Vlada republike SrbijeVlada Republike Srbije

Jezici

Diskusija o samohranom roditeljstvu

Objavljeno 08.05.2015.

single_mom - ilustracijaDiskusiju o samohranom roditeljstvu organizovali su Ženska parlamentarna mreža (ŽPM), Beogradski fond za političku izuzetnost (BFPE) i Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije (SIPRU Tim), a održana je 14. aprila 2015. godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Učesnici/e diskusije bili su: narodne poslanice, aktivisti/kinje asocijacija i udruženja samohranih roditelja, aktivisti/kinje ženskih organizacija, predstavnici/e vladinih tela i međunarodnih organizacija. Ideja skupa bila je da se dogovore naredni koraci i moguća saradnja ŽPM kao neformalnog parlamentarnog tela sa udruženjima samohranih roditelja.

Diskusija

Gordana Čomić, koordinatorka ŽPM je otvorila diskusiju: “Naš cilj je da kao predstavnice Ženske parlamentarne mreže promenimo položaj samohranih roditelja u Srbiji, na bilo koji način na koji možemo. Skupština treba da bude i podloga za dijalog o različitim temama. Mi, narodne poslanice, treba da se okupimo i da budemo osnova za ovaj dijalog, kako bismo pokazali narodu da je Narodna skupština i njihova kuća”.

Milana Lazić, koordinatorka SIPRU Tima govorila je o samohranim roditeljima koje država prepoznaje kao osetljivu kategoriju samo u pojedinim zakonskim rešenjima kao i o njihovom teškom ekonomskom i socijalnom položaju. “Samohrani roditelji su u velikoj meri zastupljeni u dugovanjima za različite socijalne troškove. Mnogi od njih žive i ispod realne linije siromaštva koja je u Srbiji negde oko 10 hiljada dinara po članu domaćinstva. Jedan broj samohranih roditelja ne može sebi da priušti čak ni grejanje, a veliki broj njih živi u prenaseljenim stanovima, zajedno sa mnogim drugim osobama, bez dovoljno prostora. Naš Tim zajedno sa Ministarstvom za rad priprema program reformi u oblasti zapošljavanja koji za cilj ima unapređenje statusa ugroženih grupa. Među njima su i mere za samohrane roditeljime”, rekla je Milana Lazić. Milana Lazić je najavila i amandmane koje pripremaju zajedno sa Divac Fondacijom na Zakon o porodici, Zakon o radu, Zakon o finansijskoj podršci osobama sa decom, Zakon o ministarstvima itd. kako bi unapredili status samohranih roditelja.

Vanja Macanović, pravnica Autonomnog ženskog centra (AŽC) i dugogodišnja aktivstkinja, govorila je o rodno zasnovanom nasilju kroz koje prolaze samohrane majke. “Pitanja neplaćanja alimentacije su predmet čak 12% sve besplatne pravne pomoći koju pružamo kao AŽC, ali se ovaj procenat višestruko povećava kada je reč o pisanju konkretnih podnesaka. Nedavanje propisanog izdražavanja za decu je rodno zasnovano nasilje, s obzirom da se žene u ulozi krivaca nalaze u svega 10% ovih krivičnih dela”, rekla je Macanović. Često se koristi i institut odlaganja obaveza, pa se čak dešava i da krivcu bude naloženo da novac uplati u humanitarne svrhe, a njegovo dete i dalje ostaje bez sredstava. Kazne su često uslovne, a uslovne osude često slede i nakon uslovnih, tako da de facto nije obezbeđno izvršavanje ove obaveze. Iako AŽC pozdravlja osnivanje Alimentacionog fonda u nacrtu Građanskog zakonika, bolje je da se ova oblast uredi posebnim zakonom. Ovo je neophodno jer neka deca ne primaju alimentaciju i ne postoje sredstva kojima im se to može nadoknaditi osim Fondom za alimentaciju. Kao model dobre prakse pomenut je slovenački model koji objedinjuje nekoliko različitih fondova. Alimentacioni fond bi se finansirao iz različitih izvora, a svakom detetu bi isplaćivao jednaku, unapred utvrđenu sumu. Aktivstkinje Autonomnog ženskog centra takođe imaju predlog amandmana na Zakon o izvršenju i obezbeđivanju kojima bi se propisale posebne zabrane za one koji ne ispunjavanju svoje obaveze plaćanja alimentacije. Ovo bi uključivalo i privremenu zabranu izdavanja vozačke dozvole, pasoša, registracije vozila itd.

Ivona Gvozdenović, koordinatorka u Divac fondaciji je predstavila njihov projekat za pomoć samohranim majkama u zapošljavanju. Ideja za rad sa samohranim porodicama proistekla je iz prethodnog iskustva rada sa izbeglicama i raseljenim licima. Polazno istraživanje koje je Divac fondacija sprovela sa udruženjem Jelek ukazuje da postoji oko 116,000 samohranih roditelja, uz pretpostavku da je broj ovih porodica još veći. Od toga, njih 30% se nalazi na donjoj liniji siromaštva, dok sistem i dalje pati od neprepoznavanja posebne kategorije samohranog roditeljstva. Preporuka Divac fondacije je da je ovo neophodno izmeniti i urediti kao i za ostale ranjive grupe. Nakon polaznog istraživanja, Divac fondacija je pokrenula konkurs za dodelu sredstava za samozapošljavanje za samohrane roditelje. Problem na koji su korisnici/e naišli je prijavljivanje poslova i automatski gubitak socijalne pomoći. Za bolje programiranje mera podrške potrebna je koordinacija svih zainteresovanih strana.

Nakon uvodnih prezentacija, usledila je diskusija u kojoj su predstvnici/e udruženja samohranih roditelja predstavili svoje lične priče i podelili iskustva njihovih korisnika/ica. U dijalogu sa narodnim poslanicama, došli smo do zajedničkih preporuka.

Zajedničke preporuke

  1.  Učiniti kategoriju samohranog roditeljstva vidljivom;
  2. Ukloniti diskriminatorni element iz određenja samohranog roditeljstva i uvažavati rodnu perspektivu i implikacije samohranog roditeljstva;
  3. Podsticati umrežavanje samohranih roditelja, njihovih udruženja i drugih NVO, kao i donosilaca odluka, a prvenstveno u cilju jačanja njhovog glasa, kao i smanjenja teritorijalnih nejednakosti;
  4. Raditi na unapređenju ekonomskog statusa samohranih roditelja i lakšem uključivanju na tržište rada;
  5. Zagovarati samostalno roditeljstvo kao slobodan izbor i ljudsko pravo.

Dalji koraci

  1. Ženska parlamentarna mreža će organizovati preko nadležnog Odbora javno slušanje na temu samohranog roditeljstva kako bi se u Skupštini čule sve relevantne organizacije i udruženja i osmislio dalji tok akcije u narednih mesec dana;
  2. Autonomni ženski centar i Divac fondacija će dostaviti svoje predloge amandmana, dok će Ženska parlamentarna mreža organizovati sastanak sa ove dve organizacije u narednih mesec dana kako bi se dogovorili naredni koraci.

Saznajte više:

 

Komentari

 
0

 Podeli

Napiši komentar

Unesite komentar


Ime


e-mail


website


Povezane vesti

Bilten o socijalnom uključivanju

Arhiv biltena o socijalnom uključivanju

Aktuelnosti > <

Kalkulator socijalnih davanja

Blog > <

Aktuelni dokumenti > <

Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji
Decembar, 2021 arrow right pdf [3 MB]
SILC u Republici Srbiji: Metodološki okvir i analiza izabranih pokazatelja siromaštva i nejednakosti
Decembar, 2021 arrow right pdf [2 MB]
Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj osoba koje žive sa HIV
Decembar, 2021 arrow right pdf [305 KB]
E2E: Utvrđivanje institucionalnog okvira za uspostavljanje Nacionalne standardne klasifikacije zanimanja u Srbiji
Decembar, 2021 arrow right pdf [709 KB]
Analiza održivih modela za obezbeđivanje pristupa čistoj pijaćoj vodi, kanalizaciji i električnoj energiji stanovnicima podstandardnih romskih naselja u Republici Srbiji
Decembar, 2021 arrow right pdf [4 MB]
Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj nacionalnih manjina
Decembar, 2021 arrow right pdf [174 KB]
Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj migranata i tražilaca azila
Decembar, 2021 arrow right pdf [219 KB]
Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj dece
Decembar, 2021 arrow right pdf [439 KB]
Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj mladih
Decembar, 2021 arrow right pdf [456 KB]
Položaj osetljivih grupa u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji – položaj starije populacije
Decembar, 2021 arrow right pdf [307 KB]