igru uče, razvijaju motoriku, socijalizuju se, razvijaju različite veštine; majke, zajedno sa decom iznajmljuju igračke, razmenjuju iskustva i dodatno bivaju upućene zašto je obrazovanje važno.

I majke uče kako da kvalitetno provode vreme sa mališanima

Jedna majka iz Kraljeva kaže: – Svaki dan obaveze i problemi. Nisam imala vremena za decu. Igrali su se napolju ili u kući. Ja samo gledam da im spremim, da ih nahranim, obučem, operem i stavim u krevet. Sada hoću da oni nešto rade, da imaju od čega da žive, da budu nešto. Lepo je kad ih ja nešto naučim. Igramo se, učim ih da imenuju boje, brojimo… Sad ostavim neki put čišćenje i kažem: „Neka, kasnije ću“, pa se igram sa njima. Njima je to lepo i više volim da sednem da se igram sa njima nego da izađu na ulicu i da se biju, objašnjava ona.

Druga mama je primetila kako se njena kćerkica promenila. Nabolje! – Nisam mogla ni kafu da popijem, a da nije tu. Sad je navikla da se ne bije, da se ne svađa sa drugom decom, deli igračke. Boji, piše svoje ime, peva pesmice, naučila je da broji do 20, opisuje druga majka.

Tatjana Obradović Tošić dodaje da ovakav način rada obuhvata i segment roditeljske edukacije. – Majke su tokom svog detinjstva možda bile uskraćene za takve trenutke. Danas, ophrvane svakodnevnim obavezama, nemaju vremena ili ne znaju kako da kvalitetno provedu vreme sa decom. Zato ovde zajedno otkrivamo koliko je to važno, pojašnjava ona.

Uručenje priznanja u Briselu (Foto: www.romaeducationfund.hu)

Biblioteku igračaka u Kraljevu, prema rečima Zorana Petrovića, svakodnevno poseti oko 15-tak mališana. Upisanih je oko 200. Članske karte su svojevrsna socijalna karta. U početku, kaže, bilo je straha od pozajmljivanja. Međutim, vremenom su se ohrabrili, pa sada više vole da igračku zaduže. Lepo sarađuju sa lokalnom samoupravom, od Mesne zajednice dobijen je prostor gde su smešteni. Organizuju se druženja i različite akcije sa decom iz obližnjih osnovnih škola, Dečijim selom.

Naredne godine završava se Dekada Roma koja je trajala od 2005. godine. Pitanje integracije obuhvaćeno je pregovorima sa EU kroz Poglavlje 23, koje se tiče pravosuđa i osnovnih ljudskih prava. Prava deteta su svakako prava koja su obuhvaćena ovim korpusom.