Evropski savet usvojio godišnji izveštaj EU o ljudskim pravima i demokratiji u svetu : Inkluzija

eu_zastave - ilustracija Evropski savet je usvojio godišnji izveštaj EU o ljudskim pravima i demokratiji u svetu za 2018. godinu. U izveštaju se navodi da je EU i u 2018. predvodila napore za zaštitu i unapređenje ljudskih prava u kontekstu brzih geopolitičkih promena. EU je širom sveta uključena u aktivnosti koje su u skladu sa Akcionim planom EU o ljudskim pravima i demokratiji (2015-2019). Savet je utvrdio da u nepredvidljivom svetu, Akcioni plan ima presudni značaj za dalju promociju ljudskih prava.

Prošle godine je obeležena 70. godišnjica Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, a EU je tokom cele godine nastavila da pruža snažnu podršku unapređenju i zaštiti ljudskih prava u samom središtu multilateralizma – što ima poseban značaj kada se u obzir uzmu ozbiljni negativni trendovi u pogledu ljudskih prava i demokratije širom sveta.

U protekloj godini je zabeležen rast broja pretnji novinarima/kama i drugim medijskim radnicima/ama, čime je dodatno smanjen prostor za slobodu štampe. U skladu sa prioritetima Globalne strategije EU za spoljnu i bezbednosnu politiku, EU je nastavila da se oštro protivi neopravdanim ograničenjima slobode udruživanja i mirnog okupljanja.

U izveštaju se takođe navodi da se prethodna godina nije ticala samo izazova i prepreka u ostvarivanju ljudskih prava: zabeležena su i pozitivne promene. EU je u 2018. preduzela mere za utvrđivanje i pružanje podrške pozitivnim primerima koji se tiču ostvarivanja ljudskih prava, nadovezujući se na viziju Agende 2030. Inicijativa „Dobre priče o ljudskim pravima“ koju EU predvodi, a koja je pokrenuta na 73. Generalnoj skupštini UN, imala je dobar odjek širom sveta u cilju da postane delotvorni nosilac pozitivnih promena u budućnosti.

U delu izveštaja koji se tiče Srbije, navodi se:

1. Pregled situacije u oblasti ljudskih prava i demokratije:

Videti izveštaj u okviru paketa proširenja za 2019. koji će biti usvojen 29. maja 2019.

2. Delovanje EU – ključne oblasti: EU nastavlja da pomno prati poštovanje ljudskih prava u kontekstu pristupnih pregovora, konkretno u okviru poglavlja 23 – pravosuđe i osnovna prava. Sprovodi se redovni politički i dijalog o politikama kako na tehničkom tako i na političkom nivou, na osnovu rezultata praćenja sprovođenja akcionog plana za poglavlje 23, redovnih ekspertskih provera, projekata koje finansira EU i angažmana sa međunarodnim organizacijama i civilnim društvom. U tom kontekstu, ključne oblasti na koje je EU usredsređena uključuju slobodu izražavanja, institucije koje se bave zaštitom ljudskih prava i prava nacionalnih manjina, uključujući Rome i Romkinje.

3. Finansijski angažman EU: EU je u 2018. nastavila da sprovodi niz projekata u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) kako bi podržala politike usmerene na suzbijanje diskriminacije te unapredila status ugroženih, između ostalog Roma i Romkinja, izbeglica i interno raseljenih. U 2018. je sprovedeno nekoliko projekata usmerenih na inkluziju Roma i Romkinja ukupne vrednosti 11,4 miliona evra. U okviru IPA za 2018, programirano je 20 miliona evra za unapređenje stambene situacije i inkluzije. EU je takođe izdvojila 0,5 miliona evra za uspostavljanje Resurs centra za organizacije civilnog društva.

U okviru Instrumenta EU za civilno društvo, tokom 2018. je realizovano 10 grantova za organizacije civilnog društva ukupne vrednosti 2,3 miliona evra. U decembru 2018. su odobrena i tri nova projekta organizacijama civilnog društva ukupne vrednosti 0,7 miliona evra. Podrška u vidu dugoročnih grantova, koji obuhvataju podršku izgradnji lokalnih organizacija, omogućiće efikasnije pokretanje inicijativa usmerenih na vladavinu prava, regionalnu saradnju i učešće u pristupnim pregovorima i nadzoru nad sprovođenjem politika. Tokom 2018. je sprovedeno devet projekata u okviru Instrumenta za demokratiju i ljudska prava u iznosu od 1,75 miliona evra. Projekti su bili fokusirani na promociju i zaštitu prava manjina, LGBTI populacije, dece i osoba s invaliditetom.

Takođe, sprovedeni su projekti usmereni na sprečavanje mučenja, zaštitu branilaca i braniteljki ljudskih prava i unapređenje rodne jednakosti. Jedan regionalni projekat, ukupne vrednosti 612,000 evra, u okviru pomenutog instrumenta u kom su učestvovale Srbija i Severna Makedonija, bio je usredsređen na sprečavanje mučenja, otklanjanje posledica ovih praksi i borbu protiv nekažnjavanja.

4. Multilateralni kontekst: U 2018, Radna grupa Saveta UN za ljudska prava zadužena za izradu Univerzalnog periodičnog izveštaja je raspravljala o stanju ljudskih prava u Srbiji. Od 190 datih preporuka, Srbija je usvojila 175. Najveći broj preporuka se ticao slobode medija i zaštite novinara/ki. Ostale preporuke su se ticale diskriminacije prema nacionalnim manjinama, ženama i deci te Romima i Romkinjama. Potrebno je uložiti dodatne napore za rešavanje problema trgovine ljudima i jačanje nezavisnosti pravosuđa i institucije ombudsmana.

Evropski odbor za sprečavanje mučenja i nehumanog ili ponižavajućeg postupanja je u junu 2018. podneo izveštaj o ad hok poseti Srbiji, u kom je naveo da zlostavljanje nije iskorenjeno i da je još uvek prihvatljiva praksa među pripadnicima policije.

Više informacija potražite na sledećim linkovima:

Izvor: europa.rs