Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Globalna ekonomska kriza i svojevrsno pauziranje svakodnevnog života kakav nam je do sada bio poznat, uzrokovani globalnom pandemijom korona virusa, prilika su da redefinišemo naše poimanje zajednica i solidarnosti. Kako bismo definisali nove modele poslovanja i tretmana socijalnih tema, na nama je da pažljivo slušamo one kojima udruživanje nije ni cilj ni sredstvo, već svrha postojanja.

Jedni od takvih su poljoprivrednici – zadrugari pet južno-srpskih okruga (Nišavski, Toplički, Pirotski, Pčinjski, Jablanički) na čelu sa Zadružnim savezom Južne Srbije, koji su u doba korone svojim sugrađanima ponudili svoje vreme, znanja i proizvode kako bi kroz novonastale izazove prošli zajedno. Mnogobrojne i raznovrsne inicijative zadrugara mogu se svrstati u tri kategorije: uslužno obrađivanje zemlje, dezinfekcija javnih prostora i opremanje i priprema potrebnih paketa za ugrožene. Svaka od ovih akcija je za cilj imala da ublaži efekte zaustavljanja svakodnevnih aktivnosti većine stanovništva, a pre svega onog u ruralnim područjima. Da bi se razumela razmera ovih potreba, preko 42,07 % stanovništva grada Niša živi upravo u 70 sela u neposrednoj okolini. Na primeru najugroženijih lica u ovom delu Srbije tokom krize uzrokovane korona virusom, lica iznad sedamdeset godina starosti, zadrugari su se potrudili da ulica na koju čovek kroči bude dezinfikovana, da obroci i potrebe za osnovnim životnim namirnicama te nedelje budu zadovoljene i da njihova dugoročna egzistencija koja je vezana za obradu zemlje ne bude dovedena u pitanje.

Tokom dva meseca vanrednog stanja, brojni zadrugari su se potrudili da iskustvo ove krize ne bude fatalno za njihove sugrađane, pre svega one koji se nalaze u takozvanom „institucionalnom vakuumu”, poljoprivredna gazdinstva koja čine lica starija od sedamdeset godina. Onemogućeni da napuštaju svoje kuće i suočeni sa rizikom da ne obrađuju zemlju od koje egzistencijalno zavise, bili su gotovo osuđeni na loš ishod. Ali, kako Vladimir Nikolić iz Donjeg Matejevca, poljoprivrednik i zadrugar koji obrađuje preko 4 hektara voća, navodi, međusobno pomaganje je u ovim krajevima način života: „Mi tako živimo ovde, svi se poznajemo i inače se pomažemo.” Sada kada se krizna situacija, makar naizgled, pomalo smiruje, zadrugari nastavljaju sa svojim solidarnim radom, sa idejom da pružaju dugotrajniju podršku ovim gotovo nevidljivim domaćinstvima.

Vladimir je samo jedan od zadrugara koji se javio na poziv Zadružnog saveza Južne Srbije. Zadrugari iz Agro Prima Jug iz Bošnjaca, zadruge koja realizuje godišnji izvoz zelene salate i voća u vrednosti od milion evra, uslužno su obrađivali zemlju starijih sugrađana i dezinfikovali ulice u cilju suzbijanja mogućnosti zaraze u javnim prostorima. Zadrugarke Popovačkih povrtara iz Niškog klaster centra ponudile su da za vreme trajanja vanrednog stanja snabdevaju Niški klinički centar povrćem. Udruženje samohranih majki samo je jedna od adresa na koju su zadrugari Zadružnog saveza Južne Srbije stigli sa svojim paketima organskog voća i povrća i drugih neophodnih namirnica, snabdevanih između ostalog i sokovima od strane New Economy zadruge iz Lipovca, kraj Doljevca.

Na čelu saveza je Dejan Mitić, predsednik Udruženja za lokalni razvoj Kamenica, inovator koji se, između ostalog, u svom radu zalaže za razvoj i unapređenje zadrugarskih praksi u Srbiji.

„Posle porodice, zadruga je najprirodniji oblik udruživanja”, navodi Dejan u opisivanju važnosti da se ovi napori i ljudi prepoznaju kao socijalni preduzetnici od strane zakona i ostalih aktera na lokalnom i širem, društvenom planu. Razgovarajući sa Dejanom o zadrugarskoj praksi udruživanja, postaje jasno da zadrugari svojim zalaganjem doprinose diversifikaciji i samog pojma porodice izvan monolitnih okvira društvenih normi. Njihove inicijative i prakse nas mogu naučiti kako „izabrane porodice” doprinose unapređenju kvaliteta života svih članova zajednice. Opisujući kako ga spremnost zadrugara da pomognu nije nimalo iznenadila, Dejan nas podseća da zadrugarstvo na ovim prostorima ima istoriju dugu dva veka. Prema njegovim rečima, danas, kada smo u potrazi za novim modelima udruživanja, gotovo 1.700 zadruga  u Srbiji se ističe kao lanac prenosa znanja u agro biznisu i bottom up (odozdo na gore) lideri u promovisanju savremenih poslovnih praksi, kao što su fair trade (poštena) trgovina, zapošljavanje marginalizovanih društvenih grupa i poslovanje u skladu sa očuvanjem životne sredine po svetskim standardima.

Prateći postojeće prakse udruživanja i saradnje svih lokalnih aktera, zadrugari su za vreme trajanja vanrednog stanja blisko sarađivali sa predstavnicima opštinskih i gradskih kriznih štabova i navode da je najveća prepreka u pružanju još značajnije pomoći bilo neuređeno stanje lokalnih procedura. Ipak, angažovanje ovih ljudi – muškaraca i žena, mladih i starih, iz sela sa manje od hiljadu i mesta sa svega nekoliko hiljada stanovnika, možda se najbolje može opisati anegdotom upravo jednog zadrugara, Predraga Peđe Cvetkovića, kardio hirurga iz zadruge Agro Južna Morava, koji se bavi proizvodnjom kokica. Nakon objavljenog poziva za uključivanje, ovaj zadrugar se javio Dejanu uz povik: „Nemoj mene da si zaboravio!” Razumevanje života i zajedništva kod ovih ljudi najbolje se može spoznati u činjenici da je pomenuti zadrugar u tom trenutku i sam vodio bitku protiv korona virusa nakon što je test pokazao pozitivan rezultat.

Imajući u vidu krizu koja je zadesila ceo svet i njene dugoročne efekte koje ćemo tek otkriti u svom svakodnevnom životu, liderstvo bazirano na solidarnosti se nameće kao skup praksi i vrednosti od kojih će budućnost svih a najviše onih najranjivijih, upravo zavisiti.

„Meni je stalo da ti humani ljudi budu prepoznati od države kao partneri”, ističe Dejan opisujući zadrugare i ljude koji svojim angažovanjem ocrtavaju tanku liniju između socijalno odgovornog biznisa i načina života koji će mnogima obezbediti opstanak, a svima priliku da drugačije živimo i stvaramo zajedno.