Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Evropska komisija želi da sve zemlje EU uvedu minimalne zarade za svoje radnike i nezaposlene sa ciljem borbe protiv rastuće socijalne nejednakosti i siromaštva. Mada ima ograničene moći u sferi socijalne politike, Komisija se sprema da preispita funkcije i ciljeve EU i želi da razmotri i pitanje socijalne i ekonomske nepravde koje naveliko koriste desničarske evroskeptične partije širom EU. “Minimalac” imaju 22 članice EU, kao i pet zemalja kadidata za EU uključujući Srbiju.

“U svakoj zemlji EU treba da postoji minimalna plata”, rekao je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker na konferenciji o socijalnim pravima 23. januara u Briselu ističući da oni koji traže posao takođe treba da imaju garantovan minimalni prihod.

Junker, bivši premijer Luksemburga, kaže da svaka članica treba da ima slobodu da sama odredi svoju minimalnu zaradu ali i dodaje “da postoji nivo dostojanstva koji moramo poštovati”, preneo je EurActiv.com.

To nije bio prvi put da se Junker zalaže za uvođenje “minimalca”. Naime, pred stupanje na dužnost predsednika Komisije 2014. Junker je evroposlanicima levog centra obećao da će tokom mandata raditi na uvođenju minimalne zarade u svakoj članici Unije.

Evroposlanici su se nedavno založili za novi propis EU kojim bi se predvidela minimalna zarada u svakoj zemlji EU.

Od 28 članica Evropske unije, samo šest nema minimalnu platu: Kipar, Austrija, Danska, Finska, Italija i Švedska.

Poslednja u EU minimalnu zaradu uvela je Nemačka, 2015. godine, od 8,5 evra bruto po satu. Od 1. januara 2017. godine “minimalac” je povećan na 8,84 evra na sat.

Uvođenje minimalne zarade u sve članice EU zadovoljilo bi i Francusku koja se dugo zalaže za to u sklopu napora da se zaustavi “socijalni damping”.  U izveštaju “Metode za uvođenje evropskih normi za minimalne zarade” nadležna služba koja radi u okviru francuskog ministarstva ekonomije navela je nekoliko predloga kako se to može postići.

Inače, životni standard i troškovi u EU veoma se razlikuju a u nekim delovima bloka, posebno na jugu, problem predstavlja i velika nezaposlenost.

Junker je zatražio od kompanija da uvedu minimalne plate i tako pomognu u borbi protiv tzv. socijalnog dampinga. Taj termin podrazumeva zapošljavanje jevtinije radne snage, ponekad migranata, ili izmeštanje proizvodnje u zemlje u kojima su zarade niže u cilju smanjenje troškova.

Predsednik Evropske komisije najavio je da će reforma socijalne politike EU početi u zoni evra, odnosno u grupi od 19 zemalja koje već imaju zajedničku valutu i fiskalni nadzor.

Komisija će predlog reforme predstaviti narednih nedelja, pre samita u Rimu 25. marta, kada će biti obeležena 60. godišnjica Rimskih ugovora kojima je postavljena osnova današnje Evropske unije.

Prema podacima Eurostata, početkom 2016. minimalne zarade imale su 22 članice EU i pet zemalja kandidata za EU. Tada su u EU “minimalci” bili od nešto više od 200 evra u Bugarskoj do gotovo 2.000 evra u Luksemburgu.

Srbija i drugi kandidati za EU sa Zapadnog Balkana bile su u grupi zemalja sa najnižim minimalnim zaradama, ispod 500 evra.

U Srbiji je minimalna zarada od 1. januara povećana na 130 dinara po satu sa 121 dinar tako da je sada “minimalac”, koji prema procenama prima između 300.000 i 350.000 ljudi, 22.620 dinara mesečno.

Inače, gledano prema paritetu kupovne moći, razlike između minimalnih zarada u Evropi osetno su manje.

Izvor: EurActiv.rs