Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Dragana Malidžan Vinkić, koordinatorka za obrazovanje, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije

Digitalna uključenost predstavlja pristup ljudi informaciono-komunikacionim tehnologijama (IKT), kao i osnaživanje ljudi da putem IKT doprinesu digitalnoj ekonomiji i društvu, sopstvenom, ekonomskom i društvenom razvoju. Digitalna uključenost ne predstavlja samo posedovanje računara, pametnog telefona ili pristup internetu, već kompetencije koje su neophodne za ravnopravno učešće u digitalnom dobu (obrada informacija, kreiranje sadržaja, bezbednost, komunikacija, rešavanje problema), kao i pristup informacijama, elektronskim javnim uslugama, servisima, aplikacijama…

Digitalna uključenost kao aspekt socijalne uključenosti obuhvata pristupačne IKT, odnosno razvijanje tehnoloških rešenja u skladu sa principima univerzalnog dizajna, asistivne tehnologije, digitalne veštine. Povećanje digitalne uključenosti dovodi do smanjenja jaza između ljudi kojima su IKT lako dostupne i jednostavne za korišćenje i onih kojima to nisu.

Paradoksalno je da u svetu u kojem je digitalizacija u usponu, i u kojem IKT alatke treba da olakšaju život, istovremeno postavljaju nove izazove pred ljude koji se inače nalaze u nepovoljnijem položaju u odnosu na opštu populaciju.

U Evropskoj strategiji za osobe sa invaliditetom (2010–2020)  digitalna uključenost u svom najširem obliku obuhvata prevazilaženje barijera koje se odnose na pristupačnost, participaciju, jednakost, zapošljavanje, obrazovanje i socijalnu zaštitu. Viđena kao jedna od ključnih oblasti u Strategiji, digitalna uključenost ne predstavlja samo političku već i moralnu obavezu, stoga je Evropski parlament i Savet Evropske unije na predlog Evropske komisije usvojio Direktivu o pristupačnosti veb-stranica i mobilnih aplikacija organa javnog sektora, kako bi se odgovorilo na potrebe 80 miliona osoba sa invaliditetom u EU i omogućilo njihovo puno učešće u digitalnoj ekonomiji i društvu. Direktiva pored pristupačnosti naglašava važnost društvene participacije, razvoj produkata i servisa u skladu sa potrebama ljudi sa invaliditetom, pristup različitim asistivnim i drugim tehnologijama (na primer automatizovane mašine, uređaji za prodaju karata,  interaktivni terminali za samoposluživanje na stanicama, u bankama…) i razvoj ovog tržišta, kako bi se osigurao veći stepen samostalnosti i smanjila potreba za drugim uslugama zdravstve i socijalne zaštite.

Digitalna uključenost u Srbiji

Prema istraživanju Republičkog zavoda za statistiku, u Republici Srbiji postoje veliki pomaci na polju pristupa internetu. Naime, podaci iz 2017. ukazuju na to da skoro 73% domaćinstava u Srbiji poseduje internet priključak. Ovaj procenat beleži porast u odnosu na prethodni period izveštavanja kada je 2013. godine 55,8% domaćinstava posedovalo internet priključak. Međutim, kada se uzmu u obzir geografske oblasti, primetan je digitalni jaz gde 78% domaćinstava u gradskim naseljima poseduje internet priključak, a u ruralnim 63%. Najveća zastupljenost je u Beogradu i iznosi 82%.

U okviru javnih digitalnih servisa: javne digitalne usluge i elektronske uprave, postoji napredak u pogledu prilagođavanja medijskih sadržaja osobama sa invaliditetom, kao što je na primer titlovanje, a 2015. je donet Zakon o upotrebi znakovnog jezika i uložena su sredstva u otvaranje prevodilačkog servisa za srpski znakovni jezik, koji je dostupan za gluve i nagluve osobe. Međutim, postoji još prostora za unapređenje kako bi ova usluga bila dostupna na teritoriji cele Srbije.

Prema podacima iz 2015. godine, 48% internet prezentacija organa državne uprave, 69% organa teritorijalne autonomije i 54% lokalnih samouprava, ispunilo je osnovne standarde pristupačnosti osobama sa invaliditetom. Zakon o elektronskoj upravi koji je donet 2018. godine reguliše ovu oblast zajedno sa Uredbom, ali su potrebni dodatni napori da se sprovedu zakonske obaveze svih organa javne uprave (na nacionalnom i lokalnom nivou) da poseduju svoj veb-sajt i uređuju ga u skladu sa osnovnim principima ePristupačnosti. To znači da se usluga elektronske uprave pruža na način koji obezbeđuje pristup i korišćenje informacija i dokumenata osobama sa invaliditetom bez tehničkih, audio-vizuelnih, semantičkih i jezičkih ograničenja. Istraživanje Republičkog zavoda za statistiku Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, 2018. pokazuje da 37,3% internet populacije koristi internet usluge umesto da ostvaruje lične kontakte ili da posećuje javne ustanove ili organe administracije, a najčešće radi dobijanja informacija sa veb-sajtova javnih institucija i za preuzimanje zvaničnih obrazaca. Ispitanici/ice koji nisu preuzimali obrasce kao glavni razlog navode da za tim nisu imali potrebe, a kao drugi razlog – nedostatak veština.

Kada je reč o ljudskom kapitalu, odnosno posedovanju digitalnih veština, podaci iz poslednjeg Popisa stanovništva (2011) pokazali su nizak nivo kompjuterske pismenosti u Republici Srbiji – 51% lica starosti od 15 i više godina kompjuterski je nepismeno, 34,2% lica kompjuterski je pismeno, dok je 14,8% delimično kompjuterski pismeno. Upravo te nedostajuće veštine za digitalnu eru mogu da povećaju postojeći disparitet. Ključ uspeha u ovom izazovu ne nalazi se u pohađanjima jednokratnog kursa, već u sistemskom ulaganju u razvoj digitalnih veština učenika/ca, mladih, ali i odraslih i starijih lica, kao i njihovoj posvećenosti celoživotnom učenju u skladu sa novim izazovima koje donosi digitalno doba.

Na ovaj nedostatak veština treba gledati kao priliku za ulaganje u razvijanje ključnih digitalnih veština građana i građanki bez obzira na uzrast, a kada govorimo o predstavnicima i predstavnicama osetljivih grupa, dodatnu pažnju treba posvetiti pristupu informacijama i pristupačnosti IKT-a kako bi se povećala njihova društvena i ekonomska participacija. Stepen digitalne uključenosti jednog društva pokazuje spremnost jedne zajednice da potpuno prihvati digitalno doba.

(Tekst je izvorno objavljen kao Uvodnik 58. Biltena o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva.)