Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

S obzirom da je prosečna satnica žena u Evropi za 16,3% manja nego satnica muškaraca, Evropljanke će od 3. novembra do kraja godine zapravo raditi besplatno. Evropska komisija oštro osuđuje tu nepravdu i najavljuje akcioni plan za borbu protiv nejednakih plata žena i muškaraca. Istovremeno se u novom globalnom istraživanju upozorava da će ženama širom sveta biti potrebno više od dva veka da dostignu jednakost na radnom mestu.

Evropski dan jednakih plata, koji ove godine pada 3. novembra, označava dan u godini kada žene, zbog manjih plata nego što imaju njihove muške kolege, počinju da rade praktično besplatno.

Iako su u EU žene po obrazovanju jednake ili čak obrazovanije od muškaraca, to se ne vidi na tržištu rada. U 2016. je 33% žena a 29% muškaraca u EU imalo završeno visoko obrazovanje. Istovremeno je stopa zaposlenosti žena bila za 11,6 procentnih poena manja nego kod muškaraca.

Žene takođe nisu dovoljno zastupljene na najvišim pozicijama u najvećim kompanijama u EU – među 14 predsednika uprava samo je jedna žena i takođe je žena samo jedan od 20 izvršnih direktora.

U zajedničkom saopštenju prvi potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans, komesarka za zapošljavanje i socijalna pitanja Marijan Tisen i komesarka za pravdu Vera Jurova istakli su da je rodna ravnopravnost, uključujući iste plate za žene i muškarce, jedna je od osnovnih vrednosti EU ali da je to i dalje daleko od realnog stanja.

“To znači da žene dva meseca godišnje rade besplatno u poređenju sa njihovim muškim kolegama. To je šokantna i neprihvatljiva nepravda u Evropi u 21. veku”, naveli su visoki evropski zvaničnici.

Oni su u saopštenju EK povodom Evropskog dana jednakih plata takođe najavil da će za nekoliko nedelja predstaviti Akcioni plan za borbu protiv rodnog jaza u platama.

U svetu će žene za 217 godina imati plate kao muškarci

Istovremeno se u novom istraživanju Svetskog ekonomskog foruma (SEF) upozorava da će ženama širom sveta biti potrebno više od dva veka da dostignu jednakost na radnom mestu.

To istraživanje pokazalo je da će za uklanjanje dispariteta u platama i mogućnostima za zapošljavanje između muškaraca i žena biti potrebno 217 godina. U istraživanju iz 2016. godine računalo se da će za to biti potrebno 170 godina.

Kada se uzmu u obzir i drugi indikatori, poput pristupa zdravstvu i obrazovanju i učešća u političkom životu, zatvaranje jaza između muškaraca i žena potrajaće 100 godina prema 83 godine, koliko se očekivalo pre godinu dana.

SEF radi globalni indeks rodne ravnopravnosti od 2006. a najnoviji, objavljen 1. novembra, prvi je u kojem je “spor ali stabilan napredak” ka jednakosti žena i muškaraca zaustavljen.

“U 2017. nismo uočili napredak prema jednakosti. Rodna ravnopravnost je i moralni i ekonomski imperativ. Neke zemlje su to shvatile i sada ubiraju dividende od proaktivnih mera preduzetih na iskorenjivanju rodne nejednakosti”, istakla je šefica SEF za obrazovanje, rodnu jednakost i rad Sadia Zahidi, preneo je britanski Gardijan.

Zatvaranje jaza u rodnoj ravnopravnosti, posebno u ekonomskoj sferi, ne samo da bi mnogo doprinelo na socijalnom nivou već bi, kako ukazuju iz SEF, moglo da donese ekonomijama milijarde dolara.

Kako se navodi u izveštaju, nova istraživanja pokazuju da bi postizanje ekonomske jednakosti žena i muškaraca moglo da doda 250 miijardi dolara na bruto domaći proizvod (BDP) Velike Britanije, 1,75 hiljada milijardi na BDP SAD, 550 milijardi Japanu, 320 milijardi Francuskoj, 310 milijardi Nemačkoj a Kini 2,5 hiljada milijardi.

“Do 2025. bi globalni BDP mogao da bude uvećan za 5,3 hiljade milijardi dolara ako bi se u istom periodu smanjio jaz između muškaraca i žena u ekonomskom participiranju za 25%”, ističe se u izveštaju SEF.

Srbija se popela za 8 mesta

Jaz između muškaraca i žena je u istraživanju koje je obuhvatilo 144 zemlje kalkulisan na osnovu indikatora ekonomije, zdravstva, obrazovanja i politike.

Island je prvi po indeksu rodne ravnopravnosti jer je uklonio 88% jaza između muškaraca i žena i tu poziciju drži već devet godina. Na drugom i trećem mestu globalne liste su Norveška i Finska, četvrta je Ruanda a peta Švedska. Jemen je poslednji na listi.

Među prvih 10 su i Nikaragva, Slovenija, Irska, Novi Zeland i Filipini, Francuska je 11. a Nemačka 12.

Od 20 zapadnoevropskih zemalja, devet je napredovalo a ostale su nazadovale na listi. Najslabije u tom regionu plasirane su Grčka (na 78. mestu gobalne liste), Kipar (92) i Malta (93).

Srbija je po rodnoj ravnopravnosti u novom izveštaju 40. od 144 zemlje, 2016. je bila 48. od isto toliko zemalja, 2015. na 45. mestu među 145 zemalja a 2014. godine 54. među 142 zemlje.

Po kriterijumu ekonomske ravnopravnosti žena i muškaraca Srbija je na 72. mestu u svetu, po ravnopravnosti u oblasti zdravlja sa još nizom zemalja deli prvo mesto u svetu, u domenu obrazovanja je 47. a po politčkoj osnaženosti odnosno učešću žena u politici 38.

Jedina bolje rangirana od Srbije po rodnoj ravnopravnosti u okruženju je Albanija, na 38. mestu. Hrvatska je 54. u svetu, Bosna i Hercegovina 66, Makedonija 67. a Crna Gora 77.

Izvor: EURACTIV.rs