Budžet Evropske unije može biti snažan pokretač rasta i razvoja. Fondovi Evropske unije pomažu transformaciju manje razvijenih regiona i smanjuju nejednakost širom Evropske unije.
Ipak, novi izveštaj Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost (EIGE) procenjuje da se manje od 1% Strukturnih i investicionih fondova Evropske unije izdvaja za unapređivanje rodne ravnopravnosti, pri čemu se uvođenje rodne politike u glavne tokove tretira kao tema koja nema veliki uticaj na postojeći sadržaj programa finansiranja.
Predlozi za budžet posle 2020. godine – Višegodišnji finansijski okvir Evropske unije (MFF) – pokazuju još niži stepen ambicije. Ovo je u suprotnosti sa pravnim i političkim obavezama Evropske unije da se premosti jaz među polovima koji opstaje širom svih država članica.
„Dok Evropska unija sastavlja svoj ‘budžet za budućnost’, mi iznosimo predloge kako da sledeći MFF bude od koristi za budućnost čitavog stanovništva. Trenutno žene zarađuju manje, provode više vremena oko nege i kućnih poslova i na kraju završe sa značajno nižim penzijama nego muškarci. Programi finansiranja predstavljaju najdirektniji način da resursi Evropske unije dođu do onih kojima su potrebni i da imaju uticaj na živote pojedinaca – rodno budžetiranje bi obezbedilo ženama i muškarcima jednaku korist”, rekla je Virdžinija Langbek, direktorka EIGE.
Rodno budžetiranje je instrument koji pomaže da se identifikuju različiti položaji i potrebe žena i muškaraca i da se u skladu s njima alociraju odgovarajući resursi. Ovo može uključiti prepoznavanje neplaćenog rada žena: više od jedne trećine žena širom Evropske unije svakodnevno brine o članovima porodice, dok skoro 80% njih kuva ili obavlja kućne poslove. Ovo dovodi do toga da je, u odnosu na muškarce, manje žena stalno zaposleno, a da je jaz između polova u zaradi nekih 40%. Budžeti koji investiraju u javne usluge kao što su prevoz ili briga o deci mogu da pomognu da se takve nejednakosti ublaže.
Izveštaj „Rodno budžetiranje: uvođenje rodne politike u budžet Evropske unije i okvir makroekonomske politike“ detaljno opisuje kako institucije i države članice Evropske unije mogu da doprinesu unapređenju rodne ravnopravnosti kroz poboljšano rodno budžetiranje.
Preporuke obuhvataju sledeće mere:
- Postavljanje rodne ravnopravnosti kao prioriteta u okviru celog MFF
- Institucionalizaciju metoda uvođenja rodne ravnopravnosti u javne politike i monitoring njihovog uticaja u svim fondovima
- Definisanje budžetskih ciljeva kojima se pospešuje rodna ravnopravnost
- Uvođenje sistema za praćenje finansiranja unapređenja rodne ravnopravnosti u okviru svih finansijskih programa.
Istraživanje koje je realizovao EIGE pokazuje da bi sužavanje rodnog jaza u Evropskoj uniji moglo da rezultira sa dodatnih 10 miliona poslova i porastom BDP-a od 3,15 triliona evra do 2050.
Napomena: Strukturni i investicioni fondovi Evropske unije (ESIF) obuhvataju Evropski regionalni fond za razvoj (ERDF), Evropski socijalni fond (ESF), Kohezioni fond (CF), Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj (EAFRD) i Evropski fond za pomorstvo i ribarstvo (EMFF). Fondovi čine oko 76% ukupnog budžeta Evropske unije.
Saznajte više…
- Rodno budžetiranje: uvođenje rodne politike u budžet Evropske unije i okvir makroekonomske politike
- Metode i instrumenti uvođenja rodne politike u glavne tokove: rodno budžetiranje
- Ekonomske dobrobiti rodnog budžetiranja
- Rodni jaz u penzijama u Evropskoj uniji
Izvor: eige.europa.eu
Napiši komentar