Grčki parlament usvojio je 9. septembra zakon kojim se pooštravaju kazne za dela rasizma i antisemitizma, diskriminaciju i podsticanje mržnje. Novim zakonom se zabranjuje poricanje genocida, ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti. Zakon je donet gotovo godinu dana od početka rasprave u parlamentu, a njegovo donošenje postalo je goruće pitanje nakon jačanja ekstremne desnice i učestalih napada na imigrante. Evropska komisija i Svetski jevrejski kongres su više puta pozivali Grčku da izmeni zakon koji potiče još iz 1979. godine.
Novim zakonom se kazna zatvora povećava sa dve na do tri godine i predviđa novčana kazna do 20.000 evra za diskriminaciju i podsticanje mržnje i nasilja na osnovu rasne i verske pripadnosti, invaliditeta ili seksualne orijentacije. Slična kazna predviđena je i za negiranje ili odbranu holokausta, genocida i zločina protiv čovečnosti.
Grčka je dobila novi zakon tek godinu dana od početka rasprave u parlamentu u novembru 2013. Nacrt zakona je povučen u jednom trenutku prošle godine pošto je vladajuća, konzervativna Nova demokratija predložila da se od kažnjavanja izuzmu sveštenici i vojnici.
Do sada se dešavalo da istaknuti članovi Grčke pravoslavne crkve iznose ocene sa elementima antisemitizma ili kritikuju pripadinike LGBT populacije, a pojavljivali su se i video snimci pripadnika vojske koji uzvikuju slogane protiv Albanaca i Turaka.
Potreba donošenja novog zakona došla je u prvi plan nakon uspeha neonacističke Zlatne zore na lokalnim izborima, kao i izborima za Evropski parlament u Grčkoj u maju. Za kandidata te stranke za gradonačelnika Atine glasalo je 16% birača, a na izborima za Evropski parlmanet izabrana su tri njihova kandidata.
Iako se protiv svih 16 poslanika i nekadašnja dva poslanika te stranke u parlamentu vodi istraga, a za neke je određen i pritvor, Zlatna zora ne gubi na popularnosti.
Ta stranka je i dalje, prema istraživanjima javnog mnjenja, treća stranka po popularnosti, iza Nove demokratije i stranke radikalne levice Siriza, a daleko je ispred socijalističkog Pasoka koji je partner u vladajućoj koaliciji.
Lider Zlatne zore Nikos Mihalolijakos je negirao da su tokom Drugog svetskog rata postojale gasne komore i krematorijumi, dok je za nacističkog vođu Adolfa Hitlera je rekao da je “velika istorijska ličnost 20. veka”.
Organizacija za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč (Human Roghts Watch) je ocenila, povodom nastavka rasprave o predlogu zakona u septembru, da iako se pooštravaju kazne, taj zakon ne predviđa mere za podsticanje prijavljivanja nasilja iz mržnje niti mere koje bi omogućile adekvatno delovanje policje i praovsuđa na suzbijanje tih pojava.
HRW je zatražio od poslanika da pažljivo razmotre odredbe koje bi mogle da ugroze slobodu izražavanja i udruživanja. Izjave, pa i one u kojima se poriču genocid, ratni zločini i zločini protiv čovečnosti, ako ne podstiču nasilje, ne treba zabranjivati, ma kako uvredljive bile, stav je te organizacije.
U saopštenju od 2. septembra HRW je ocenio i da niko ne sme biti izložen gonjenju samo na osnovu članstva u nekoj političkoj stranci čiji je rad dozvoljen.
Izvor: AFP, EurActiv.rs
Napiši komentar