Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

U trenutku nastupanja vanredne situacije izazvane koronavirusom u martu 2020. godine, organizacije civilnog društva suočile su se sa izazovom kako da transformišu svoje servise, usluge i programe kako bi nastavile da pružaju podršku svojim korisnicima i korisnicama. Sa posebnim izazovima suočile su se organizacije čiji se programi fokusiraju na pružanje podrške osobama sa nekom vrstom invaliditeta. Kako navodi Sašenka Mirković, programska menadžerka i koordinatorka usluge ličnih pratilaca humanitarne organizacije „Dečje srce“ iz Beograda, koja pruža usluge deci i mladima sa smetnjama u razvoju: „Mi radimo sa korisnicima kojima je sam život najčešće vanredna situacija.“ Prema njenim rečima, ova kriza je bila prilika da se pronađu novi načini i tačke povezivanja sa porodicama koje su u potrebi.

Ubrzo nakon proglašenja pandemije, UNICEF je apelovao na donosioce odluka širom sveta da u dizajniranju odgovora na krizu uzmu u obzir decu i mlade sa invaliditetom, a posebno one koji žive sa invaliditetom koji se tiče smetnji u razvoju. Već su prvi podaci i iskustva pokazali da izolacija sa sobom donosi drugačije implikacije, pre svega na planovima adaptacije i opšteg mentalnog zdravlja kada je u pitanju ova populacija.

Grupa pletilja kreira proizvode u humanitarne svrhe

Organizacija „Dečje srce“ u svom sistemu ima i kafić „Zvuci srca“, svojevrsni hub otvoren za različite inicijative socijalnog uključivanja, kao što je na primer grupa pletilja, starijih građanki koje se ovom aktivnošću bave u humanitarne svrhe, kao i gift shop u čijem vođenju i proizvodnji predmeta (šolja, cegera, itd) rade njihovi korisnici/e, mlade osobe sa smetnjama u razvoju. Nakon proglašenja vanrednog stanja, tim organizacije je pomenute usluge zatvorio, a posledice na živote korisnika/ca bile su izuzetno vidljive. „Bilo je jasno da im je ovaj angažman smisao, a ne samo jedna u nizu dnevnih aktivnosti. Tako smo iz prve ruke uvideli kakve posledice ova krizna situacija ima u njihovim životima”, objašnjava efekte novonastale situacije Sašenka. Izazov je bio pronaći način da, kao organizacija koja kreira uslove i prilike za ove mlade ljude da ostvaruju nove interakcije sa većinskom populacijom i proširuju svoja znanja i životna iskustva, „Dečje srce“ nastavi da pruža podršku kada potrebe ostaju, a redovne aktivnosti nisu moguće.

Na početku razgovora, Goran Rojević, osnivač i direktor organizacije „Dečje srce“, ističe da je cilj svih njihovih aktivnosti tokom dvadeset godina postojanja pružanje podrške porodicama da se dodatno integrišu i postanu timovi i zajednice za sebe. „Solidarnost je temelj svega“, njegove su reči kojima opisuje da pristup u radu pre i posle nastupanja krize nije suštinski drugačiji, već da se iz te osnovne vrednosti kreiraju odgovori na potrebe koje vremenom postaju kompleksnije.

Najrasprostranjenija usluga organizacije u poslednjih šest godina je usluga socijalne zaštite Lični pratilac deteta koja se svakodnevno realizuje sa sedam stotina porodica širom Srbije. Nakon uvođenja vanrednog stanja, mnoge porodice su se suočile sa nepoznatom situacijom, koja je iziskivala nove vrste briga za mlade članove, koji su se preko noći našli u još ranjivijoj poziciji. „Čim smo dobili prvi poziv, znali smo da je potreba tu i pripremili smo se za novu dimenziju dostupnosti našim korisnicima koju je ova situacija iziskivala od nas“, opisuje Goran ideju za osnivanje telefonskog info centra.

Organizacija „Dečje srce“ u svom sistemu ima i kafić „Zvuci srca“, otvoren za različite inicijative socijalnog uključivanja

Info centar je osnovan kao dvadesetčetvoročasovni telefonski servis otvoren za sve, u kojem su na pozive roditelja odgovarali stručnjaci i ekspertkinje Centra koji imaju veliko iskustvo u radu sa porodicama u redovnim uslovima. Ova odluka se ispostavila kao izuzetno važna, jer je omogućila korisnicima/cama da ostanu u kontaktu sa mentorom kojeg već poznaju, a vrsta podrške koja se ispostavljala kao najpotrebnija bila je aktivno slušanje i pomoć u samostalnom rešavanju nastalog problema. „U većini slučajeva, i danas, roditelju je neophodno da ga neko sasluša i pruži mu podršku kako bi sam pronašao rešenje za najrazličitije probleme, kao što je na primer nemogućnost da uspava dete“, ističe Goran na temu filozofije osnaživanja porodica na putu samostalnosti u datim okolnostima.

Kompleksnost i specifičnost svake porodične situacije ogleda se u primeru porodice Jakšić, budući da je gospođa Jakšić obolela od COVID-19, zbog čega su se njen suprug i dvoje dece našli u posebno izazovnoj situaciji. „Ono što mi je najviše značilo u kontaktu sa Centrom bio je taj osećaj da nisam sam u potpuno nepoznatoj i neizvesnoj situaciji“, Milanove su reči o značaju ovog servisa za njegovu porodicu. Istovremeno, Sašenka ističe kako je i timu organizacije i mentorima bila neka vrsta učenja nastojanje da razumeju kako da pruže podršku roditelju koji se objektivno suočava sa nepoznanicom na širem planu, a čiji su efekti vidljivi na sitnim, svakodnevnim zadacima, kao što je osmišljavanje obroka za sve ukućane.

U okviru “Dečijeg srca” radi i gift shop, u čijem su vođenju i proizvodnji predmeta angažovani korisnici/e, mlade osobe sa smetnjama u razvoju

„Takve interakcije su nas ohrabrile da učvrstimo naše odnose sa porodicama i, zajedno sa njima, da iznova definišemo naše uloge u tim odnosima“, opisuje Goran kako je novonastala situacija predstavljala, uz metaforično i bukvalno slušanje potreba, priliku za rast za sve aktere. I Sašenka i Goran ističu kako se osnaživanje porodica u ovoj, ali i redovnoj situaciji, zasniva na ohrabrivanju porodica da svi njihovi članovi preuzimaju aktivne uloge u kreiranju porodičnog života. „Ovo se odnosi na najsitnije porodične aktivnosti, kao što su usisavanje ili briga o ljubimcu“, navodi Goran. Ova kriza je, prema rečima sagovornika, kreirala priliku da roditelji uvide koliko su njihova deca zapravo samostalna. „Naša je dužnost bila da im ukazujemo na to koliko su kao jedinica rezilijentni i da smo tu za njih, ali da smo im sada potrebni na nov i drugačiji način“, reči su Sašenke o tome kako ovakvi odnosi evoluiraju.

Rad info centra je danas redovna usluga organizacije. Sledeća faza razvoja biće bazirana na  iskustvu koje je tim organizacije stekao tokom ovih godinu dana, a koje predstavlja bazu učenja za mnoge buduće situacije. Deo vizije je da se  pojedinačni, praktični odgovori na izazove sa kojima su se porodice suočavale, sublimiraju u digitalnu, a možda i štampanu verziju knjige saveta, kojoj bi se porodice mogle okrenuti u trenucima potrebe. Sinteza lekcija i kolektivnog iskustva predstavlja izazov organizaciji da ponudi korpus znanja od kojih beneficije može imati cela zajednica.