Vlada Republike Srbije
Svetska banka i Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva inicirali su i podržali izradu studije: Analiza uticaja krize na tržište radne snage i životni standard u Srbiji. Centar za liberalno demokratske studije (CLDS) dodatno je analizirao podatke iz Ankete o radnoj snazi i podatke iz modula o uticaju svetske ekonomske krize, koju je Republički zavod za statistiku sproveo u aprilu 2008. godine.
U okviru ovog istraživanja, Strateški marketing je realizovao kvalitativnu analizu koja je dala bolji uvid u to na koji je način finansijska kriza uticala na najugroženije grupe stanovništva, ali i na koje načine se bore sa nepovoljnim uticajima finansijske krize.
Analiza uticaja krize na tržište radne snage i životni standard u Srbiji daje detaljan pregled karakteristika tržišta radne snage u periodu pre nastanka krize, i navodi da su karakteristike tržišta radne snage bile nepovoljne – niska stopa ekonomske aktivnosti i zaposlenosti, i visoka ali opadajuća stopa nezaposlenosti. Tržište radne snage sagledava se sa različitih aspekata, u odnosu na pol, starosnu strukturu, nivo obrazovanja, zatim kroz stanje po određenim sektorima privrede kao i po regionalnoj strukturi tržišta radne snage.
Takođe, navodi se pregled životnog standarda u periodu pre nastanka krize, koji je obeležen pre svega značajnim smanjenjem apolutnog siromaštva. U nastavku analize sagledava se uticaj krize kroz tržište rada, odnosno promene zaposlenosti po regionima (urbano i ostalo), sektorima privrede, polnoj strukturi, profilu nezaposlenih, nivou obrazovanja, sa naglaskom na ugrožene grupe i njihovo stanje u toku krize. Sagledan je i nivo osetljivosti radnog statusa na krizu (aktivni/neaktivni), osetljivost zarada na krizu i distribucija potrošnje u toku krize.
Dolazi se do zaključka da je tokom krize došlo do pogoršanja životnog standarda i porasta siromaštva u Srbiji, ali da je nivo siromaštva u prvoj polovini 2009. godine još uvek niži od onog koji je zabeležen 2006. i 2007. godine. Isto tako iako se srpska privreda u periodu pre krize odlikovala niskom produktivnošću, niskim nivoom štednje i izvoza, u toku krize srpska privreda se ipak održala na nogama. To je posledica kako blagosti recesije u razvijenim zemljama i male izvozne zavisnosti Srbije, tako i podrške međunarodnih institucija Srbiji i nekih dobrih poteza Narodne banke.
U nastavku Analize daju se neke preporuke za ublažavanje efekata krize. U uslovima prevelike javne potrošnje i visokog budžetskog deficita, Srbija ne raspolaže dovoljnim finansijskim sredstvima i nema na raspolaganju širok izbor mera intervencionističke politike.
Pored napora koje Vlada već preduzima da bi ublažila efekte krize, u narednom periodu bi se moglo razmotriti i dodatno preusmeravanje aktivnih mera na tržištu rada, a posebno javnih radova, ka regionima i grupama koje su najviše pogođeni tokom krize.
U sferi državne politike finansijske podrške za siromašne posebno je važno da novi Zakon o socijalnoj zaštiti bude usvojen što pre i da delovi zakona koji se odnose na novčane naknade za siromašne stupe na snagu već 2010. godine.
pdf [3 MB]
Napiši komentar