Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Predstavnici više nevladinih organizacija Zapadnog Balkana i Turske potpisali su 14. marta Beogradsku deklaraciju o razvoju socijalnog preduzetništva koja treba da doprinese prepoznavanju značaja tog sektora za ekonomski i socijalni razvoj i pruži smernice za njegovo unpaređenje u regionu. Potpisivanjem na regionalnom forumu u Beogradu deklaracija je i zvanično predstavljena, dva meseca nakon donošenja deklaracije o socijalnom preduzetništvu u EU. Na Forumu socijalnih inovacija je konstatovano da se zemlje regiona suočavaju sa sličnim problemima u tom sektoru: od nerazumevanja koncepata i nerazlikovanja sektora od nevladinih organizacija, neadekvatnih propisa i zastoja u donošenju zakona, do problema u finansiranju i institucionalnoj podršci. Na skupu je iznet je i podatak da je u EU 4,5% radno aktivnog stanovništva zaposleno u socijalnoj ekonomiji koja doprinosi sa 10% evropskom bruto domaćem proizvodu, dok je u Srbiji zaposleno 1,1% ljudi.

Beogradsku deklaraciju o razvoju socijalnog preduzetništva Zapadnog Balkana i Turske su na Forumu socijalnih inovacija u Beogradu potpisali predstavnici sedam nevladinih organizacija iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Kosova, Albanije i Turske. Deklaraciju je do sada podržalo više od 200 organizacija civilnog društva i socijalnih preduzeća iz regiona, a od sada je dostupna za potpisivanje na sajtu o Deklaraciji (www.belgradedeclaration.net).

Predstavljajući Deklaraciju na skupu predstavnik organizacije Trag Vladimir Radojičić rekao je da je motiv za donošenje tog dokumenta bila “želja da se popravi realnost sa kojom se suočavaju građani zemalja regiona” a koja je opterećena ozbiljnim ekonomskim i socijalnim problemima, poput siromaštva, nejednakosti i nezaposlenosti.

“Mi duboko verujemo da je našem regionu potreban novi model ekonomskog i društvenog razvoja koji će biti pravičniji, inkluzivniji i održiviji a razvoj socijalne ekonomije treba da predstavlja motor izgradnje takvog društva”, rekao je Radojičić.

Radojičić, koji je Deklaraciju predstavio ispred Koalicije za razvoj socijalnog preduzetništva i regionalnih partnera, istakao je među ključnim principima dokumenta potrebu da EU, zemlje Zapadnog Balkana i Turska u svojim javnim politikama “ozvaniče opredeljenje za razvoj socijalnog preduzetništva”.

Kao drugi princip naveo je partnertstvo javnih institucija sa civilnim i poslovnim sektorom i sektorom socijalnog preduzetništva na razvoju socijalne ekonomije.

Prema njegovim rečima, treći princip Deklaracije je rast socijalnih preduzeća koji institucije treba da podrže pomažući socijalnim preduzećima u izgradnji kapaciteta i kroz saradnju.

U Deklaraciji je iznet stav da je neophodno da EU pruži finansijsku podršku razvoju socijalnih preduzeća, posebno u okviru pretpristupnih fondova.

Na skupu koji su organizovali Smart kolektiv i Koalicija za razvoj socijalnog preduzetništva ukazano je da je Beogradska deklaracija predstavljena samo dva meseca posle Strazburške deklaracije koja je doneta u EU u januaru. Strazburška deklaracija, koju je do sada potpisalo 720 organizacija, predstavlja strateški dokument koji nije obavezujući ali koji daje smernice i ukazuje na doprinos socijalnog preduzetništva ekonomskom i socijalnom razvoju.

Nerazumevanje koncepta

Na skupu je konstatovano da se Zapadni Balkan lako “udružio” oko teme socijalnog preduzetništva, ali da u regionu uglavnom vlada nerazumevanje tog koncepta što delom prističe i zbog samog termina “socijalni”. Više učesnika debate je ocenilo da bi pogodniji bio termin “društveno preduzetništvo”, jer se pogrešno misli da je taj sektor namenjen rešavanju samo problema socijalno ugroženih osoba, a ne društva uopšte.

Ocenjeno je da socijalno preduzetništvo, da bi bilo održivo, mora da se zasniva na potrebi, odnosno bez nasilne intervencije i nametanja, kao i da se u mnogim zemljama regiona ne pravi razlika u odnosu na nevladine organizacije.

U zemljama regiona u sektoru socijalnog preduzetništva nedostaje stručno znanje, zbog čega je bitan razvoj saradnje i razmene informacija, rekao je menadžer Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva u Vladi Srbije Žarko Šunderić sumirajući raspravu o ulozi socijalnog preduzetništva u ekonomskom i društvenom razvoju.

Na skupu je rečeno da se u većini zemalja regiona radi na zakonima o socijalnom preduzetništvu, ali da je u nekima taj proces u zastoju ili prekinut. Ukazano je da “treba paziti šta se želi” odnosno da oblast treba regulisati ali da treba izbeći preveliko mešanje države.

Kako se to radi u EU…

Generalna sekretarka Evropskog pokreta Maja Bobić rekla je da je u EU zaposleno 11 miliona ljudi ili 4,5% radno aktivnog stanovništva u socijalnoj ekonomiji koja doprinosi sa 10% evropskom bruto domaćem proizvodu.

Bobićeva koja predsedava Koalicijom za razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji, rekla je i da je svako četvrto preduzeće u EU, a u tri članice – Belgiji, Francuskoj i Finskoj, i svako treće socijalno preduzeće.

Ona je dodala da je EU prepoznala doprinos tog sektora ukupnom razvoju i istakla da su ideje socijalnog preduzetništva slične evropskim vrednostima o socijalnoj koheziji i solidarnosti.

Navela je i podatak da je u višegodišnjem budžetu EU za period 2014-2020. izvdvojeno 815 miliona evra za zapošljavanje i socijalne inovacije, od čega je 171 milion namenjen socijalnim preduzećima a ta sredstva će moći da koriste kroz programe mikrofinansiranja, mikrokreditiranja i obuke.

A kako u Srbiji i regionu

Bobićeva je navela da je u Srbiji samo 1,1% građana zaposleno u sektoru socijalnog preduzetništva. Dodala je i da u Srbiji sada postoji oko 1.300 socijalnih preduzeća, kao i da je u toku novo mapiranje tih organizacija.

Ona je rekla da su zakon o socijalnom preduzetništvu “na čekanju” zbog izbora, kao i da je nacrt zakona koji je predstavila prethodna vlada kritikovan jer je, između ostalog, predviđao veliku intervenciju države u distribuciji profita.

Prema njenim rečima, u Srbiji nedostaje finansijska i institucionalna podrška sektoru, koja se svodi na saradnju sa vladinim Timom za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.

Izvršni direktor Centra za institucionalni razvoj Zoran Stojkovski je rekao da u Makedoniji deluje oko 100 socijalnih preduzeća, od kojih neka po modelu još iz vremena SFRJ, kao i da je u toku donošenje zakona o socijalnom preduzetništvu. Stojkovski je rekao da se u izradi zakona naišlo na vrlo dobar prijem i razumevanje u nadležnom ministarstvu, ali je izrazio bojazan da bi zakon tokom usvajanja mogao biti izmenjen.

Predstavnik Foruma građanskih inicijativa Sefe Govori rekao da je socijalno preduzetništvo sasvim nov koncept na Kosovu, da ima poneka takva organizacija, ali da donatori smatraju da ima potencijala za razvoj tog sektora.

Predstavnik Fondacije Mozaik DŽenan Šarić ocenio je da je zakonski okvir u BiH podsticajan jer daje organizacijama iz neprofitnog sektora mogućnost da formiraju društvena, odnosno socijalna preduzeća, a kao ograničavajući faktor je izdvojio nedorečenu fiskalnu politiku.

Predstavnik Fondacije za aktivno građanstvo Anto Janković da je stanje u Crnoj Gori relativno dobro ali da postoji nerazumevanje koncepta socijalnog preduzetništva. Kako je rekao, zakon kojim bi se uredila ta oblast nije na dnevnom redu crnogorske vlade za ovu godinu, ali će možda biti 2015.

Direktorka Centra za promenu i menadžment konflikta Julijana Hodža rekla je da u Albaniji postoji svest to potrebi razvoja tog sektora i da se vodi debata o tome. Navela je da je u nedavno donetoj Strategiji o zapošljavanju socijalno preduzetništvo prepoznato kao jedan od prioriteta i da vlada izdvaja sredstva, pre svega za zapoljšavanje žena u ruralnim oblastima.

Predstavnica Fondacije trećeg sketora Ajsegul Ekmeči je rekla da u Turskoj često nema razlike između nevladinih organizacija i socijalnih preduzeća koja se umesto da organizuju privrednu aktivnosti prijavljuju se za fondove.

Autor: M.P, preuzeto sa www.euractiv.rs

Foto: Smart kolektiv/Maja Medić