Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Novim zakonima koje sprema Evropska komisija za zemlje Evropske unije predviđena je obaveza da pomažu susednim članicama u snabdevanju strujom domaćinstava i socijalnih usluga, kao što je zdravstvo, u slučaju ozbiljnih nestašica. Taj princip solidarnosti ocenjuje se kao veliki zaokret u izvorima bliski EU koji kažu i da se nacrtom novih propisa ohrabruje veće korišćenje tečnog prirodnog gasa (LNG) u EU. Takođe se predviđa preispitivanje međuvladinih energetskih sporazuma i komercijalnih ugovora do najsitinijih detalja kako bi se obezbedilo poštovanje pravila EU.

“Nacionalne politike nisu dovoljne da se spreče buduće gasne krize”, rekao je izvor iz EU povodom novog paketa usmerenog na unapređenje evropske energetske stabilnosti.

Već izgrađena infrastruktura za LNG u EU radi sa samo 20% kapaciteta. Veće korišćenje LNG omogućilo bi EU da bude manje zavisna od nepouzdanog snabdevača kao što je Rusija, rekao je taj izvor EU, preneo je EurActiv.com podsećajući na 2006. i 2009, kada je Gasprom usred zime zavrnuo slavine Ukrajini koja je ključna za tranzit gasa do EU.

Paket za energetsku stabilnost, koji će biti predstavljen 10. februara, izrađen je na osnovu strategije EU za energetsku uniju čiji je cilj da unapredi otpornost bloka na nestašice i bori se protiv promena klime.

Predviđena je i stroga kontrola međuvladinih energetskih sporazuma i komercijalnih ugovora kako bi se osiguralo poštovanje zakona EU i ciljeva energetske unije. Te mere predstavljaju odgovor na kontroverze oko projekata gasovoda poput Južnog toka i Severnog toka 2.

Pre nego što postane zakon, paket će morati da dobije zeleno svetlo članica EU.

Solidarnost

EU će biti podeljena na devet regiona zemalja suseda na osnovu blizine i sposobnosti za objedinajvanje izvora uz izuzetak ostrva Malte i Kipra.

Velika Britanija i Irska biće u jednom regionu, Belgija, Francuska, Luksemburg, Holandija, Portugalija i Španija u drugom a Češka, Nemačka, Poljska i Slovačka u trećem. Bugarska, Grčka i Rumunija činiće još jedan region, a baltičke i skandinavske zemlje još dva.

Međutim, da bi sve funkcionisalo kako treba, povezanost između zemalja, koju je inače teško postići, moraće da bude značajno unapređena. Ukazuje se na primer Francuske i njene nespremnosti da svoje tržište kojim dominira nuklearna energija otvori za struju iz obnovljivih izvora sa Pirinejskog poluostrva. Zbog toga Francuska, pored ostalog, ne uspeva da ispuni ciljeve za “čistiju” energiju EU.

Navodi se i da će različiti računi za energiju za domaćinstva i industrijske potrošače u različitim zemljama, koji takođe mogu da budu od značaja za deljenje energije, biti razmatrani kasnije i odvojeno, u okviru neke druge inicijative.

U paket nisu uključeni planovi koje je “gurao” nekada predsednik Poljske a sada predsednik Evropskog saveta Donald Tusk. On je naime bio za ohrabrivanje zajedničkih kupovina energije članica koje zavise od jednog dobavljača.

Kako se navodi, zemlje koje to budu htele moći će da se opredele za tu opciju ali samo uz poštovanje odredaba Svetske trgovinske organizacije.

LNG i COP21

Povećanje isporuka LNG u EU pomoglo bi bloku da diversifikuje snabdevače i oslobodi Uniju zavisnosti od ruskog gasa. Među svetskim liderima za LNG je Australija ali su otvorene i druge mogućnosti, uključujući potencijalni izlazak Irana ili Turske na globalno tržište u budućnosti.

Kako se dodaje, cene LNG počele su da se približavaju cenama gasa iz gasovoda a pad cena nafte takođe čini LNG mnogo privlačnijim.

Međutim, pitanje LNG treba posmatrati i u svetlu sporazuma o borbi protiv klimatskih promena postignutog u decembru 2015. na konferenciji UN COP21 u Parizu. Zaključak COP21 je da sa puta prema čistoj energiji nema povratka.

Sporazum sa pariske klimatske konferencije biće tema u EU ove godine, kada Komisija bude ugrađivala u zakone EU svoje klimatske i energetske ciljeve za 2030. – za smanjenje emisije gasova sa efektima staklene bašte, unapređenje energetske efikasnosti i povećanje udela obnovljive energije.

Aktivisti za zaštitu prirodne sredine kritikuju isticanje u prvi plan LNG kao sredstva za premošćavanje na putu ka “zelenoj” ekonomiji, s obzirom da je to fosilno gorivo ali sa manjom štetnom emisijom od nafte i gasa.

U međuvremenu u Komisiji procenjuju da bi i umereno unapređenje energetske efikasnosti moglo da doprinese smanjenju potrošnje gasa za četrtinu u narednih 15 godina.

Komisija se obavezala da energetsku efikasnost stavi na prvo mesto i da napravi od EU lidera u obnovljivoj energiji. Ako ti ciljevi budu ispunjeni, tražnja gasa verovatno će pasti.

Novi paket uključuje strategiju za unapređenje energetske efikasnoti kod grejanja i hlađenja na koje odlazi više od polovine potrošnje gasa u EU.

Viši ciljevi za 2030. vodiće smanjenju potrošnje gasa, naveo je izvor iz EU dodajući da je u okviru paketa planirano samo nekoliko novih luka za LNG u EU koje mogu da dobiju novac iz Brisela.

Problem oko LNG je i što se doprema brodovima a emisije gasova iz međunarodnog brodskog prevoza nisu pokrivene sporazumom COP21.

Nadzor ugovora

Kontroverzno pitanje u paketu je i Komisijina želja da detaljno preispituje međuvladine energetske sporazume i komercijalne ugovore kako bi obezbedila poštovanje propisa EU i ciljeva energetske unije.

Izvor u EU kaže da komercijalni ugovori nisu dovoljno transparentni. Zato informacije o ugovorima koje se traže treba da budu fokusirane na procenu rizika po energetsku bezbednost bloka.

Novi propisi znače da će vlade morati da uzmu u obzir “u najvećoj meri” rezultate Komisijinih obaveznih provera međuvladinih energetskih sporazuma. Te provere radiće se pre potpisivanja sporazuma.

Trenutno Komisija razmatra planirano proširenje gasovoda Severni tok na Baltiku sa ciljem da obezbedi poštovanje zakona EU.

Severni tok 2, Gaspromov projekat uz podršku Nemačke i Austrije, prema ocenama EU nije u skladu sa strategijom bloka jer će doneti povećanje udela ruske firme na tržištu na 60% sa 40% i time učiniti da region još više zavisi od ruskog gasa.

Komisija će teško zaustaviti projekat, ocenjuje se. Da bi to učinila, najpre bi morala da nađe legalno oruđe koje bi joj dalo moć da utiče na nacionalne procedure odobravanja. Međutim, ono što Komisija može je da obezbedi sprovođenje projekta usklađeno sa propisima EU.

Izvor: EurActiv.rs