Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Evropska komisija je u godišnjem izveštaju o napretku ocenila da je Srbija dovoljno ispunila politička merila, ali da mora da se usredsedi na vladavinu prava, uključujući reformu državne uprave, jačanje pravosuđa i efikasniju borbu protiv korupcije. Srbija takođe treba da nastavi normalizaciju odnosa sa Prištinom, kao i da počne da se usaglašava sa EU u oblasti spoljne politike. Ekonomske reforme moraju biti prioritet, kao i bolje ekonomsko upravljanje, a Srbija ne bi trebalo da počne da gradi Južni tok sve dok se sporazum o tome ne uskladi sa evropskim propisima, stav je Evropske komisije. Premijer Srbije Aleksandar Vučić je rekao povodom izveštaja da će Srbija nastaviti da neguje odnose sa Rusijom ali ne nauštrb odnosa sa EU.

U izveštaju se podvlači se da je pokretanje pregovora o članstvu Srbije i EU u januaru ove godine bilo “novi ugaoni kamen u težnji Srbije da se priključi EU”, što je kao svoj cilj potvrdila i nova vlada u Beogradu. Navodi se da se analitički pregled usklađenosti zakonodavstva ili skrining odvija prema planu.

“Ključno je”, kako je naglašeno, “i da Srbija nastavi da ispunjava date obaveze o regionalnoj saradnji i normalizaciji odnosa s Kosovom kroz stalnu primenu u dobroj veri svih dogovora sklopljenih u dijalogu, tako da pregovori o članstvu nastave da glatko teku”.

“U spoljnoj i bezbednosnoj politici Srbija takođe mora postepeno usaglašavati svoje politike i stavove s politikom EU, u razdoblju do ulaska u članstvo”, navodi se u ključnim nalazima Izveštaja Evropske komisije.

Kad je reč o “političkim merilima” za članstvo u EU, EK ističe da su izbori u Srbiji u martu protekli uz učešće svih stranaka i transparentno, a evropsko opredeljenje je nanovo dobilo snažnu podršku vladajuće koalicije.

S obzirom na podršku, odnosno većinu koju ima u parlamentu, “nova vlada mora da iskoristi priliku da žustro nastavi reforme”.

Još napora za borbu protiv korupcije

Srbija je ostvarila “određen napredak” u reformi javne uprave, usvojila je sveobuhvatnu strategiju i osnažila koordinaciju i planiranje, ali je potrebno rešavati slabosti u državnoj upravi a preporuke nezavisnih tela treba bolje sledititi.

Reforma pravosuđa i borba protiv korupcije su u ranoj fazi i treba da budu pojačane strogim nadzorom i mehanizmima za njihovo usaglašavanje, ističe izvršno telo EU.

Potrebno je nastaviti napore kako bi pravosuđe bilo nezavisno i efikasno i usvojiti još neke ključne zakone, kao što su zakoni o besplatnoj pravnoj pomoći, o uzbunjivačima i o sukobu interesa.

U izveštaju se navodi da postoji snažno političko opredeljenje za borbu protiv korupcije, da se istražuje više slučajeva korupcije na visokom nivou, ali da je korupcija i dalje prisutna u mnogim oblastima.

Srbija mora da ostvari kontinuirane rezultate u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, preporuke su Evropske komisije.

Evropska komisija dodaje da “Parada ponosa koja je u Beogradu 28. septembra protekla bez većih ometanja, predstavlja važan ugaoni kamen u efikasnom sprovođenju ljudskih prava”.

Ukazuje se da je potrebno u potpunosti štititi osnovna prava u praksi, uključujući zaštitu najranjivijih grupa.

Takođe EK naglašava da je u Srbiji nužno primeniti reforme, uz ustavne promene koje će predstavljati bitan napredak u pregovorima o članstvu, uz jačanje nezavisnih regulatornih tela.

Srbija posvećena dijalogu s Prištinom

U izveštaju se podvlači da je Srbija nastavila da igra pozitivnu ulogu u regionalnoj saradnji i normalizaciji odnosa s Kosovom uz predanost u primeni Sporazuma Beograd-Priština i dogovora u dijalogu.

“Ali”, kako je navedeno, “bez obzira na prevremene izbore na obe strane, Srbija mora nastaviti da postiže rezultate u normalizaciji odnosa s Kosovom kroz stalno sprovođenje u dobroj vezi svih dogovora, tako da pregovori o članstvu (s EU) nastave da glatko teku”.

U preporukama se navodi da je će se poglavlje 35 rano otvarati u ranoj fazi pregovora što će pružiti dobar okvir za praćenje primene postignutih sporazuma.

Jedan upućeni zvaničnik EU je novinarima objasnio da pre svega Nemačka traži da Srbija opipljivo sprovodi dogovore s Prištinom da bi se otvorilo poglavlje 35 pregovora o članstvu s EU, što je povezano i s otvaranjem ključnim poglavlja 23 i 24 o vladavini prava i temeljnim slobodama.

U poglavlju 35 će se pregovarati i o normalizaciji odnosa s Kosovom, a na opasku da je teško da Srbija napreduje u normalizaciji ako ne postoji vlada u Prištini, rečeno je da se mogu rešavati konkretna pitanja mosta u Kosovskoj Mitrovici, energetike, ilegalnih prelaza i drugog.

Potrebne opsežne ekonomske reforme

Evropska komisija takođe ukazuje na rast srpske privrede od 2,5% u 2013, ali i stagnaciju zbog pada domaće tražnje i ukazuje na to da je izvoz jedino nastavio da raste.

Nezaposlenost je dostigla stopu od 20% radno sposobnog stanovništva, a “Srbija ima veliki budžetski deficit, dok ekonomiju remeti i dalje veliki udeo nenaplativih kredita, poplave su dodatno pogoršale ekonomsku situaciju”.

“Srbija je pokrenula ozbiljan program ekonomskih reformi usvajajući nove zakone o tržištu rada, privatizaciji i stečaju, platama i penzijama”, navodi se u izveštaju EK.

I podvlači da su “bitni napori i dalje nužni”, kako se napominje, “da se uhvati u koštac s velikim budžetskim deficitom tako što će se u prihvatljive razmere svesti izdaci države, uspostaviti budžetska disciplina i poboljšati ubiranje poreza”.

“Moraju se sprovesti i široke strukturne reforme, obrazovni sistem učiniti delotvornijim”, navodi EK.

“Napredak je nužan u privatizaciji i preustrojstvu preduzeća u ddržavnom vlasništvu, da se svedu na razumnu meru državne subvencije i poboljšaju uslovi poslovanja”.

Izvršno telo EU naglašava da se srpsko zakonodavstvo mora usklađivati s propisima EU uporedo s pregovorima o članstvu, “što obuhvata sektor energije, uključujući gasovod Južni tok, prirodnu sredinu, klimatske promene, državne subvencije, zdravstvo i socijalnu zaštitu i politiku azila”.

Izvor: Beta, EurActiv.rs