Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Građani Srbije su nezadovoljniji svojim životom i ekonomskim prilikama u odnosnu na građane EU, a i jedne i druge najviše brine nezaposlenost, pokazalo je istraživanje Evropske komisije Eurobarometar, čiji su rezultati objavljeni u decembru. Građani Srbije podeljeni su oko toga da li će se ekonomske prilike promeniti nabolje ili nagore u narednih 12 meseci. Većina smatra da se njihov život neće promeniti u tom periodu, ali gotovo trećina očekuje da će se poboljšati, po čemu su veći optimisti od građana EU koji uglavnom smatraju da im se život neće promeniti u narednih 12 meseci. Građani Srbije, takođe, više podržavaju proširenje EU od građana Unije, pokazao je jesenji Eurobarometar.

Prema tom istraživanju o stavovima građana, sprovedenom u novembru u 35 zemalja i oblasti – 28 zemalja EU, šest zemalja kandidata za članstvo i zajednici kiparskih Turaka, 79% građana EU je zadovoljno svojim životom, dok je u Srbiji to 48% građana.

Više od polovine građana EU (56%) smatra da im je profesionalni život dobar, a u Srbiji 24%, navodi se u istraživanju čiji su rezultati objavljeni u decembru. U Srbiji 39% građana nije zaodvoljno profesionalnom situacijom, a u EU 26%, pokazuju podaci izneti u aneksu istraživanja.

Trećina građana Srbije je ocenilo svoje finansijsko stanje kao dobro, a 64% kao loše, dok je na nivou EU taj odnos obrnut – u proseku 65% građana EU smatra svoje finansijsko stanje dobrim, a 32% lošim.

Da je ekonomska situacija u zemlji dobra smatra 8% građana Srbije, a 91% smatra da je loša. U EU u proseku 34% građana smatra da je ekonomska situacija dobra, a 63% da je loša, piše danas portal EurAktiv Srbija.

Građani Srbije su podeljeni oko toga da li će se ekonomske prilike poboljšati u zemlji u narednih 12 meseci: da hoće smatra 27%, da će se pogoršati smatra 36% a 33% smatra da će stvari ostati iste.

U EU najveća stopa građana, 45%, smatra da se neće promeniti.

Kada je reč o nezaposlenosti, velika većina građana Srbije, 93%, smatra da stvari ne stoje dobro dok 5% ocenjuje stanje kao dobro. U EU 73% građana smatra da je stanje na tom planu loše, a 24% da je dobro.

Većina građana Srbije, 42%, smatra da će se prilike u vezi sa zapošljavanjem pogrošati, a većina građana EU, 44%, da se neće promeniti ni na bolje ni na gore.

Na pitaje da li smatraju da se stvari kreću u dobrom ili lošem pravcu u zemlji, 34% građana Srbije je reklo da se kreću u dobrom pravcu, 33% u lošem a 26% ni u dobrom ni u lošem.

Građani Srbije i EU uglavnom smatraju i da se stvari neće promeniti ni na bolje ni na gore u narednih 12 meseci kada je reč o njihovom finansijskom stanju (61% građana EU i 46% građana Srbije).

I za građane Srbije i EU najveći problem je nezaposlenost, što je kao odgovor dalo 59% građana Srbije i 45% građana EU.

Većina građana Srbije, 48% smatra da se njihov život neće promeniti u narednih 12 meseci, 31% očekuje da će se poboljšati, dok 17% smatra da će se pogoršati.

U EU 58% građana smatra da im se život neće promeniti u narednih 12 meseci, dok 28% smatra da će im se poboljšati, a 11% da će se pogoršati.

Odnos prema EU

Prema istraživanju koje je u Srbiji sproveo TNS Medijum Galup na 1.017 ispitanika, 58% građana Srbije podržava proširenje EU u narednim godinama, 26% je protiv, dok je u EU 48% građana protiv a 39% za proširenje.

Istvoremeno, 39% građana Srbije smatra da bi članstvo u EU bilo dobro za zemlju, 21% da bi bilo loše a 36% da ne bi bilo ni dobro ni loše. U Albaniji 76% građana smatra da bi članstvo u EU bilo dobro za tu zemlju a u Turskoj to smatra 28% građana.

Više od polovine građana Srbije, 56%, smatra da bi lično imalo koristi od članstvu u EU.

Takođe, 38% građana Srbije smatra da se stvari kreću u dobrom pravcu u EU dok u EU to misli 25% građana.

Većina građana Srbije, 65%, smatra da se glas EU čuje u svetu a 26% da ne. Sličan odnos preovlađuje i među građanima EU.

Više od polovine građana EU (56%) su optimisti u pogledu budućnosti EU a 37% su pesimisti.

Više od polovine građana EU i Srbije kaže da povremeno razgovara sa prijateljim o nacionalnoj politici, dok 50% odnosno 46%, povremeno razgovara o pitanjima evropske politike.

Izvor: EurActiv.rs