Vlada Republike Srbije
Hrvatska je 15. jula dobila Zakon o životnom partnerstvu koji istopolnim parovima omogućava sklapanje životnog partnerstva i druga prava, ali ne i usvajanje dece. Zakonom se uvodi institucija životnog partnerstva kao forma zajedničkog života istopolnih osoba, dok institucija braka i dalje ostaje ograničena na heteroseksualne osobe. Udruženja za zaštitu ljudskih prava i gej udruženja i Hrvatskoj pozdravila su donošenje tog zakona ali su ukazala i da i dalje postoji diskriminacija, jer nisu u potpunosti izjednačeni homoseksualni i heteroseksualni parovi.
Sabor je 15. jula Zakon o životnom partnerstvu usvojio glasovima 89 poslanika, dok ih je 16 bilo protiv. Sednicu Sabora pratili su i aktivisti za prava LGBT osoba, koji su usvajanje zakona ispratili aplauzom.
Obrazlažući ranije predlog zakona, ministar uprave Arsen Bauk objasnio je da se zakonom uvodi institucija životnog partnerstva kao forma zajedničkog života istopolnih osoba, dok institucija braka i dalje ostaje ograničena na heteroseksualne osobe. Istopolnim parovima se takođa osigurava pristup većini konkretnih prava koje uživaju i heteroseksualne zajednice, osim usvajanja dece.
“Radi se o zakonu koji će manjini doneti nešto bolje životne uslove, a većini ništa lošije”, dodao je Bauk.
Udruženja za zaštitu ljudskih prava i gej udruženja pozdravila su donošenje Zakona o životnom partnerstvu uz ocenu da je prepoznavanje, regulisanje i zaštita porodičnog života istopolnih parova pozitivan pomak i korak napred.
Ukazano je da se i dalje prepoznaje diskriminacija, jer nisu u potpunosti izjednačeni homoseksualni i heteroseksulani parovi.
Životno partnerstvo sklapaće se kod matičara.
Iako se ne predviđa mogućnost usvajanja dece, zakon uvažava činjenicu da postoje istopolne zajednice s decom, pa je predviđena mogućnost sticanja prava brige životnog partnera nad detetom drugog životnog partnera. Takvu odluku donosiće sud.
U Hrvatskoj se od 2003. istopolnim zajednicama priznavao status “neregistrovane kohabitacije”.
Po usvajanju predloga Zakona o životnom partnerstvu u Vladi Hrvatske u junu Bauk rekao je da je konačni predlog tog zakona pokušaj demokratskog kompromisa između vrednosnih stavova i svetonazora, i odraz društvenog konteksta kojim se reguliše položaj istopolnih zajednica u skladu sa standardima EU.
Tome je prethodio referendum u decembru 2013. na kome je većina izašlih birača odlučila da se u Ustav unese definicija braka kao zajednica muškarca i žene.
Referendum je bio raspisan na osnovu oko 750.000 potpisa koje je prikupila izrazito konzervativna građanska inicijativa “U ime obitelji”, uz podršku Katoličke crkve u Hrvatskoj i desno orijentisanih političkih stranaka. Oni su na taj način želeli unapred da onemoguće izjednačavanje prava homoseksualnih i heteroseksualnih zajednica.
Prethodno je vladajuća koalicija levog centra najavila donošenje zakona o partnerstvu kojim bi se homoseksualnim zajednicama dala veća prava, što je vladaju’a Socijaldemokratska partija obećala u predizbornoj kampanji.
Autor: Mirjana Vujović Đurak, dopisnica agencije Beta, preuzeto sa www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Napiši komentar