Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Projekat radne prakse doprineo je približavanju poslodavaca i mladih, uspostavljanju dijaloga i odnosa poverenja i pokretanju pitanja stvaranja uslova koji će odgovarati kako mladima sa invaliditetom, tako i poslodavcima kojima su potrebni kvalitetni radnici.

Za skoro svakog mladog čoveka u današnje vreme je izazov da po završetku školovanja nađe posao, a još je teže mladima sa invaliditetom koji se susreću sa brojnim preprekama i predrasudama. Kako bi bili što konkurentniji na tržištu rada, Forum mladih sa invaliditetom pokrenuo je projekat za sticanje stručne radne prakse, a na završnoj konferenciji su izneti rezultati rada i pozitivna iskustva, ali i istaknuti problemi sa kojima se suočavaju mladi sa invaliditetom.

Šta praksa znači za mlade, a šta za kompanije, kao i predlozi i sugestije za dalji rad u toj oblasti, samo su neke teme o kojima se govorilo na konferenciji „Radna praksa za mlade sa invaliditetom“. Kroz praksu se povećava njihova zapošljivost, a posao im daje šansu da se osamostale i budu ekonomski nezavisni.

Inovativan projekat

Reč „ravnopravnost“ se često koristi kada govorimo o osobama sa invaliditetom, iako praksa govori da u mnogim oblastima nemaju ravnopravne uslove života i rada, od kretanja, obrazovanja, zdravstva do oblasti rada. Upravo zapošljavanje, kao jedno od osnovnih ljudskih prava za svakoga, a posebno za osobu sa invaliditetom, znači kvalitetniji život, samostalnost i osećaj sigurnosti i uključenosti u zajednicu.

Svesni da je to jedan od najvećih problema koji muči mlade sa invaliditetom, Forum mladih sa invaliditetom organizovao je u saradnji sa poslodavcima tromesečnu praksu u okviru koje su dobili priliku da, uz pomoć mentora, steknu neophodno radno iskustvo koje će im pomoći da lakše dođu do zaposlenja. Istovremeno, kako bi se postigli pozitivni efekti prakse, radi se mnogo na promociji inkluzije i standarda pristupačnosti i skreće pažnja na važnost prilagođavanja poslova i radnih mesta u skladu sa mogućnostima pojedinca.

Projekat radne prakse tako je doprineo približavanju poslodavaca i OSI, uspostavljanju dijaloga i odnosa poverenja i pokretanju pitanja stvaranja uslova koji će odgovarati kako mladima sa invaliditetom, tako i poslodavcima kojima su potrebni kvalitetni radnici.

„U pitanju je inovativan projekat koji primenjuje nov pristup radnoj praksi za mlade sa invaliditetom. Napravili smo dobar kontakt sa poslodavcima i razvili set inkluzivnih procedura koje su kompanije primenile, kako bismo omogućili da praktikanti bez ikakvih prepreka pristupe radnom okruženju i mogu kvalitetno da rade“, kaže Slađana Lević, iz Foruma mladih sa invaliditetom.

U projekat je uključeno 10 poslodavaca i 15 mladih sa invaliditetom. Slađana ističe da su zadovoljni rezultatima, pre svega otvorenošću poslodavaca koji su pokazali izuzetnu motivaciju, fleksibilnost i volju za učešće. Praksa je uglavnom bila vezana za poslove koji su zahtevali visokoobrazovane mlade ljude, a bilo je uskostručnih pozicija u oblasti ekonomije i prava, ali i u prodaji i administraciji, gde je bila veća fleksibilnost kada je reč o stručnim profilima.

„Poslodavci nam kažu da su mladi bili veoma motivisani, a evaluacije pokazuju da su čak prevazišli očekivanja većine mentora. I po završetku ovog projekta mi nastavljamo da radimo i pružamo svaki vid podrške mladima sa invaliditetom“, naglašava Slađana.

Mladi ljudi koji su bili na praksi rekli su nam da im je to dragoceno iskustvo, jer su stekli nove veštine, radne navike, upoznali nove ljude i obogatili svoje radne biografije.

Program stručne prakse NSZ

Lazar Bulatović, diplomirani sociolog, radio je kao praktikant na poslovima razvoja e-learning platforme kroz transkripciju video-materijala, kao i prevode deklaracija sa engleskog i nemačkog jezika. Ističe da se kompanija u kojoj je bio na praksi maksimalno potrudila da mu obezbedi sve uslove kada je u pitanju prilagođavanje radnog mesta, putovanje do i sa posla, obezbeđivanja neophodne opreme za rad.

„Najvažnije mi je što sam stekao radne navike i osetio radnu atmosferu u jednoj kompaniji. Mislim da je to najveća vrednost prakse koju sam imao“, priča nam Lazar, ističući da je odmah po završetku prakse dobio i posao.

I Nevena Jeftić je izuzetno zadovoljna kompanijom gde je bila praktikant u odeljenju za ljudske resurse.

„Imala sam sjajne mentore, odlične uslove rada i fleksibilno radno vreme, što mi je posebno bilo važno zbog ispita na fakultetu. Upoznala sam sjajne ljude, način rada u HR odeljenju velike kompanije i ovo iskustvo će mi mnogo značiti u mojoj daljoj karijeri“, zadovoljna je ona.

U Forumu za mlade sa invaliditetom ističu da program ne bi bio tako uspešan bez dobre saradnje sa poslodavcima, ali i institucijama koje su podržale na svoj način tu ideju – Nacionalne službe za zapošljavanje i Unije poslodavaca Srbije.

Irena Rakić, savetnik za zapošljavanje OSI u Nacionalnoj službi, istakla je program stručne prakse koji se sprovodi svake godine, za koji postoji veliko interesovanje i u koji se uključuju i osobe sa invaliditetom.

„Taj program je najsličniji radnoj praksi o kojoj danas govorimo. Predviđeno je da tokom ove godine bude uključeno 30 osoba sa invaliditetom, konkurs je otvoren do kraja novembra i ima još prostora za prijavu. Ova mera je izuzetno popularna i realizuje se oko 95 odsto u praksi, a podrazumeva osposobljavanje po završenom školovanju, kada je mladima potrebno da imaju pripravnički staž da bi mogli da obavljaju posao u struci ili kada treba da polažu stručni ispit. Za osobe sa invaliditetom nema nikakvih ograničenja kada se uključuju u program stručne prakse, osim da im je to prvo iskustvo u okviru kvalifikacija. Ipak, s obzirom da su podsticaji za poslodavce isti ukoliko se angažuje OSI ili drugo lice sa evidencije nezaposlenih koje nema invaliditet, pokazuju se predrasude, jer se poslodavci pre odlučuju za nekoga ko nema problem“, kaže Irena Rakić.

Značajna i za mlade i za kompanije

Zbog čega je praksa za mlade ljude jako važna, ali i za velike kompanije i mala i srednja preduzeća, objasnila je Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije i navela da, prema rezultatima, stručna praksa zaista daje najbolje efekte na zapošljavanje, jer oko 43 odsto praktikanata ostane u radnom odnosu kod poslodavca.

„Organizovanje prakse svakom preduzeću obezbeđuje kvalitetnu bazu budućih kadrova koja kasnije može da se koristi. Takođe, ovo je i svojevrstan probni rad, pa poslodavci mogu u praktikantima da prepoznaju nekoga ko bi bio dobar deo tima. Istraživanja pokazuju da produktivnost kompanije raste kada se angažuju mladi ljudi, jer mladost donosi ideje, novu kreativnu energiju. Mladima je praksa važna zbog toga što teorijsko znanje mogu da primene u praksi, da steknu iskustvo i dobiju reference, kao i da upoznaju ljude koji im mogu pomoći u daljoj karijeri“, kaže Ljiljana Pavlović.

Ona ponavlja da poslodavci često imaju predrasude kada su u pitanju osobe sa invaliditetom i kada je u pitanju obrazovanje i struka, ali i radni učinak i dodaje da takve predrasude treba razbijati uz dijalog i primere dobre prakse.

„Problem zapošljavanja već godinama pratimo i iskristalisala su se dva ključna problema. Prvi je kapacitet privrede, pre svega malih i srednjih preduzeća i njihove slabe mogućnosti da šire delatnost i otvaraju nova radna mesta, a drugi je obrazovni sistem u Srbiji, koji se još uvek ne temelji na sticanju praktičnih znanja, ali ima pomaka, novih rešenja i uvođenja dualnog obrazovanja, koji bi trebalo da daju dobre rezultate“, kaže Ljiljana.

Ona je iznela interesantne podatke pojedinih istraživanja tržišta koje radi Unija poslodavaca, pa tako prema njihovim podacima čak 61 odsto poslodavaca u Srbiji uopšte ne organizuje praksu, a ostali poslodavci uglavnom praksu organizuju uz podršku NSZ, što pokazuje koliko je značajna ta saradnja i koliko je ta podrška poslodavcima važna. Istakla je i veliku razliku između velikih privrednih sistema i malih privrednih društava.

„Velike kompanije imaju razrađene mehanizme selekcije i saradnju sa institucijama, što omogućava svakom mladom čoveku da dobije kvalitetnu praksu i stekne pravo iskustvo. To nije slučaj kada su u pitanju mala i srednja preduzeća, a i zainteresovanost mladih da rade kod njih je znatno manja. Oni na praksu gledaju kao na trošak, za razliku od velikih kompanija kojima je to investicija“, ističe Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije.

Strategije za zapošljavanje OSI

Jedna od korporacija koja se uključila u program radne prakse je i „Delta holding“, koji već godinama ima dobru saradnju sa Forumom mladih sa invaliditetom. Tijana Koprivica, iz te kompanije, ističe da oni imaju strategiju za zapošljavanje OSI, koja je upravo urađena u saradnji sa Forumom, kako bi napravili najbolje okruženje i uslove za rad u kojima će osobe sa invaliditetom moći da pokažu svoje realne kapacitete i da se osećaju dobro na radnom mestu.

„U našoj kompaniji trenutno imamo 46 zaposlenih osoba sa invaliditetom i kad god bismo nekoga zapošljavali uvek smo kontaktirali Forum mladih osoba sa invaliditetom, jer je njihova baza bila dragocena za nas, kao i predselekcija koju rade. Na taj način smo uvek dobijali prave kandidate koji su mogli da odgovore na zahteve. U okviru ove radne prakse dobili smo dve sjajne kandidatkinje koje su odlično obavljale posao i želimo da nastavimo saradnju sa Forumom u različitim oblastima, vezano za poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom“, kaže Tijana, ističući važnost usklađivanja sistema obrazovanja i potreba tržišta rada, kako bi poslodavci bili u prilici da angažuju osobu sa adekvatnim kvalifikacijama za određenu poziciju.

Nastavak dobre saradnje sa privredom, rušenje predrasuda kroz primere dobre prakse i obezbeđivanje većeg broja radnih praksi za mlade sa invaliditetom, koja će im omogućiti da brže i lakše dođu do posla, neki su od zaključaka konferencije „Radna praksa za mlade sa invaliditetom“.

Saradnja sa kompanijama

Kompanije kod kojih praktikanti obavljaju radnu praksu su: Delta holding, Delta motors, Elektroprivreda Srbije, Ernst&Young, Nestle, Delhaize, Srbija Kargo, Wurht, Sosijete ženeral Srbija, Zaštitna radionica d.o.o.

Forum mladih sa invaliditetom počev od 2008. godine intenzivno radi na zapošljavanju osoba sa invaliditetom na otvorenom tržištu rada. U skladu sa tim, kreiran je Program zapošljavanja osoba sa invaliditetom i ostvarena saradnja sa oko 50 kompanija, malih i srednjih preduzeća. Realizacijom programa omogućeno je zapošljavanje preko 300 osoba sa invaliditetom.

Autorka teksta: Jelena Bajević

Tekst je izvorno objavljen u biltenu „Poslovi” – besplatnoj publikaciji o zapošljavanju (br. 784-785, 4.7.2018, Nacionalna služba za zapošljavanje, .pdf).

***

Projekat radne prakse je podržan od strane Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije u okviru tematske grant šeme „Podrška inovativnim pristupima povećanja zapošljavanja i zapošljivosti mladih”, koja je deo projekta „Podrška sprovođenju Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike u Republici Srbiji sa fokusom na politiku zapošljavanja i povećanja zapošljivosti mladih” („Inicijativa za zapošljavanje mladih“).

Inicijativa za zapošljavanje mladih je deo programa „Od obrazovanja do zapošljavanja – From Education to Employment (Е2Е)”, koji finansijski podržava Švajcarska kancelarija za saradnju u Srbiji (Swiss Cooperation Office in Serbia – SCO), a sprovodi Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije. Više o projektu saznajte na adresama www.socijalnoukljucivanje.gov.rs/YEI i znanjemdoposla.rs