Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije objavio je analizu „Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj žena i rodna ravnopravnost“.

Publikacija je pripremljena u okviru inicijative za izradu analitičkog osvrta na položaj osetljivih grupa u kontekstu pristupanja EU koju je Tim pokrenuo sa sledećim ciljevima:

• da se poveća vidljivost izazova sa kojima se suočavaju ranjive društvene grupe u Republici Srbiji;
• da se informišu zainteresovane strane o trenutnim procesima u razvoju strateškog i zakonskog okvira u oblasti socijalnog uključivanja;
• da se podstakne dijalog i saradnja na ispunjavanju obaveza u procesu pristupanja Srbije EU u oblasti socijalnog uključivanja.

Serija informativno-analitičkih pregleda stanja o položaju ranjivih grupa u kontekstu ispunjavanja obaveza u procesu evropskih integracija namenjena je širokom krugu zainteresovanih strana: donosiocima odluka, državnoj administraciji i zaposlenima u jedinicama lokalne samouprave, razvojnim partnerima, organizacijama civilnog društva, akademskoj zajednici i novinarima/kama.

Pregled stanja obuhvata sledeće osetljive grupe: Romi i Romkinje, osobe sa invaliditetom, LGBTI, žene, deca, stariji, mladi, nacionalne manjine, migranti i tražioci azila, osobe koje žive sa HIV-om. Treća analiza u nizu tiče se položaja žena i rodne ravnopravnosti u procesu evropskih integracija.

Analiza „Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj žena i rodna ravnopravnost“ svojim sadržajem pruža širok analitički osvrt na položaj ženske populacije sa aspekta ispunjavanja obaveza u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji (EU). Najpre opisuje pregled stanja u pogledu rodne ravnopravnosti i položaja žena u Srbiji, naročito s aspekta razmatranja Komiteta za eliminisanje disrkiminacije žena (CEDAW), kao i kroz opis najnovije publikovanog Indeksa rodne ravnopravnosti koji se izračunava na osnovu metodologije Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost uz kratki prikaz indeksa polova Ciljeva održivog razvoja kao sredstva usklađenog sa Ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija (UN). Naredni segment pregleda tiče se socio-ekonomskog položaja žena u Republici Srbiji sa fokusom na tržište rada, obrazovanje, zdravstveni sistem i sistem socijalne zaštite, te sagledavanja incidence i prevalence nasilja nad ženama. Velika pažnja posvećena je temi nasilja nad ženama sa uporednim podacima u pogledu nadležnosti centara za socijalni rad, policije i tužilaštva. Sledeći deo istraživanja tiče se zakonodavnog i strateškog okvira u Republici Srbiji koji je trenutno na snazi ili u procesu izmena. Pregled stanja i obaveza u procesu pristupanja Evropskoj uniji je značajni deo pregleda, kako bi se zatim u finalnom delu analize predstavili glavni zaključci i preporuke za dalje unapređenje sistema u pogledu teme položaja žena i rodne ravnopravnosti.

Najvažniji nalazi kratke analize ističu da žene u Srbiji imaju ista prava kao muškarci, međutim njihov položaj je lošiji, što pokazuju i istraživanja u poslednjoj deceniji, naročito u pogledu diskriminacije žena na osnovu pola i roda, kako u javnoj tako i u privatnoj sferi. Iako zaključci CEDAW komiteta zapažaju izvesne pomake i dalje postoji niz preporuka za unapređenje položaja žena. Najnoviji Indeks rodne ravnopravnosti za Republiku Srbiju je 58 (od 100) izračunat na osnovu podataka za 2018. godinu, postoji pomak u odnosu na 2014. godinu za 5,6 poena, ali Srbija i dalje zaostaje za prosekom EU u svim domenima indeksa rodne ravnopravnosti. Prema Indeksu polova Ciljeva održivog razvoja UN Srbija zauzima 34. mesto od 129 zemalja. U pogledu tržišta rada i zaposlenosti i dalje je stopa zaposlenosti žena znatno manja od stope zaposlenosti muškaraca (42,1% u odnosu 56,6%). Različiti su faktori za neaktivnost žena a neki od ključnih za neaktivnost su briga o deci i odraslim nesposobnim licima i drugi porodični razlozi gde je u 2020. godini 7,7% neaktivnih žena navelo ova dva razloga kao uzrok neaktivnosti, naspram 1,6 % neaktivnih muškaraca. Drugi veliki jaz u podacima pronalazi se kada je reč o platnim razlikama između žena i muškaraca gde je u septembru 2020. godine prosečna bruto zarada žena bila 89,8% prosečne bruto zarade muškaraca i iznosila je 77,826 dinara. S druge strane, u pogledu obrazovanja i završetka osnovne škole devojčice beleže bolje rezultate dok je stopa odustajaja dečaka od osnovnog obrazovanja duplirana i 2019. je iznosila 0,8%. Situacija u visokom obrazovanju pokazuje da žene čine 60,1% slučajeva diplomiranih studenata nasuprot 39,9% muškaraca.

U pogledu zdravlja i zdravstvene zaštite žene u proseku žive 2,8 godina više u odnosu na prosečnu starost muškaraca ali beleže i duže očekivano trajanje života. Međutim lična percepcija zdravlja lošija je kod žena no kod muškaraca. U pogledu nasilja prema ženama u Republici Srbiji, ono je veoma rasprostranjeno i oko 62% ispitanih žena OEBS analize istaklo je da je doživelo nasilje tokom 12 meseci koji su prethodili istraživanju. Ukupan broj prijava nasilja je u kontinuiranom porastu u prethodnih deset godina, u većini slučajeva žrtve su žene.

Kada je reč o zakonodavnom i strateškom okviru Republike Srbije široka je primena krovnog Zakona o rodnoj ravnopravnosti koji je usvojen 2021. godine i unete su novine u odnosu na postojeće zakone u domenu zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja čime je načinjen prvi korak u vrednovanju neplaćenog rada u okviru domaćinstava. Pored navedenog, i drugi zakoni uređuju položaj žena na različite načine kao i Strategija za rodnu ravnopravnost koja je nedavno usvojena za period 2021. do 2030. godine.

Ključne preporuke koje se tiču položaja žena u procesu evropskih integracija Republike Srbije tiču se položaja žena na tržištu rada i potrebe da se angažuju na bolje plaćenim i upravljačkim pozicijama. Nasilje prema ženama ostaje gorući problem te je nužno posmatrati ga sveobuhvatnije, a ne samo kao nasilje u porodici. Nepostojanje integrisanog sistema za prikupljanje i praćenje slučajeva nasilja razvrstanih prema vrsti nasilja otežava praćenje podataka. Zakonodavni okvir je u velikoj meri unapređen i usklađen sa EU propisima ali je potrebno sprovođenje u praksi i dopunjavanje sa odgovarajućim strateškim dokumentima i bez kašnjenja. Institucionalni mehanizmi nisu u dovoljnoj meri razvijeni da bi izneli sve odredbe propisane zakonima te je nužno obezbediti da svi imaju pristup informacijama o diskriminaciji kao i o pravima i obavezama prema nacionalnim antidisktiminacionim zakonima.

Kliknite da preuzmete analizu „Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj žena i rodna ravnopravnost“ (.pdf).