Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Sa vrednošću indeksa 67,9 od 100, Evropskoj uniji ovim tempom treba još najmanje 60 godina da dostigne potpunu rodnu ravnopravnost. Poslednji podaci Indeksa rodne ravnopravnosti Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost (EIGE) pokazuju da se stanje u EU svake godine popravlja za samo pola procentnog poena.

Među državama članicama EU, Švedska, Danska i Francuska zadržale su vodeće pozicije kada je ovaj indeks u pitanju. Nagrade za najveće poboljšanje u ovoj sferi idu Italiji, Luksemburgu i Malti, budući da su sve tri zemlje od 2010. godine imale rast indeksa od oko 10 procentnih poena. Grčka, Mađarska i Rumunija zaostaju za ostalim zemljama.

„Imali smo mala, stabilna poboljšanja svake godine, ali ovaj put imamo razlog za zabrinutost. Pandemija korona virusa predstavlja ozbiljnu pretnju za napredak u oblasti rodne ravnopravnosti, a to je nešto što ne možemo da priuštimo. Kreatori javne politike će više nego ikad morati da koriste rezultate našeg Indeksa za izradu inkluzivnih rešenja kojima se promoviše rodna ravnopravnost u našem društvu za vreme pandemije i nakon nje“, istakla je Carlien Scheele, direktorka EIGE.

„Rodnoj ravnopravnosti se mora težiti u svim sferama života kako bi svi građani Evrope ostvarili svoj pun potencijal. Indeks rodne ravnopravnosti je veoma važan instrument u tom procesu jer omogućava praćenje napretka. Želim da čestitam svim državama koje su u protekloj godini poboljšale svoj rezultat. Ipak, pred nama je još uvek dug put u brojnim aspektima, naročito u digitalnom svetu. S obzirom na to da se naša sadašnjost i budućnost sve više razvijaju u digitalnom pravcu, potrebno je da osiguramo to da žene i devojke zauzmu ravnopravan deo ovog sektora i dobiju podsticaj da doprinose njegovom rastu. Strategijom za rodnu ravnopravnost EU, usvojenom ove godine, utvrđene su ključne mere za narednih 5 godina sa ciljem unapređenja rada na ostvarivanju jednakosti, a te mere moramo ispratiti i u potpunosti sprovesti kako bi muškarcima i ženama obezbedili slobodu, prosperitet i ulogu predvodnika“, izjavila je evropska komesarka za jednakost Helena Dalli.

Moć kao pokretač napretka

Veća rodna ravnopravnost u odlučivanju predstavlja glavni pokretač napretka u EU. Domen moći, koji meri učešće žena i muškaraca u donošenju odluka u oblasti politike, ekonomije, medija, istraživačkog rada i sporta, zaslužan je za 65% ukupnog napretka u vrednosti indeksa od 2010. godine. Ipak, sa vrednošću od 53,5 od 100, ovo je domen sa najlošijim rezultatom.

Najveća poboljšanja ostvarena su u privatnom sektoru, delom zahvaljujući boljem rodnom balansu u odborima privrednih društava. U Belgiji, Danskoj, Nemačkoj, Italiji, Holandiji, Finskoj, Švedskoj i Velikoj Britaniji, žene čine skoro trećinu članova odbora preduzeća. Francuska je jedina zemlja u kojoj udeo žena prelazi 40%. Iako su ove zemlje doprinele rastu vrednosti indeksa u ovom domenu, stopa rasta će uskoro usporiti ukoliko i ostale zemlje ne počnu da napreduju u ovom pogledu.

Segregacija nas sputava

Jedan od najvećih problema koji sputava rodnu ravnopravnost jeste segregacija u obrazovanju i radu. Ona podrazumeva koncentraciju žena odnosno muškaraca u pojedinim organizacijama ili zanimanjima. Uprkos naporima na rešavanju ovog problema, poput posebnih inicijativa za podsticanje žena da studiraju prirodne i tehničke nauke ili IKT, segregacija se zapravo povećala u periodu od 2010. godine do danas. U EU, žene zauzimaju tek jednu petinu radnih mesta u oblasti IKT. U sektoru nege i zaštite, pak, beleži se manjak muškaraca. Samo 15% medicinskih tehničara, akušera i pružalaca ličnih usluga zdravstvene nege su muškarci.

Digitalni svet i budućnost rada

Ovogodišnji indeks se posebno fokusira na uticaj digitalizacije na rad i živote žena i muškaraca. Žene se suočavaju sa nešto većim rizikom da ih na radnom mestu zamene roboti i nedovoljno su zastupljene u razvoju veštačke inteligencije, digitalnih start-ap firmi i tehnoloških proizvoda poput kosmičkih letelica, optičkih vlakana, lasera i mikročipova. Generalno, muškaci su dominantan pol u oblasti razvoja novih tehnologija širom EU.

Zanimljivo je videti to da ekspanziju rada preko onlajn platformi prate tradicionalne rodne nejednakosti, poput rodnog jaza u zaradama i rodne segregacije. Na primer, veća je verovatnoća da muškaci rade na razvoju softvera ili u dostavi hrane, dok su žene češće angažovane na poslovima onlajn prevođenja ili pružanja usluga u domaćinstvu.

O Indeksu rodne ravnopravnosti

Indeks rodne ravnopravnosti meri napredak u postizanju rodne ravnopravnosti u EU tokom vremena. Svake godine, on daje rezultat za EU i države članice od 1 do 100, pri čemu vrednost 100 označava potpunu ravnopravnost. Vrednosti se zasnivaju na rodnim jazovima između žena i muškaraca i nivoima postignuća u šest ključnih domena: rad, novac, znanje, vreme, moć i zdravlje, kao i u njihovim pod-domenima. Indeks povećava vidljivost onih oblasti u kojima je potrebno poboljšanje tako što kreatorima politike obezbeđuje detaljnu analizu na nivou EU i država članica.

Indeksom su obuhvaćena i dva prateća domena: nasilje nad ženama i unakrsne nejednakosti, kojima su prikazane i različite realnosti sa kojima se različite grupe žena ili muškaraca suočavaju. Analiza unakrsnih nejednakosti ispituje kako se faktori poput invaliditeta, starosti, obrazovnog nivoa, države rođenja i tipa porodice ukrštaju sa rodnim aspektom i stvaraju različite puteve u životima žena i muškaraca.

Rezultati Indeksa rodne ravnopravnosti 2020. u najvećoj meri su zasnovani na podacima iz 2018. godine.

Izvor: eige.europa.eu