Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Da li ste se ikada zapitali koliko različitih priča čini sredinu u kojoj živite? Psihologija objašnjava ljudsku tendenciju da mislimo u sličnostima i jednostavnim konceptima, koji nam olakašavaju kreiranje smisla u svakodnevnom životu. Takve tendencije između ostalog dovode i do stereotipizacija manje poznatih iskustava. Ipak, ako napravite samo jedan korak unazad, kreirajući tako i narativnu distancu od kanona priča uz i kroz koje ste odrasli i koje obeležavaju vaše iskustvo do sada, videćete da je taj skup priča mogao biti znatno inkluzivniji.

Upravo je misija naših sagovornika u ovoj priči svojevrsna dekolonizacija iskustava pripadnika i pripadnica zajednice gluvih, nagrađivanog modernog plesača, krojača i edukatora Stojana Simića i Vere Jovanović, voditeljice pozorišne škole škole na znakovnom jeziku, umetnice, aktivistkinje i tumačice znakovnog jezika. Oni su nam približili ideju i praksu Pozorišta na znakovnom jeziku koje je u organizaciji Kulturno-umetničkog društva gluvih Beograda „Radivoj Popović“ (KUDGB) u prostorijama Gradske organizacije gluvih Beograda (GOGB), aktivno od 2013. godine u okviru projekta „Iza znaka“.

Vera Jovanović

Zajednica gluvih u Srbiji kao glavnu sistemsku prepreku u ostvarivanju dobrog kvaliteta života ima nerazumevanje da je pripadnicima/cama ove zajednice srpski jezik zapravo drugi, a znakovni njihov maternji jezik. Nedovoljna integracija karaktera znakovnog jezika u sistemu obrazovanja je očigledna u činjenici da se ono bazira na govoru, tj. govornim vežbama, da gluve osobe nisu ohrabrene da uče i da čitaju, te da porodica u tom smislu mora da preuzima ozbiljan deo odgovornosti u procesima učenja srpskog jezika. U razgovoru sa Verom saznajemo da se diskrepance ogledaju i u činjenici da čak i na manifestaciji kao što je Festival kulturno-umetniških društava gluvih i nagluvih Srbije učesnici/ce moraju da izgovaraju recitacije, odnosno da se umeće i dalje procenjuje na planu izgovora.

Samo podatak da preko 72 miliona gluvih ljudi u svetu koristi više od 300 različitih znakovnih jezika govori nam koliko malo znamo o bogatom tkanju ovih jezika. Aktivisti/kinje, umetnici/ce i učesnici/ce Pozorišta na znakovnom jeziku u okviru KUDGB, organizacije koja već duže od 65 godina ima  različite sekcije, svojom umetničkom praksom trasiraju put preko potrebnih promena u percepciji, promociji i integraciji znakovnog jezika u našem društvu. Okupljeni oko ideje da znakovni jezik sa svojom specifičnom poetikom predstavlja ravnorpravni element kulturnog nasleđa ovog podneblja, kao i svojevrsno istraživačko polje, oni već više od sedam godina stvaraju predstave koje osvetljavaju iskustvo života gluvih osoba. Stoga se sagovornik ne začudi kada Vera Jovanović uz veliki ponos, ali i oprez prema dominantnom narativu, kaže da tišina nije tema. Upravo u umetničkim procesima koje godinama razvijaju, tišina kojom većinska populacija i čujući ljudi zamrzavaju zajednicu gluvih, jeste činjenica ali ne i definišuća odlika njihovih iskustava.

Stojan Simić

„Meni je najzanimljivije to što su predstave bazirane na ličnim pričama i predstavljaju priliku da se izrazimo na znakovnom jeziku, uz građenje novih znanja upoznajući se sa novom, do tada nedostupnom, literaturom“, opisuje Stojan Simić proces koji karakteriše kao jedan u kome je njegova mašta rasla iz dana u dan kako se kreativni proces odvijao.

Ove dragocene metodologije, lične priče izvođača, identiteti aktera i osnaživanje uz aktiviranje postojećih resursa, sasvim su u skladu sa savremenim trendovima u teorijama kulture i društveno angažovanoj umetnosti. Vera Jovanović ističe kako je pitanje prostora takođe predstavljalo tačku uspeha. GOGB predstavlja, prema njenim i Stojanovim rečima, drugu kuću zajednici gluvih, a ovim aktivnostima ona je obogatila svoj karakter. Osim što je mesto za informisanje, okupljanje, GOGB je godinama puneći salu ovim predstavama ponelo značku i pozorišne scene. Metodologije pripremanja pojedinačnih predstava menjale su se iz godine u godinu. Kreativni proces je otvoren za sve, a okosnicu rada čini znakovni jezik. Ukoliko u procesu učestvuju čujuće osobe, prisutan je tumač za znakovni jezik. Neke od tema koje predstavljaju ključ ovog kreativnog procesa su osvešćivanje i oslobađanje tela, međuljudski odnosni i komunikacija kao i aktivno posmatranje i imaginacija.

Prva predstava koju je pozorište predstavilo je „Zaplešimo“ (2013), a u razvoju istraživačkih oblasti svedoči predstava „Čajanka u osam“ (2016) koja akcenat stavlja na poeziju na znakovnom jeziku. „Za mene je poezija na znakovnom jeziku savršenstvo, polje na kojem mogu da se slobodno izrazim i budem to što jesam“, svedoči Stojan o svom ličnom kreativnom procesu i bogatstvu znakovnog jezika. Godine 2018, kada su Ujedinjene nacije i zvanično definisale 23. septembar kao Međunarodni dan znakovnog jezika, Pozorište ga je obeležilo predstavom koja je nastala u važnoj umetničkoj saradnji sa Plavim pozorištem, uvaženim akterom alternativne izvođačke scene preko dvadeset godina.

Zaplešimo (2013)

Ostrvo koje ne postoji (2014)

U potrazi za knjigom (2015)

Čajanka u osam (2016) – Razgovor sa publikom nakon predstave

Stojan je u saradnji sa drugim akterima umetničke scene u ulozi edukatora, plesača i producenta, realizovao dve predstave savremenog plesa, koje su svoj život živele i van granica glavnog grada, gostujući, između ostalog, u Leskovcu, Kruševcu i Novom Sadu.

Radionica poezije na Srpskom znakovnom jeziku na festivalu „Van okvira”

Kriza izazvana korona virusom, kao i drugima, poremetila je kontinuitet rada Pozorišta, ali se rad na promociji kulturne baštine ove zajednice nastavlja, sada u digitalnom prostoru. Trenutno je u izradi online zbirka poezije i proze na znakovnom jeziku. Prema Verinim rečima, zamišljena je kao digitalna baza iskustava zajednice gluvih.

Na temu budućih projekata, Stojan je sa nama podelio viziju institucionalizacije kulturno-umetničkih praksi zajednice gluvih. „Mogu da zamislim i voleo bih da osnujemo kulturni centar koji će biti mesto susreta različitih umetničkih disciplina i praksi gluvih osoba. Moj lični cilj je da svoju praksu internacionalizujem, a ovde da se postojeći napori uvećaju i da se oko ovih tema udružujemo.“