Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Evropska komisija je usvojila prvi izveštaj o progresu u borbi protiv trgovine ljudskim bićima. Izveštaj predstavlja trendove i izazove u obračunavanju sa trafikingom, pri čemu se analizira napredak koji je do sada postignut i ističu se prioriteti za buduće delovanje EU i njenih država članica. Zaključak je da, uprkos ostvarenom napretku, države EU moraju da pojačaju napore ka efikasnoj borbi protiv trgovine ljudima. Evropski komesar za migracije, unutrašnje poslove i državljanstvo Dimitris Avramopulos ovako je prokomentarisao izveštaj: „I u moralnom i u pravnom smislu nema izgovora za to što se u Evropi u 21. veku događa da ljudska bića prodaju, kupuju i koriste kao robu. Imamo ličnu, kolektivnu i zakonsku dužnost da to zaustavimo, i u tu svrhu je donesen snažan i dalekosežan zakonodavni okvir. Sada je naša glavna odgovornost da osiguramo da ovaj okvir bude primenjen, kako bi počinioci bili kažnjeni, a žrtve dobile potrebnu pomoć i zaštitu. Ovaj izveštaj će nas voditi u daljem razvoju zakonskog okvira.“

„Usvajanje Direktive o borbi protiv trgovine ljudima 2011. bilo je važna osnova za podizanje svesti o raširenosti ovog fenomena u EU, kao i o neophodnosti uspostavljanja odgovarajućih zakona i preventivnih mera. Podaci u ovom izveštaju jasno pokazuju da je sada krajnje vreme da države članice preduzmu napore da primene Direktive u praksi i poštuju obaveze koje ona propisuje“, izjavila je ovim povodom Evropska koordinatorka za borbu protiv trgovine ljudima, Mirija Vasiliadu.

U izveštaju se navodi da je tokom 2013-2014. u EU registrovano 15,486 žrtava trgovine ljudima, svih uzrasta i polova. Međutim, s obzirom na složenost izveštavanja o ovom fenomenu, verovatno je da je stvarni broj žrtava znatno viši od onog koji su zabeležile vlasti različitih zemalja. Trgovina ljudima radi seksualne eksploatacije je najrašireniji oblik trafikinga (67% zabeleženih žrtava), a sledi trgovina sa ciljem radne eksploatacije (21%). Preko tri četvrtine poznatih žrtava trgovine ljudima su žene (76%), dok su barem 15% žrtava deca. Primećen je značajan porast broja dece među žrtvama krijumčara, kao i osoba sa invaliditetom i Roma/Romkinja. U izveštaju su istaknute i veze između trgovine ljudima i drugih oblika zločina i eksploatacije koji pogađaju pripadnike/ce najranjivijih društvenih grupa, u kontekstu tekuće izbegličke krize ali i rastuće upotrebe interneta i novih tehnologija za nalaženje žrtava.

Kako bi se odgovorilo na ključne izazove u borbi protiv trgovine ljudskim bićima, neophodno je da države članice EU u potpunosti i na odgovarajući način primene Evropsku direktivu o borbi protiv trgovine ljudima, kako bi se povećao broj istraga i kažnjavanja počinilaca, ustanovili adekvatni mehanizmi za ranu identifikaciju i zaštitu žrtava, i pojačale mere prevencije trgovine ljudima. Evropska komisija poručuje da će nastaviti da radi na koordinisanom i konzistentnom odgovoru na problem trgovine ljudima. Do kraja ove godine Komisija će objaviti dva izveštaja, kao i Strategiju za borbu protiv trgovine ljudima za period nakon 2016. Jedan od glavnih prioriteta biće zaštita dece koja se kreću izbegličkom rutom kroz Evropu. Komisija će posebnu pažnju obratiti na maloletnike/maloletnice koji/e putuju sami, i koji/e su veoma ranjiva grupa, prilikom predstojeće reforme Zajedničkog sistema azila EU.

Izveštaj Komisije u celini možete čitati (na engleskom) ovde.

Izvor: Mreža za Evropski Ženski Lobi/Network for European Women’s Lobby