Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Studiju „Pružanje dodatne podrške učenicima iz osetljivih grupa u preduniverzitetskom obrazovanju“ pripremili su UNICEF i Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije. Ova studija pruža pregled institucionalnog i zakonskog okvira, politika i mera usmerenih na unapređenje obrazovanja siromašne dece i dece iz ranjivih grupa u Srbiji (sa posebnim osvrtom na mere u okviru sistema obrazovanja i socijalne zaštite).

Na osnovu analize trenutnog stanja pre svega porodica niskog socioekonomskog statusa (uključujući i Rome), date su preporuke za uvođenje novih mera, reviziju i unapređenje postojećih, uključujući preporuke za zakonske promene u slučajevima kada je to potrebno. Ova studija takođe daje preporuke za politike/mere koje zahtevaju dodatna istraživanja/prikupljanje primarnih podataka i/ili koje bi trebalo da se dalje analiziraju u pogledu njihovih društvenih i finansijskih efekata.

Analiza je prvenstveno usredsređena na postojeće mere podrške siromašnoj deci u oblasti obrazovanja, a uključene su informacije i o odabranim merama socijalne zaštite, o merama koje iniciraju i realizuju nevladine organizacije, kao i o merama koje predstavljaju primere najbolje prakse na međunarodnom planu, koje su i u obliku za sebnih izveštaja dati kao prilozi uz ovaj dokument. Na osnovu analize izvedene su preporuke i predložen je skup mera, za koje su dati i proračuni troškova i očekivane ekonomske dobiti.

Dokument možete preuzeti ovde:

• Analiza uticaja politika: Pružanje dodatne podrške učenicima iz osetljivih grupa u preduniverzitetskom obrazovanju (.pdf)
• Prilog 1: Institucionalni i zakonodavni okvir u oblasti politika usmerenih na siromašno stanovništvo (.pdf)
• Prilog 2: Pregled politika i mera u sektoru socijalne zaštite za podršku obrazovnim potrebama dece iz osetljivih grupa (.pdf)
• Prilog 3: Pregled mera usmerenih na siromašne učenike i učenike romske nacionalnosti koje sprovode organizacije civilnog društva (.pdf)
• Prilog 4: Završeni i tekući programi donatorske pomoći u sektoru obrazovanja i socijalne zaštite (.pdf)
• Prilog 5: Komparativna analiza (.pdf)
• Prilog 6: Finansijska analiza mera predloženih u Analizi: Pružanje dodatne podrške deci iz ranjivih grupa u preduniverzitetskom obrazovanju (.pdf)

Neposredna svrha ove analize jeste da doprinese izradi mera za delotvorniju podršku učenicima iz osetljivih grupa na svim nivoima preduniverzitetskog obrazovanja i vaspitanja i da dâ preporuke o zakonodavnim i institucionalnim promenama potrebnim za to. Šira svrha analize jeste da pruži misaonu alatku za potrebe javnog zagovaranja, promenu svesti i široke društvene opredeljenosti za uvažavanje dece iz osetljivih grupa i za njihovu integraciju u obrazovanje – čime se daje doprinos njihovom osnaživanju, adekvatnom zaposlenju i dostojanstvenom životu.

Analiza je usredsređena prvenstveno na porodice niskog socioekonomskog položaja (uključujući Rome), koje su definisane kao porodice u najnižem kvintilu po socioekonomskom položaju i predstavljaju ciljnu grupu ove studije; to odgovara definiciji dece iz socioekonomski ugroženih porodica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, i može da podrazumeva nezaposlenost roditelja, nisku obrazovanost i život u zabačenim seoskim područjima. Međutim, da bismo omogućili širi opseg analize, gde to slučaj zahteva, obuhvatili smo i decu sa invaliditetom i/ili teškoćama u učenju kao osetljive grupe.

Analiza uskih grla na obrazovnom putu dece iz sredina sa niskim socioekonomskim statusom pružila je uvid u oblasti u kojima se moraju osmisliti nove mere, oblasti u kojima bi postojeće mere trebalo da se unaprede ili redefinišu, ili da se sprovede dalje istraživanje.

Preporučene mere grupisane su u tri kategorije – prva kategorija se tiče jačanja osnovne, prvenstveno materijalne podrške namenjene deci iz osetljivih i siromašnih grupa, druga se odnosi na skup mera unapređenja obrazovne podrške ovoj deci, a treća se odnosi na unapređenje aktivne inkluzije i terenskih usluga podrške.

1. Osnovne mere podrške obrazovanju dece iz osetljivih grupa

1.1. Program dečijeg dodatka je program sa dugom tradicijom u Srbiji, najveći program namenjen siromašnoj deci. Potrebno je unaprediti ovu meru u pogledu njene targetiranosti, obuhvata i modernizacije, i pojačati njenu povezanost sa pohađanjem obrazovanja, odnosno njenu funkciju uslovnog novčanog prenosa.

1.2. Obezbeđivanje ishrane i odeće je bazična potreba dece iz siromašnih porodica. Potrebno je osigurati jasnu odgovornost za obezbeđivanje svakodnevne ishrane i periodično odeće pošto je način pružanja podrške sada fragmentiran, nedovoljno predvidljiv i nesistematičan, i bez punog obuhvata.

1.3. Modernizacija instrumenata za podršku deci iz materijalno ugroženih porodica sufinasiranjem njihovih troškova obrazovanja. Potrebno je osigurati besplatne udžbenike za siromašnu i vulnerabilnu decu u svim razredima, bolje targetirati sistem stipendiranja i pristupa učeničkim domovima, i uvesti sistem mentorstva kao podršku obrazovanju dece iz osetljivih grupa i siromašnih porodica.

2. Mere za unapređenje obrazovne podrške

2.1. Modernizovanje instrumenata za rano uključivanje osetljive dece u predškolsko obrazovanje i vaspitanje. Potrebno je da obrazovni sistem i sistem socijalne zaštite revidiraju i modernizuju korišćenje naknada troškova predškolskog obrazovanja. Subvencije troškova predškolskog bi trebalo da budu dostupne korisnicima bez obzira na (ne)primanje dečijeg dodatka. Trebalo bi podržati LS i predškolske institucije u planiranju i pružanju usluga i iskoristiti kapacitete privatnih pružalaca usluga.

2.2. Revitalizacija i modernizacija dopunske nastave. Potrebno je dopuniti zakonski i podzakonski okvir, uvrstiti kvalitet dopunske nastave kao indikator u spoljašnje vrednovanje i samoevaluaciju, izraditi okvir za realizaciju na školskom nivou (sa naglaskom na prevenciji neuspeha, a ne na nadoknadi nakon loše ocene), izraditi priručnike, ponuditi obuke, pratiti obuhvat i efekte (pedagoška dodatna vrednost), nagraditi dobru praksu. Način izvođenja obuke mora da bude prilagođen potrebama i mogućnostima dece. Pošto je ova mera već finansirana (fond časova nastavnika), potrebno je samo malo dodatnog ulaganja u obuke i priručnike.

2.3. Školske biblioteke i IKT staviti u funkciju podrške. Potrebno je omogućiti svakodnevnu upotrebu za učenike (otvoriti pristup knjigama, osigurati udoban prostor za boravak u biblioteci, smestiti IT opremu za upotrebu učenika, produžiti vreme rada biblioteke na celi dan, od ujutru do uveče), organizovati školske akcije za opremanje i adaptaciju biblioteke, obaviti promociju biblioteke (izrada projekata iz različitih predmeta, izložbe, sastanci, časovi), obučiti bibliotekara za novu proaktivnu ulogu i omogućiti uključivanje roditelja kao pomoćnog bibliotekara.

2.4. Revitalizovati školsko razvojno planiranje. Potrebno je uvesti male školske grantove za pilotiranje inovativnih školskih akcija za prevenciju osipanja (širok dijapazon aktivnosti, npr. stvaranje alumni organizacije, gostovanje svršenih učenika škole koji su uspešni, a dolaze iz siromašne/marginalizovane porodice,  mentorstvo, vršnjačko učenje, uključivanje roditelja, umrežavanje…), obaviti evaluaciju, nagrađivanje uspešnih i diseminaciju dobre prakse.

3. Obezbeđivanje aktivne inkluzije i terenskih usluga

3.1. Podsticanje sistematskog obezbeđivanja terenskih usluga za siromašne. Potrebno je inicirati identifikovanje ovih usluga i pružalaca i definisanje minimalnih standarda usluga (roditelji, upoznavanje sa pravima i sl.), što je osnov za licenciranje pružalaca, a time i prepoznavanje značaja u finansijskim odlukama lokalnih vlasti i sistematsku primenu širom zemlje. U okviru lokalnog socijalnog planiranja treba prepoznati potrebu za finansiranjem ovih usluga, a usmeriti i IPA fondove ka ovim uslugama.

3.2.  Prioritizacija obrazovnih potreba ugrožene dece u okviru intervencija Centara za socijalni rad. Potrebno je za svakog korisnika novčane socijalne pomoći i dečjeg dodatka kod dece školskog uzrasta pokrenuti otvaranje vođenja slučaja i aktivacije korisnika,  osnažiti kapacitete centara za socijalni rad, osnažiti institucionalnu saradnju centara za socijalni rad, opštinskih službi, škole i interesornih komisija.

3.3. Obezbeđivanje učešća i obuke roditelja. Potrebno je obezbediti obuku u roditeljstvu svim porodicama koje primaju dečiji dodatak i novčanu socijalnu pomoć, kao socijalnu uslugu koju obezbeđuje opština, inicirati identifikovanje ovih usluga i pružalaca i definisanje minimalnih standarda ovih usluga, na osnovu čega se obavlja licenciranje pružalaca, a time i prepoznavanje značaja u finansijskim odlukama lokalnih vlasti, po mehanizmu predviđenim Zakonom o socijalnoj zaštiti. Potrebno je obezbediti redovnu obuku svim roditeljima koji nemaju završeno srednje obrazovanje u načinima podrške za obrazovanje svoje dece – kao obaveza škola,  pripremiti programe obuka, priručnike, informatore za roditelje.

Ukupni godišnji troškovi predloženog paketa mera nalažu povećanje budžeta ministarstva nadležnog za obrazovanje u rasponu od 7,4-10%, odnosno, podrazumevaju rashod od 0,33% do 0,45% BDP.  S druge strane, merljiva društvena dobit od uvođenja navedenih mera, iskazana kroz uvećanje zarada i umanjenja socijalnih davanja, kao dugoročna posledica ovih mera, procenjuje se na oko 7,8 milijardi evra, i oko sedam puta je veća od ukupnog ulaganja.

Pored nemerljive društvene dobiti u pogledu boljeg zdravstvenog stanja, veće bezbednosti i veće društvene kohezije, gorenavedeni ekonomski argumenti višestrukog povraćaja ulaganja u podršku obrazovanja siromašne dece čine potrebu za investicijom u pomenuti paket mera neupitnim.

Studiju „Pružanje dodatne podrške učenicima iz osetljivih grupa u preduniverzitetskom obrazovanju“ sa prilozima možete preuzeti ovde: