Vlada Republike Srbije
Više od 650 dece sa invaliditetom, smeštenih u ustanovama širom Srbije, suočeno je sa zanemarivanjem i izolacijom zbog čega vlada mora da razvije plan njihove deinstitucionalizacije ali i da podstakne razvoj usluga podrške porodicama te dece u zajednici, saopštio je 8. juna Hjuman rajts voč (HRW). Vlada bi između ostalog trebalo da obezbedi da se novac izdvaja za podršku u blizini domova osoba sa invaliditetom, kao i da se u domovima ukinu loše prakse poput davanja previše lekova.
Prema rečima istraživačice te organizacije Emine Ćerimović, izveštaj HRW-a nazivom “Moj san je da odem odavde” izrađen je na osnovu obilaska ustanova u Zvečanskoj, Sremčici, Subotici, Stamnici i Veterniku i tri male domske zajednice, a intervjuisano je 118 dece i mladih osoba s invaliditetom, članovi njihovih porodica, aktivisti borbe za prava tih osoba, kao i osoblje ustanova.
“Izveštaj pokazuje da deci smeštenoj u ustanovama nedostaje individualan pristup i pažnja. U ustanovi u Subotici jedan negovatelj brine o 11 dece, što onemogućava individualan pristup svakom detetu. Pored toga, deca sa višestrukim invaliditetom su odvojena od druge dece”, kazala je Ćerimović na konferenciji za novinare u Beogradu.
Ona je rekla da se nad decom, ali i odraslima smeštenim u ustanove, sprovode medicinske intervencije bez njihove saglasnosti.
Većina dece sa invaliditetom ima bar jednog roditelja ali zdravstveni radnici ohrabruju porodice da decu šalju u velike rezidencijalne ustanove, tvrdeći da je to najbolje rešenje. Više od 60% te dece nije upisano i ne pohađa školu dok ostatak ide isključivo u škole za decu sa invaliditetom”, kazala je Ćerimović.
Ona je ocenila da bi Vlada Srbije morala da prekine praksu izgradnje novih i renoviranja postojećih kapaciteta ustanova za smeštaj dece sa invaliditetom, već da pruži veću podršku porodicama za kućno odgajanje te dece, ali i da razvije plan deinstitucionalizacije više od 10.000 odraslih osoba s invaliditetom koje su trenutno smeštene po ustanovama.
Direktorka odeljenja HRW-a za prava osoba sa invaliditetom Šanta Rau Bariga ocenila je da je Vlada Srbije ostvarila napredak na ovom polju koji se manifestuje kroz razvoj sistema hraniteljstva kao alternative institucionalizaciji dece, uspostavljanju sistema podrške porodicama sa decom sa invaliditetom, ali i kroz zakonsku zabranu upućivanja dece mlađe od tri godine u ustanove.
“I pored toga, dokumentovali smo slučajeve institucionalizacije dece mlađe od tri godine, što je potvrdilo i Ministarstvo za socijalna pitanja. Vlada i dalje ulaže u gradnju novih ustanova i pored preuzete obaveze da prestane sa tom praksom, pa je 2014. izgrađena nova ustanova u Šapcu a ove godine prošireni kapaciteti u Stamnici”, dodala je Bariga.
O problemima odgajanja deteta s invaliditetom govorio je Ivica Čuković čija četvorogodišnja ćerka boluje od genetskog poremećaja Apertov sindrom.
“Prvih dana u porodilištu nisu nam davali nikakve informacije o njenom zdravlju a posle su nam govorili da je ostavimo, kao da su je odmah otpisali. Mi smo je iz zdravstvenih razloga smestili u Zvečansku kao jedino mesto gde je mogla da dobije stručnu pomoć, a ljudi iz te ustanove su nam bili jedina tačka oslonca jer su znali kako postupati sa njom”, kazao je Čuković.
Prema njegovim rečima, porodice dece s invaliditetom očekuju podršku države kako bi bile u stanju da u kućnim uslovima pomognu svojoj deci ali predlažu i obuku zdravstvenih radnika kako tu decu ne bi odmah slali u specijalizovane ustanove.
Zamenik zaštitnika građana zadužen za prava lica lišenih slobode Miloš Janković ocenio je da je suštinski problem u tome što su osobe s intelektualnim i mentalnim smetnjama, smeštanjem u ustanove izopštene iz zajednice.
“Ta lica žive u izgnanstvu iz zajednice, ponekad u uslovima izolacije unutar same ustanove. Mogu te zgrade biti okrečene i imati dovoljan broj negovatelja ali nama su potrebni multidisciplinarni centri koji će pružati pravovremenu podršku tim osobama i njihovim porodicama jer one nemaju objektivne mogućnosti da pruže pomoć”, dodao je Janković.
Izvor: Beta, preuzeto sa www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Napiši komentar